nedelja, 29.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.07.2017. u 20:22 A. Telesković

Plate i penzije rastu kad MMF ode

Ukoliko Srbija posle februara 2018. ne bude imala aranžman sa Fondom, misija se neće mnogo pitati oko budžeta za sledeću godinu
Председник Србије Александар Вучић са шефом мисије ММФ-а Џејмсом Руфом (Фото Танјуг/Д. Гол)

Kada je o odnosu Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) reč, nova premijerka Ana Brnabić skinula je rukavice. U intervjuu za američku agenciju „Blumberg” na direktno pitanje da li bi naša zemlja mogla da odustane od obnove trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, ona je odgovorila: „To je moguće”.

Njen prethodnik Aleksandar Vučić najavio je nedavno značajno povećanje plata i penzija. „Ne govorimo više o dva, tri, pet odsto, biće, a nadam se da ćemo imati snage pre kraja ove godine, možda i za neki mesec, povećanje plata u javnom sektoru za deset odsto”, rekao je krajem maja tadašnji premijer.

Zvaničnici MMF-a su nekoliko puta istakli da će se o eventualnom povećanju plata i penzija razgovarati na jesen, odnosno prilikom krojenja budžeta za 2018. godinu. Međutim, ono što je od suštinske važnosti je da, ukoliko posle februara 2018. godine, kad aktuelni aranžman istekne, Srbija ne bude imala program sa Fondom, onda se ni MMF neće mnogo ni pitati oko predloga državne kase za sledeću godinu. U najkraćem, kabinet Ane Brnabić samostalno će voditi ekonomsku politiku i u tom smislu neće biti nikakvih ograničenja da plate i penzije poveća i za po 10 odsto. Osim, para naravno. Jer, uprkos tome što je budžet na kraju maja bio u suficitu od 12 milijardi, povećanje ličnih primanja za jedan odsto povećava ukupne troškove za osam milijardi. Državnu blagajnu bi, rast plata i penzija za 10 odsto, koštao 80 milijardi dinara. Što bi, opet, budžetski deficit sa planiranih 1,7 povećalo na 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ruf po­hva­lio Sr­bi­ju
Šef de­le­ga­ci­je MMF, Džejms Ruf, po­hva­lio je ju­če po­stig­nu­te re­zul­ta­te i sta­nje u bu­dže­tu Sr­bi­je i is­ta­kao da je od ključ­nog zna­ča­ja na­sta­vak re­for­mi, po­seb­no u obla­sti jav­ne upra­ve, gde još ni­su ostva­re­ni oče­ki­va­ni re­zul­ta­ti, pre­no­si Tan­jug. Ka­ko je sa­op­šte­no iz Na­rod­ne skup­šti­ne, gde se de­le­ga­ci­ja MMF-a sa­sta­la sa čla­no­vi­ma Od­bo­ra za fi­nan­si­je, po­stig­nut je ve­ći pri­vred­ni rast od oče­ki­va­nog, oce­nio je šef de­le­ga­ci­je MMF i do­dao da i da­lje sto­ji ve­li­ki po­sao pred Sr­bi­jom ka­ko bi odr­ža­la ta po­zi­tiv­na kre­ta­nja. Ja­ča­nje pri­vat­nog sek­to­ra i pri­liv nov­ca u bu­džet kroz po­ve­ća­nje za­po­sle­no­sti u pri­vat­nom sek­to­ru, od ključ­nog je zna­ča­ja, na­veo je Ruf.

Premijerka Brnabić je za „Blumberg” rekla i to da je „očito dobro imati nekoga da vam daje tempo, ritam reformi, sa kim razgovarate o prioritetima, i sve to je velika prednost”. Međutim, ponekad je MMF oštriji nego što je potrebno, i u tom smislu bi novi sporazum mogao da omete rast, zaključila je predsednica vlade.

U principu, svaka država bi trebalo da je sposobna da samostalno vodi ekonomsku politiku, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Ali, mi smo pokazali da smo u periodu kad nismo imali vladu vodili lošiju ekonomsku politiku. To važi i za ovu vlast. U vreme kad Srbija nije imala program sa Fondom, od 2012. do 2014. budžetski deficit i javni dug su rasli – podseća Arsić.

On dodaje da je pogrešna ocena da je „MMF prepreka za rast”, jer Fond nikada nije imao ništa protiv ako se povećavaju rashodi za investicije.

– Misija bi čak pristala na veći deficit u budžetu ako bi se ti izdaci povećali, jer investicije najviše doprinose ekonomskom rastu. Međutim, kod nas se, kad je reč o stimulisanju privrede, najčešće misli na povećanje tekućih izdataka, poput većih plata i penzija ili subvencija. Obično su sve vlasti u vreme kad nismo imali aranžman sa Fondom pokazivale sklonost da vode populističku politiku – kaže Arsić.

Zanimljiv detalj iz ove runde pregovora je i da se misija predvođena Džejmsom Rufom juče sastala i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Profesor Arsić ne misli da je takva vrsta kontakta sama po sebi sporna.

Tokom kontrola aranžmana prirodno je da se MMF sastaje sa svima koji utiču na donošenje ekonomskih odluka. Obično su to predstavnici raznih ministarstava, državni zvaničnici, sindikalni ili ekonomski eksperti.

– Tako su se u okviru konsultacija ovoga puta i sastali i sa predsednikom. Jedino je pitanje da li su razgovori bili u skladu sa nadležnostima predsednika. Prema našim zakonima, to je nadležnost premijera, ministra finansija i guvernera – podseća Arsić.

Misija danas završava svoju posetu Beogradu, a upućeni u pregovore kažu da je ovo bila jedna od lakših rundi. Kada je reč o uslovima koje će Srbija morati da ispuni da bi Bord direktora usvojio sedmu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, oni su uglavnom tehničke prirode. Jedan od njih je da vlada usvoji katalog radnih mesta i zvanja u javnoj upravi. Teških zahteva, ovoga puta nije bilo.

Nezvanično, na sastanku sa predsednikom Vučićem bilo je reči i o najavljenim povišicama plata i penzija. Detalji pregovora nisu poznati.

Komentari2
ebed5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gagi
O kakvom to povećanju plata se govori, kada je prosečna neto plata za mesec maj 2017. bila 47.136 RSD, a to je pad od celih 5% u odnosu na »rekordnu« prosečnu platu za mesec april 2017. koja je bila 49.635 RSD, odnosno 404 € kako su se hvalili nadležni. Kako i zašto je prosečna neto plata u maju pala za 5% u odnosu na prosečnu neto platu za mesec april znaju samo nadležni, ali neću da pogrešim ako kažem, da su nadležni građanima Srbije "servirali" informaciju o "rekordnoj" neto plati od 404 € po poznatom načinu "drži bure vodu dok majstori odu".
Dejo
Da li ima iko normalan ko u ovo veruje da će se desiti?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja