ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Tužilaštva gube slučajeve, sudovi plaćaju ogromne odštete

Kada ne obezbede dovoljno dokaza da sud utvrdi krivicu, tužilaštva ne snose finansijske posledice, a sudovi su zbog oslobađanja okrivljenih platili 411 miliona dinara samo u prvih šest meseci ove godine
Autor: Aleksandra Petrovićnedelja, 02.07.2017. u 22:00
(Илустрација Бранислав Кнежевић)

Sudovi u Srbiji isplatili su tokom prvih šest meseci ove godine 411 miliona dinara onima koji su bili oslobođeni optužbi za krivična dela, i to samo na ime troškova postupka, saznaje „Politika” u Visokom savetu sudstva (VSS).

– Reč je o troškovima krivičnog postupka, nužnim izdacima okrivljenog, izdacima i nagradama za branioca, punomoćnika, veštaka i stručnog saradnika. U slučajevima kada je postupak pravnosnažno obustavljen, kada se optužba odbije i kada se okrivljeni oslobodi od optužbe, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava opredeljenih za rad suda. Navedene troškove sudovi su redovnim putem, u periodu od 1. januara do 30. juna 2017. godine, isplatili u iznosu od 411.124.000 dinara – kažu u VSS-u.

Imajući u vidu nedostatak sredstava sudova za ove vrste rashoda, troškovi postupka se u velikoj meri izvršavaju prinudnim putem, na teret sredstava odobrenih za rad sudova, dodaje VSS. Zato je više sudova tokom proteklih godina bilo suočeno sa blokadom računa zbog oslobađajućih presuda koje su sami izrekli.

Pravosuđe nema tačnu evidenciju koliko je oslobađajućih i odbijajućih presuda u odnosu na ukupan broj okončanih krivičnih postupaka.

Predsednik Udruženja tužilaca Srbije dr Goran Ilić procenjuje da pravnosnažne oslobađajuće presude čine možda najviše deset odsto od svih konačnih krivičnih presuda i kaže da su one dokaz pravne države.

Postavlja se, međutim, pitanje zbog čega tužilaštva ne plaćaju troškove postupka kada ne uspeju da dokažu krivicu pred sudom. Naime, oslobađajuće presude se donose usled nedostatka dokaza, a teret dokazivanja je na tužilaštvu.

– Oslobađajuće presude su dokaz kvaliteta sistema, a ne njegova anomalija. Samo u sistemu prekih sudova svi postupci se završavaju osuđujućim presudama. Pojedine sudije guraju priču o takozvanom procesnom neuspehu tužioca. Međutim, po našem Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP), tužilac mora da uđe u postupak i onda kada postoji najniži stepen sumnje, kada su dokazi na vrlo niskom nivou, a to su takozvani osnovi sumnje. Ako bi tužioci mogli da ulaze u postupak samo u slučajevima gde su sto odsto sigurni da će moći da dokažu krivicu, to bi ubilo njihovu kreativnost i odvraćalo bi ih od krivičnog gonjenja, a pritom znamo da su mnoga krivična dela, kao na primer korupcija, veoma teška za dokazivanje – objašnjava dr Goran Ilić, koji je i zamenik predsednika Državnog veća tužilaca i poverenik za samostalnost tužilaca.

Član Državnog veća tužilaca Svetlana Nenadić ističe da se sve odštete neosuđenima i neosnovano pritvorenima isplaćuju iz iste kase – iz državnog budžeta, pa da je za građane svejedno da li te odštete idu na račun suda ili na račun tužilaštva. Pritom, od toga ne zavise plate sudija i tužilaca.

– Tužioci treba da budu pre svega profesionalci, koji će raditi na dokazima koje iznose pred sud, a ne da kalkulišu sa tim kako će da prođu na sudu. Ne bih volela da živim u državi u kojoj će tužioci da procesuiraju samo ono što će sto odsto da „prođe”. Uostalom, svaka optužnica mora da bude potvrđena od suda, pa zato sve ono što nije dovoljno potkrepljeno dokazima ne može nikad ni da dođe pred sud – kaže Svetlana Nenadić.

U malom broju slučajeva, dodaje, postupak se okonča oslobađajućom presudom jer se događa da svedoci promene iskaze, ali se dešava i da dođe do zastarelosti postupka.

Državno veće tužilaca dobija od države određeni budžet, iz kojeg se odvajaju sredstva za sprovođenje istraga i isplaćuju plate tužilaca i njihovih zamenika. Taj budžet je ustanovljen od kada postoji tužilačka istraga.

– Tužilaštva imaju određeni budžet za sprovođenje istrage. Iz tog budžeta plaćaju sve troškove tokom istrage. Zato bismo tezu mogli i da obrnemo pa da pitamo zašto sudovi ne nadoknade tužilaštvima troškove istrage uvek kada donesu osuđujuću presudu. Međutim, sve je to isto jer je to novac građana – kaže dr Goran Ilić.

Građani su svedoci da u nekim slučajevima sudovi donose oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza. O tome govori i nekoliko najnovijih odluka sudova, koje su donete tokom prošle nedelje. Apelacioni sud u Beogradu doneo je konačne oslobađajuće presude u slučajevima bivšeg direktora valjevske „Srbijanke” Slobodana Đokovića, koji je bio okrivljen za zloupotrebu položaja, kao i u aferi „Citostatici”, gde je bilo više optuženih za primanje mita, a jedan od okrivljenih, doktor Nenad Borojević izvršio je samoubistvo tokom postupka.

Prošle nedelje je, posle 15 godina dugog sudskog postupka, Prvi osnovni sud u Beogradu oslobodio doktora Jovana Strikovića, bivšeg direktora bolnice „Sveti Sava” i profesora Medicinskog fakulteta, okrivljenog za zloupotrebu službenog položaja. Samo troškovi postupka u ovom slučaju iznose oko tri miliona dinara.

Svi oslobođeni, osim nadoknade troškova postupka, koje isplaćuju sudovi, imaju pravo i na naknadu materijalne i nematerijalne štete, koju isplaćuje Ministarstvo pravde.

Najveća odšteta 145 miliona dinara

Naknadu troškova postupka treba razlikovati od naknade materijalne i nematerijalne štete zbog neosnovanog pritvora i krivičnog gonjenja. Dok troškove postupka automatski isplaćuju sudovi, naknada štete isplaćuje se na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.

– Pre podnošenja tužbe za naknadu štete sudu, oštećeni je dužan da podnese zahtev Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade – objašnjavaju u Visokom savetu sudstva.

Ako ne postignu sporazum sa ministarstvom, oštećeni tuže državu sudu i traže višemilionske odštete.

Rekordnu naknadu materijalne i nematerijalne štete, čak 145 miliona dinara, dobio je Uglješa Grgur iz Novog Sada, vlasnik detektivske agencije „Gvozden”, koji je uhapšen 2008. godine, u aferi „Građevinska mafija”, zajedno sa tadašnjim gradonačelnikom Zrenjanina Goranom Kneževićem (sada ministar u vladi), koji nije tražio odštetu. Grgur je u pritvoru bio godinu dana, a oslobođen je posle pet godina suđenja.

Bivši general JNA Vlado Trifunović naplatio je odštetu od 6,2 miliona dinara. Šest miliona dinara dobio je penzionisani general Aco Tomić, za sto dana neosnovanog pritvora. Bivši direktor BIA Rade Bulatović dobio je 669.700 dinara za tri meseca provedena u pritvoru. Viši sud u Beogradu bio je u blokadi računa zbog oslobađajućih presuda „stečajnoj” i „đubretarskoj mafiji”. Oslobađajuća presuda za 22 člana „stečajne mafije” koštala je ovaj sud deset miliona dinara.


Komentari12
5a680
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa
eto, ja se sudim sa drzavom od 2010-te, ne da me zavlace i da se prave blesavi, svesni su sta su ucinili, a sad to gledaju da se zaboravi... zbog ove drzave i suda, izgubio sam porodicu, kucu, svoj zivot, u ogromnim dugovima koje jedva namirim od plate, za hranu necu da spominjem. A sve je to greska jednog policajca. Posle me pitaju sto ne podrzavam vlast, pa napamet mi ne pada, samo se nadam, ne da cu dobiti odstetu, nego da ce svi oni bar malo proci kao ja. Ma i da zarati, pokazao bih pravac gde da se upute. Eto koliko mi je sad moja Srbija draga. Jedno je kad izgubis zivot za ovu zemlju, al ja nisam izgubio ZA, nego OD nje
Milutin
Šta reći o sudstvu i tužilaštvu kada je sudinica iz Požarevca dopustila da zastari proces protiv marka miloševića i zbog toga nije kažnjena ni sa deset dinara od plate...
Julija
Колико је нас грађане до сада коштало то што је независна по Уставу, а зависна од власти, судија Вшег суда у Смедереву својим незаконитим радом довела до застаревања за половину оптужених у просветној афери Индекс. А колико ће нас тек коштати кад преостале оптужене ''професоре'' све ослободи.
Zvezdana
Pravda je u Srbiji selektivna. Korupcija i mito caruju. Ako imate para za mito pa bili pravi ili krivi u predmetu kao tuzeni ili tuzilac - presuda ce biti u vasu korist. Cinjenica da u zatvorima lezi mnogo nevino osudjenih ljudi je dokaz kako je godinama policija zajedno sa tuzilastvom i sudstvom stitila javni interes svojih profesija. Pravosudje je na dnu. U pravosudju nestrucni, podobni, pristrasni, podmitljivi, korumpiirani ljudi - veliki karijeristi , podobni i kompatibilini sa svim vlastima ( bez obzira ko je na vlasti lako mu se prilagodjavaju kako bi se sacuvale fotelje ) su zloupotrebili drzavnu vlast i dozvolili tajkunima i slicnima " vladavinu drzavom".Zna se da drzava nije predsednik,nije vlada, nije sudija, nije tuzilac i sl.vec zbir zakona koji se moraju primenjivati u skladu sa etickim i moralnim normama. Drzava je servis gradjana cije pravo i interese moraju biti zasticeni. Izvsna vlast nista ucinila nije da bi intervencijom sprecila da zakonodavna vlast padne nisko.
Slavko Birbija
Pa da sudstvo radi po ustavu i zakonu pa zar bi mi imali ovako nakaradnu vlast? Sistem je napravljen po apsolutistickom modelu ,ko se dokopa vlasti njega ceo sistem slusa a ne ustav i zakon.Tako je i za sve ostalo ,sistem nezameranja u svim drzavnim institucijama

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja