sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:19

Granica na Dunavu između Habzburga i Badintera

Zagreb se u sporu sa Beogradom poziva na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske, a istovremeno na drugim delovima međudržavne granice priznaju zaključke Badinterove komisije
Autor: Jelena Cerovinaponedeljak, 03.07.2017. u 22:00
Поглед на Дунав и Шаренград са хрватске стране (Фото: Википедија)

Ukoliko ne bude dogovora između Beograda i Zagreba kome šta pripada u spornom delu državne granice, presudu bi mogao da donese Arbitražni sud u Hagu, ali samo ako se dve zemlje saglase da njemu prepuste konačnu odluku. Posle odluke ovog suda da veći deo područja u Piranskom zalivu oko koga su se sporili Ljubljana i Zagreb pripadne Sloveniji jer je to utemeljeno na katastraskim granicama, postavilo se pitanje da li bi možda i Srbija mogla da se nađe u problemu pošto Hrvatska traži razgraničenje u području katastarskim ade po katastarskim knjigama.

Beograd, podsetimo, insistira da se granica na Dunavu povuče sredinom rečnog toka, to jest sredinom plovnog puta, kako se to uobičajeno radi kada su u pitanju granice na rekama.

Kako za „Politiku” objašnjava profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, Arbitražni sud u Hagu „formiran je prvenstveno za trgovinske sporove među državama i u tim slučajevima je mnogo lakše i da budu sprovedene njegove odluke”. „Kada su u pitanju granični sporovi, praktično ne postoji mogućnost da on neku zemlju koja neće da poštuje njegovu odluku prisili na tako nešto”, kaže profesor Varadi.

Svojevremeno su iz Zagreba najavljivali da bi možda mogli da potraže rešenje upravo pred Međunarodnim sudom pravde. Profesor Varadi objašnjava da je i za pojavljivanje pred ovim sudom u Hagu neophodno da se obe strane saglase. U suprotnom, ova institucija mogla bi da bude nadležna i ukoliko postoji neki međunarodni sporazum koji su dve zemlje potpisale, pa samim tim preuzele i obaveze koje iz njega proističu. Naš sagovornik, međutim, nije mogao da se seti nijednog takvog dokumenta koji su potpisale Srbija i Hrvatska.

Beograd i Zagreb se oko državne granice na Dunavu spore punih deceniju i po, od 2002. godine. Još 2001. godine je formirana i Međudržavna diplomatska komisija za identifikaciju – utvrđivanje granične linije i pripremu Ugovora o državnoj granici između Republike Srbije (nekada Savezne Republike Jugoslavije) i Republike Hrvatske, ali se ona retko sastajala i nije imala nikakvih rezultata.

Kako za naš list kažu u Ministarstvu spoljnih poslova, ova komisija je zasedala ukupno devet puta. Poslednja sednica održana je 16. septembra 2011.

„Imajući u vidu udaljene stavove strana, delegacija Republike Srbije je predložila da se pregovorima pristupi na višem političkom nivou, s obzirom na to da su iscrpljeni svi pregovarački mehanizmi Međudržavne diplomatske komisije. Sledeću, desetu sednicu Međudržavne diplomatske komisije, trebalo je da zakaže delegacija Republike Hrvatske kao domaćin naredne runde pregovora, što do danas nije učinjeno”, kažu u MSP-u.

Arbitražni sud u Hagu nadležan je samo ako se saglase obe države

Srbija je više puta u toku 2014. godine predlagala nastavak aktivnosti na ekspertskom nivou, što sa hrvatske strane nije prihvaćeno uz obrazloženje zauzetosti njihovih eksperata novim obavezama proisteklim iz članstva u EU.

„Od poslednje sednice Međudržavne diplomatske komisije, delegacija Republike Srbije je u kontinuitetu nastavila sa radom i pripremama za dalje pregovore o granici sa Republikom Hrvatskom. Zbog novih postavljenja i penzionisanja dela članova delegacije Srbije, Vlada je u decembru 2016. godine, imenovala nove članove delegacije o čemu je diplomatskim putem obaveštena hrvatska strana sa napomenom o spremnosti za dalji nastavak pregovora o državnoj granici. Odgovor hrvatske strane do sada nismo dobili”, objašnjavaju u ovom ministarstvu.

Sporno područje između Srbije i Hrvatske proteže se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najviše teritorije oko koje dve države ne mogu da se saglase pripada opštinama Sombor, Apatin i Bačka Palanka. Koplja se, međutim, najviše lome oko Šarengradske ade, ostrva na Dunavu, formiranog 1909. godine puštanjem u rad kanala koji je Austrougarska gradila punih 17 godina. Naime, stari tok Dunava onemogućavao je plovidbu zbog velike krivine tako da je još pred kraj 19. veka počelo kopanje kanala koji je ispravljao reku. Ostrvo zauzima površinu od oko 900 hektara.

Dakle, za Beograd je nesporna prirodna granica dok se Hrvati pozivaju na zemljišne knjige. Međutim, kako kaže izvor „Politike” iz diplomatskih krugova, problem s argumentom Zagreba je što se oni pozivaju na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske, a istovremeno na drugim delovima međudržavne granice priznaju zaključke Badinterove komisije, koja je granice među bivšim jugoslovenskim republikama proglasila državnim. Bez obzira na to, stav Zagreba je da je Srbija praktično okupirala Šarengradsku adu. Istovremeno, hrvatska produkcija završava i snimanje dokumentarnog filma pod nazivom „Srpska okupacija Šarengradske ade”.

S druge strane, u junu prošle godine predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić i potpisali su u Subotici Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, kojom je predviđeno i rešavanje graničnih sporova.


Komentari26
56472
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola vlahović
Simo Dubajić je rekao, Hrvatske je onoliko koliko se vidi sa zagrebačke katedrale.
Nada Latinović
Srbija treba da izađe sa utvrđenim granicama sa Londonske konferencije 1915, koje je imala kao Kraljevina Srbija. Pa da vidimo, kakav Badinter, kakvi komunisti. Pa Hrvati su se uprao odrekli, kako je rekao Hasanbegović, svog komunistričkog nasleđa, pa i JB Tita, čiju su ploču uklonili sa Trga u Zagrebu. Time su se odrekli i komunistričkih granica.
Svetozar Pribičević
Londonski ugovor nije niko ni nudio Srbiji. To je bio tajni ugovor između Italije, Britanije, Rusije i Francuske. Tu Srbija nije bila ni spomenuta. Štaviše, to se od nje krilo, jer se unapred znalo da taj ugovor ona ne bi ni prihvatila, pošto je ranije objavila program oslobođenja i ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca na celoj teritoriji. A deo te teritorije na Jadranu i Istri Italijini su dobili baš na osnovu Londonskog ugovora. To je bio tajni dokument čije je glavne elemente Srbija nekako dokučila. Taj dokument nisu ratifikovali parlamenti nijedne zaraćene sile.- Istoričar prof. dr Dragoljub Živojinović-.
Preporučujem 13
vojno i civilno
Državnu granicu na Dunavu pokazuje zemljovid JNA, izdanje Vojnogeografskog instituta Beograd iz 1967. i pregledni zemljovid podjele Srbije izdavača Geokarta Beograd iz 1978. Kome vjerovati ako ne njima.
@Jeremija
Jeremija, ako su navedeni zemljovidi, kako sam kažeš, vrijedili za vrijeme SFRJ onda su neoboriv osnov za razgraničenje prema Badinterovoj komisiji: granice između bivših federalnih jedinica smatraju se državnim granicama sljednica i ne mogu se mijenjati silom, nego samo sporazumom - načelo uti possidetis zastupljeno u Mišljenju broj 3. Mišljenje br. 3 od 11. siječnja (januara) 1992. ističe da se granice između bivših federalnih jedinica smatraju državnim granicama sljednica SFRJ (uz ostale republike i pokrajine to su Hrvatska i Srbija) i ne mogu se mijenjati silom.
Preporučujem 9
Jeremija
Ti "zemljovidi" su važili za vrijeme SFRJ. Kužiš? Sumnjam.
Preporučujem 11
Мила
Хрвати прво да врате Барању- за почетак. Никаквих ’преговора’ пре тога!
Tomislav
Hrvatsku je trebalo staviti na njeno mesto na vreme. Danas imaju etnicki cistu drzavu. Zahvaljujuci Jevrejskoj zajednici mi znamo za ustaske zlocine ali se neobaziremo jer su to neki tamo srbi. 90-te godine je vecina zaboravila ili se seca kroz prizmu sankcija i krize. A ti ljudi koji su samo sto su bili srbi izgubili dostojanstvo, imovinu, mnogi zivote. Danas mnostvo "urbanih" srba puni hrvatsku kasu odlaskom na odmor neuzimajuci u obzir ceo kontekst. Hrvati mogu u centru ZG. da podignu trg S. Milosevicu i miri m. jer ono sto su dobili u vreme njihove vladavine nikada u "povIJEsti" imali nisu. Jer dok je ovaca bice i vune............
Preporučujem 51
Goran
Slavko, ti na sve imas odgovor kad je u pitanju Srbija. Posto Cro nikada nije imala drzavu i uvek bila pod tudjim jarmom, vi ni trebalo sve da vratite. Svaka cast onom ko vam je iscrtao granice.
Preporučujem 24
Prikaži još odgovora
Petar .Stanimirovic
Eto,opet će da nas nasankaju.Kako da poboljšaš odnose,kad ti odmah pod nos poture neku priznanicu,neki račun.Nije im dosta što sad neće moći kod Savudrije ni da zaplivaju,odmah se setili nas.Molim vas-gde ste to videli i čuli da cela stvar sada ima da zavisi od Bečke birokracije -kako su upisali neke adice na Dunavu ? Sad hoće da im to vratimo. Zaboravljaju da je to bilo pre 3O miliona godina i da se Dunav tada bavio važnijim stvarima .On se mučio da probije Djerdap,a ne tu da neke adice oduzima od Bačke.Samo da oni prekorače Dunav,ode cela Bačka.A kad se već oduva prašina u Beču sa tih knjiga starostavnih,možda pogledati i kako je tamo upisana Baranja ?Ili je Djilas sa komisijom kamarada iz CK tretirao Baranju kao neko poluostrvo i preneo ga u drugu republiku. Slično kao Nikita Krim.To mora da je bila neka epidemija.
Драган П.
slavko: Нисте ми одговорили ни на једно од моја два питања која сам Вам поставио. Иначе, иста питања могу се поставити и у вези Истре, а у мало измењеном облику, и у вези Дубровника, па чак и целе јужне Далмације, а нарочито острва. Српско војводство у Аустријском царству (не у Аустро-Угарској) јесте постојало, а то што ви за њега не знате ваш је пропуст. Постојала је чак и Хрватска, додуше, у прилично потчињеном и раскомаданом положају, па онда Војна крајина, итд.
Preporučujem 6
Драган П.
Као што сам већ навео у претходном коментару, у питању је била Скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена, а као што Светозар доле рече, било је присутних и пар Немаца и 1 Мађар, иако нису ни Буњевци, ни Срби, ни Словени. О каквим то изборима, Славко, говорите? У питању је 1918. год, крај Великог рата, Срби побеђују немачко-мађарске агресоре који су им, заједно са својим хрватским поданицима, разрушили земљу и побили преко милион људи. Да ли је требало, у име демократије, да питају те исте агресоре о томе како да организују своју будућу државу? Нажалост, Хрвате јесу питали, али барем Немце и Мађаре нису. Да ли су Аустро-Угари ишта питали Србију 1914, у име демократије? Да ли су Хрвати 1945. ишта питали Италијане пре него што су их побацали у фојбе? А тек Србе 1941. и 1991, сигурно им је много било стало да чују њихово мишљење...
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja