sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:54

Svetinja sa sedam života

Vraćaju se monasi, obnavljaju dvore i mole za Krupu, zavetni srpski manastir podignut pod Velebitom 1317. godine
Autor: Gvozden Otaševićponedeljak, 03.07.2017. u 22:00
Манастир Крупа, између огња и тишине (Фото: С. Орловић)

Pred ikonama u hramu Uspenja Bogorodice ponovo se čita očenaš u slavu Majke Božje i molitve za spas izbegle braće u bogomolji njihovoj koja će, evo, odbrojati 700 leta postojanja. Manastir Krupa od postanja boravi u podvelebitskom kutku Dalmacije i navek je bitisao između ognja i tišine.

Ovu svetinju, prema letopisu vladike dalmatinskog Simeona Končarevića iz 18. veka, podigli su monasi iz Bosanske Krupe, uz pomoć kralja Milutina.

Obnovili su je u svoje vreme srpski vladari Stefan Dečanski i Dušan Silni, a 1620. godine živopisao ju je Georgije Mitrofanović kojem je ovaj kamenjar kod današnjeg Obrovca bio najzapadnija tačka na kojoj je oslikavao hramove srpskog življa.

Drevne dvore, dan po dan i stopu po stopu, sada obnavlja bratstvo kaluđera iz dalmatinskih manastira, spremajući se za svetu službu kojom će označiti sedam vekova od kad je ovde postavljen prvi kamen manastirski.

Svečanost je zakazana za slavu manastira, Veliku Gospojinu, 28. avgusta, kada se očekuje i dolazak patrijarha srpskoga Irineja. Tada će se, bar na dan, zavičaju vratiti Srbi koje je, ko zna kamo, pre 22 leta, odnela „Oluja” – kaže za „Politiku” Milojko Budimir, generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, koji je do „Oluje“ obavljao poslove direktora muzeja na Kninskoj tvrđavi.

On je upravo objavio drugo izdanje studije „Spomenička baština Srba s područja današnje Republike Hrvatske”, opisujući stradanje stotina krajiških hramova i pravoslavaca s njima, i taj rad posvetio jubileju: sedam vekova manastira Krupa u Dalmaciji.

U toku Drugog svetskog rata hram je pretrpeo jedno od najtežih stradanja: izgoreli su svi konaci, a stvari su u ovoj božjoj kući uništene kada su je ustaše pretvorile u vojno uporište prema Italiji.

– Godine 1995. desila se najveća tragedija za narod kojem je vekovima bogomolja pripadala, a manastir je pretrpeo manja oštećenja. Sa srpskim narodom koji je tada napustio područje Hrvatske otišli su i monasi, tako da godinama tu ne beše nikoga. Zato je manastir tavorio u veoma lošem stanju, ali se u poslednje vreme uzdiže jer je i Ministarstvo kulture Republike Hrvatske dalo novac za obnovu krovova crkve, manastirskih konaka i riznice – pripoveda Budimir.

Crkva ima i vredan ikonostas, a u manastiru se čuvaju i mnoštvo predmeta primenjene umetnosti, arhiv i biblioteka, kao i zbirka starih verskih knjiga. Zvonik i zvona su oštećeni septembra 1995, kapela takođe. Manastirska riznica još ranije, 1992, bejaše delom izmeštena. Preostali deo je pljačkan, a unutrašnjost je demolirana septembra 1995, odmah posle pogroma.

U manastir Krupu je 2010. vraćeno nešto kulturnog blaga: delovi ikonostasa, sakralna građa iz bogate manastirske riznice i dragocena biblioteka u kojoj se nalaze knjige pisane pre mnogo vekova.

Inače, manastir Krupa prihvatao je i brojne velikane srpske književnosti. U njemu je neko vreme, u sedmoj deceniji 18. veka, boravio Dositej Obradović i u mnogim mestima toga područja govorio propovedi koje je pastva tražila i cenila. U ovom hramu, kao dečak, i sinovac tadašnjeg igumana, živeo je četiri godine Simo Matavulj, pričajući posle da je tu naučio skrivene lepote srpskog jezika.

U Krupu su 2009. godine preneti posmrtni ostaci arhimandrita Pavla Kozlice, dugogodišnjeg igumana ovog manastira koji je za vreme „Oluje” zajedno sa svojim narodom izbegao u Srbiju. Po blagoslovu blaženopočivšeg episkopa žičkog Stefana, otac Pavle bio je smešten u manastir Žiču, gde se ubrzo i upokojio.
– Trudom episkopa dalmatinskog Fotija, danas je manastir Krupa pojući, a sa umnožavanjem bratstva, koje se očekuje uz oca Gavrila, nastupiće i bolji dani – kaže Milojko Budimir.


Komentari3
279bb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Zalosno je da "civilizovani " narod u Evropi istrebljuju jedni druge na osnovu vere.U Australiji je zivelo preko 500 Aboridjanskih plemena. Skoro svako sa posebnim verovanjem.U njihovoj istoriji od oko 1oo.000g nije zabelezen nijedan sukob.
Dejan
To samo znači da je Deretić u pravu . Nisu se Srbi naseljavali tamo da bi činili neku vojnu strategiju već da su tamo živeli od vajkada . A onda su pokatoličavani na silu . Svako od današnjih hrvata zna svoje pravo poreklo . A ono ide samo u jednom pravcu . Vatikan je čudo !
Зорица Аврамовић
У мојој души чујем бруј звона, опет куца срце манастира Крупа! Богу се молим уз оченаш свети, док моје срце од радости лупа! Чувајте Крупу, ви, свети оци, јер сведочи вечно постојање Срба , и чува своју децу од кољача, од небраће у Христосу, од туђинских врба...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja