ponedeljak, 22.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:05
DOSIJE „POLITIKE”: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE: ĐERDAP (1)

Mitovi i legende iza gvozdenih vrata

U rimsko vreme ovuda je prolazio Trajanov most, koji je smatran svetskim čudom. Danas, ova riznica predstavlja zaštićeno čudo prirode kojem se dive posetioci iz čitavog sveta
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 02.07.2017. u 22:00
(Фотографије Драган Боснић)
Голубачка тврђава
Бледерија - крашки извор на падинама Мироча
Трајанова табла / Гуштер на стени

Zaštićena prirodna bogatstva naše zemlje nedavno su dobila svojevrsnu „ličnu kartu”. Njena izrada trajala je godinama, a sadrži 1.800 stranica. Reč je o petotomnoj ediciji „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije” – kapitalnom izdavačkom poduhvatu u izdanju „Službenog glasnika”. Na ovom projektu okupilo se 120 autora koji su napisali 4.000 leksikografskih odrednica, predstavljajući ne samo biljni i životinjski svet, već i kulturne znamenitosti, običaje, predanja, demografske podatke, istoriju, arheološke lokalitete i mnoge druge osobenosti prirodnih bogatstava Srbije. Osim izdavača, u izradi edicije učestvovale su i uprave svih pet nacionalnih parkova, Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU i Zavod za zaštitu prirode, a sve uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Tekstovi iz „Politikinog” serijala, koji će ponedeljkom, u pet nastavaka, prikazati prirodne, ali i kulturne znamenitosti Đerdapa, Kopaonika, Tare, Fruške gore i Šar-planine, nastali su na osnovu odrednica iz ovih leksikona.

***

Legenda kaže da su ga stvorili džinovi i bogovi, kad su pre 800 milenijuma razgrnuli stene i pustili da Panonsko more isteče kroz klisuru. Tako je nastao Đerdap, odnosno vrtlog ili kovitlac, kako glasi prevod tog turcizma. Nije to puki toponim, već reč koja savršeno opisuje moćni Dunav – centralnu arteriju ovog područja – ali i burnu prošlost ovog podunavskog „džepa”.

Đerdapska klisura nekada je bila deo utvrđene granice Rimskog carstva, a danas je jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji. U rimsko vreme ovuda je prolazio Trajanov most, koji je smatran svetskim čudom. Danas, ova riznica predstavlja zaštićeno čudo prirode kojem se dive posetioci iz cele Evrope i šire.

I baš kao što su je nekada naseljavali razni narodi, sada je nastanjuje šarolika flora i fauna.

Ova najduža klisura-probojnica u Evropi, duža od sto kilometara, čija južna strana – desna obala Dunava – pripada Srbiji, a severna, uz levu obalu, Rumuniji, predstavlja utočište za brojne retke biljne i životinjske vrste. Nacionalni park „Đerdap” jedno je od 59 međunarodno značajnih područja za biljke u Evropi i jedno od 42 za ptice. Među strogo zaštićenim vrstama faune najviše je ptica, riba i sisara. Od flore, izdvaja se 15 biljnih vrsta koje postoje samo na Balkanskom poluostrvu, kao što su pančićev maklen, dan i noć, majčina dušica, vlasulja... Postoji i nekoliko karpatskih endemita, za koje se sumnja da postoje van Karpata i okoline, a to su slatka šargarepa, zvončić odsvudgled, devesilje i druge. Međunarodnim konvencijama zaštićeni su i vodena paprat, degenova košutica, vodeni orašak, smičak, oštrica... Sve te biljke, ali i životinje, našli su utočište u živopisnom krajoliku kojeg krase mnoge pećine, planine poput Miroča, sijaset ponora i izvora, klisure i kotline, kao i jezera, među kojima se izdvaja Đerdapsko – najveće u našoj zemlji, čije se dve trećine nalaze u Srbiji, a jedna u Rumuniji.

Svega, dakle, ima iza Demir-kapije, odnosno „gvozdenih vrata”, kako glasi još jedan turski naziv za Đerdap. Ali, suprotno narodnoj izreci, njih u prošlosti najčešće nije otvarala lepa reč. Mnogi narodi su kroz istoriju ratovali za ovo područje od kapitalnog strateškog značaja. O tragovima njihovog boravka i danas svedoče spomenici kulture i arheološka nalazišta, ali i artefakti u Muzeju Lepenskog Vira i Arheološkom muzeju Đerdapa, koji se nadovezuju na prirodna čudesa ovog dela Srbije.

Prvi tragovi naselja su iz vremena mezolita (7.000–6.000 godina pre nove ere). U nešto „bližoj” istoriji – od 800. godine pre nove ere – ovuda prolaze Tribali, Dačani, Autarijati i drugi starobalkanski narodi. Vek pred novu eru obeležio je dolazak Rimljana, koji na Đerdapu postavljaju pograničnu zonu svog carstva i grade vojni put (via militaris) duž desne obale Dunava za prolazak trupa i plovila. Pojedini njegovi delovi sačuvani su i danas. Most koji je imperator Trajan podigao početkom 2. veka povezivao je Gornju Meziju i Dakiju. Četiri preživela stuba ove svojevrsne dunavske trijumfalne kapije sačuvana su i konzervirana kod Kladova, dok je u klisuri Kazan sačuvana Trajanova tabla – natpis u čast cara-graditelja, uklesan u steni.

U trećem veku posle Hrista pojavljuju se i Sloveni, a narednih stoleća ova oblast pripadaće Vizantiji, Bugarima, srpskoj srednjovekovnoj državi Nemanjića, pa i Turcima, koji će se za nju u novom veku otimati s Austrijancima. Od srpskih ustanaka, desna obala ostaje deo Srbije, s izuzetkom okupatorske vlasti u oba svetska rata.

Lepote ovog predela danas se mogu sagledati i sa nekoliko vidikovaca, od kojih su najatraktivniji Veliki i Mali štrbac na Miroču, iznad klisure Kazan – najužeg dela Dunava. Odavde pogled puca od Karpata sve do Deli Jovana i Velikog krša. Među poznatijim prirodnim osmatračnicama je i Greben, kojeg je na međunarodnom Geološkom kongresu u Budimpešti 1900. godine Jovan Žujović nazvao najlepšim bregom na Balkanu, i Kapetan Mišin breg, nazvan, razume se, po Miši Anastasijeviću. Da li je ovaj čuveni dunavski kapetan imao susrete s mitskim bićima o kojima se pripovedalo u ovim krajevima, nije poznato. Ali, ovdašnje stanovništvo ih se, bogme, plašilo.

Na listi najomraženijih stvorenja iz tih predanja svakako je kepec đavolikog izgleda, s kozjim ušima i nogama, dugom belom bradom i kupastom kapom na glavi. Nastanjen u virovima Dunava, izlazio je samo noću da davi žrtve koje bi se kupale na zabačenim mestima ili ispadale iz čamaca i brodova. U Lepenskom Viru su, pak, imali predanje o belugi – mitskom čudovištu, džinovskoj dunavskoj moruni koja je izranjala iz dubina reke i napadala čoveka.

Ostaci naselja Lepenaca danas su svetski poznato arheološko nalazište ove jedinstvene mezolitske kulture koju je 1967. otkrio Dragoslav Srejović. Ali, od 1965. do 1971, u periodu izgradnje brane i akumulacije za HE „Đerdap 1”, otkriveno je još 30 lokaliteta od doba mezolita i ranog neolita, do poznog srednjeg veka. Kad je reč o srednjovekovnim tvrđavama, u ovom delu srpskog Podunavlja najvažnija je svakako ona u Golupcu. Arheolozi su tamo našli stotinak predmeta od keramike, gvozdenih alatki, sekira, budaka, kopalja, reza za zatvaranje vrata i drugih predmeta. U blizi utvrđenja nalaze se ostaci turskog kupatila i Spomen-česma Zaviši Crnom, podignuta 1964. u čast tog poljskog viteza, koji je poginuo u 15. veku braneći utvrđenje od Turaka.

Ne čudi onda da se Đerdap, osim što je od 1974. godine nacionalni park, nalazi i na listi kandidata za Uneskovu listu svetskog kulturnog nasleđa. Ostaje nada da njegov upis u pamćenje sveta neće biti samo mit.

Lična karta Đerdapa

637,99 kilometara kvadratnih je površina nacionalnog parka

4 spomenika kulture

19 arheoloških nalazišta

27 naselja

35.000 stanovnika

Vodeni vrtlog

Vladimir Roganović, urednik edicije, podseća da Dunav povezuje 10 evropskih država i da je njegovo drevno ime Istar (grč. Istros, Okeanov i Tetijin sin, kralj reka) zabeleženo još u Hesiodovoj Teogoniji (VIII–VII v. pre n. e.).

– Područje Đerdapske klisure – Gvozdenih vrata, granice gornjeg i donjeg toka Dunava, prostor je gde je kultura (Lepenski Vir) bila razvijena 9.500–5.500 godina pre n. e., mnogo pre nego što su Jason i argonauti u potrazi za zlatnim runom kročili na ovo tle. Iz vremena kad je Dunav bio granica Rimskog carstva potiče latinski naziv Danubius (od keltskog danu, velika voda, reka), prvi put zabeležen kod Julija Cezara i Salustija Krispa (I v. pre n. e.), iz kojeg su u evropskim jezicima izvedena današnja imena reke. Gvozdena vrata (fr. Portes de fer, rum. Portile de fier), jedan od naziva Đerdapa, direktan je prevod njegovog turskog imena Demir-kapija. Toponim Đerdap balkanski je turcizam (tur. gerdap, vodeni vrtlog, kovitlac) – navodi Roganović.


Komentari2
593c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Стручњаци Службеног гласника тврде да све у парковиама Србије потиче од окупатора - Римљана и Турака. Аман заман (турцизам - значење не знам али се при изговору ваља крстити) људи изађите на Дунав и видећете да се "мост" древних СлоВена, који су себе називали КолоВени, још увек очувао (а римски срушио) јер су се и у древна времена наши преци као и арх. Пеђа Ристић шездесетих превозили преко малог, средњег и великог вира па се појам ВИРА (накнада за превоз) очувала и у "Руској правди" ("Покој ВИРНИ" и "Урок мостникам" - накнада а касније - кривична новчана казна) а могуће и у српском народу у изразу "вира-бира" у значењу сакупљач прилога. Тако је gerdap превод од "вир" а не обрнуто. Види се! DanuBius потиче од ДанВенијам - накнада Вен(д)има/КолоВенима. Сликајте како Сунце образује Аз над брдом Трескавац. Отуда цикличност НУЛЕ о чему је Политика објавила мој чланак, ако допустите да споменем.
Goran
Doktore.... mašta ume svašta.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja