Novi Sad – Četiri velika grada u Srbiji – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac – ogledalo su problema cele lokalne samouprave, ocenio je Fiskalni savet Srbije u svojoj najnovijoj analizi o lokalnim javnim finansijama. Novi Sad je među tim gradovima najbolje ocenjen, ima najstabilnije javne finansije, ali i „pati” od manjka investicija. To je za Novi Sad ujedno najveća „boljka” koja je dijagnostikovana među šest krupnih problema koji izjedaju manje-više sve opštine i gradove.

Fiskalni savet je ukazao da problem postoji i sa novosadskim javnim preduzećima, u koje se guraju subvencije, kao i sa fiskalnim deficitom.

S druge strane, visina javnog duga, docnje u isplati obaveza i naplata izvornih prihoda ocenjene su kao načelno dobre.

„Novi Sad ima održiv budžet i u roku izvršava plaćanja, a za razliku od Beograda nije ni prezadužen”, navodi se u analizi i ocenjuje da je do toga dovelo odgovornije upravljanje lokalnim finansijama nego u drugim gradovima, ali i to što je Novi Sad „dobro prošao” u izmenama zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Preporučene su mere štednje da bi se povećale investicije, a one su najpotrebnije za vodovodnu i kanalizacionu mrežu, centralni prečistač voda (sva kanalizacija se i dalje izliva direktno u Dunav), regionalnu deponiju (postojeća je stara više decenija, a oko regionalne se nije dalje odmaklo od planova)... Upozoreno je na loše poslovanje „Spensa” (kumulirani gubitak od 500 miliona dinara) i Apoteke Novi Sad (dugovi veći od 300 miliona). Sugerisan je i oprez oko eventualnog zaduživanja grada za kapitalne projekte.

Gradonačelnik Miloš Vučević smatra da je izveštaj Fiskalnog saveta uglavnom objektivan, ali kaže da vidi i jednu kontradiktornost.

„S jedne strane nas upozoravaju na slabiju realizaciju kapitalnih investicija, a s druge strane nam skreću pažnju da se možemo predimenzionirati, i upoređuju da je tako Beograd prošao za vreme Dragana Đilasa, kada je imao investicioni bum, ali on nije bio pokriven stvarnim budžetskim prihodima, nego se zaduživao i ostavio jednu nelagodnu situaciju za budžet Beograda”, kaže Vučević za „Politiku”.

Po njegovim rečima, izveštaj Fiskalnog saveta o Novom Sadu nije rezultat slučajnosti već, kako je ranije preneo Tanjug, predstavlja plod jedne odgovorne politike u prethodnih pet godina.

Pre 2012. godine, gradsku vlast je predvodila Demokratska stranka, na koju sada Vučevićevi naprednjaci upiru prst kada oko dugova lokalnih samouprava i posledica polemišu sa bivšim zaštitnikom građana Sašom Jankovićem i njegovim Pokretom slobodnih građana. Janković je, kažu, imao punih šest godina da proveri kako su se trošile pare od izdavanja namenskih municipalnih obveznica.

„Nama u SNS-u je dobro poznata razlika između realnih i isplaćenih troškova izgradnje Bulevara Evrope, a da je izgrađeno obećanih 100 kilometara kanalizacione mreže, bar polovina komunalnih problema u našem gradu bila bi rešena. Na istom tom bulevaru postavljen je i zalivni sistem koji je plaćen četiri i po puta više od realne vrednosti, a na tenderu je pobedio blizak prijatelj Olivera Dulića”, saopštio je SNS.

Liga socijaldemokrata Vojvodine, nekada partner DS-u u vlasti, a sada uz SNS, svaljuje pak deo problema na „Dinaru–Drinu–Dunav” i Treću Srbiju, koje su 2012–2016. bile deo koalicije SNS-SPS. Njih sada pominje šef gradskog odbora Lige Aleksandar Kravić, kada sumira prvu godinu učešća ligaša u vlasti sa naprednjacima i socijalistima. Kaže da je ta saradnja bila na „visokom nivou”, bez „afera i sramota” kao kada su u vlasti bili DDD i Treća Srbija, te da grad sad drugačije funkcioniše.

Iako su prošli kroz „toplog zeca” zbog odluke da uđu u vlast sa SNS-om, Kravić kaže da su ti komentari bili „zluradi” i da se pokazalo da je LSV bio „u pravu”. On je to nazvao „komunalnom koalicijom” i istakao da LSV na nivou grada „ne zanima visoka politika” i odnosi u republičkoj i pokrajinskoj skupštini, gde su ligaši u opoziciji.

Kravić kaže da su u „Vodovodu” zatekli finansijski minus, ali da se to kreće u dobrom pravcu, kao i da su pozitivni trendovi u investicijama. Na pitanje kako onda komentariše izveštaj Fiskalnog saveta po kome Novom Sadu manjkaju investicije, Kravić je odgovorio da centralni prečistač otpadnih voda košta veoma mnogo, 70-80 miliona evra, i da grad to ne može sam da finansira. „Verovatno će Evropska banka za obnovu i razvoj pomoći u jednom jako dobrom aranžmanu”, kaže i dodaje da se o tome sada pregovara.