subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:21

Za štrajk u „Fijatu” niko ne mari

Šta govori ćutanje vlasnika našeg najvećeg izvoznika u kome je proizvodnja obustavljena već sedam dana: ne treba nam više automobilska industrija ili naći ćemo novog partnera
Autor: Brane Kartalovićutorak, 04.07.2017. u 22:00
Штрајкачи у кругу крагујевачке фабрике (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Štrajk u „Fijatu” traje već nedelju dana, a iz kompanije se niko ne oglašava. Ne reaguju ni Italijani, ni naša država koja u zajedničkom privrednom društvu „Fijat-Krajsler automobili Srbija” ima 33 odsto kapitala. Svi ćute, a pitanje je da li bi se ovako ponašali kada bi štrajkovali radnici smederevske železare i kada bi u toj čeličani bila obustavljena proizvodnja. „Fijat” je dvostruko veći izvoznik od železare – u prva četiri meseca ove godine smederevska čeličana „Hestil” izvezla je robe u vrednosti od 183,2 miliona evra, a „Fijat” za 382,2 miliona evra.

Povodom obustave proizvodnje restilizovanog modela „500L” u kragujevačkoj fabrici automobila, koja traje od 27. juna, nisu se oglasili ni ministar privrede, ni ministar finansija, ni premijerka, ni predsednik države.

Oglasio se samo Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije: „Ako proizvodnja stoji, proizvodnja jednog od naših najvećih izvoznika, onda to za celu ekonomiju ne može da bude dobro. ’Fijat’ nije samo ’Fijat’, nisu to samo radnici ’Fijata’, to je čitava dobavljačka industrija auto-delova i različitih dobara i usluga koji su vezani za taj veliki sistem. To je povezan lanac koji stoji.” Čadež je pogrešio samo u jednom – „Fijat” nije „jedan od naših najvećih izvoznika”, nego najveći. Zašto se, onda, niko ne oglašava?

To što je tokom štrajka došlo do rekonstrukcije Vlade Srbije ne može biti razlog da se baš niko ne oglasi. Ministri privrede i finansija su ostali na svojim mestima, a sasvim je izvesno da je i Ana Brnabić, koliko-toliko, upoznata sa značajem „Fijata” za našu zemlju. Ili, možda, „Fijat” više nije toliko važan za nas!?

„Politika” je, jedina, u više navrata pisala o političkoj pozadini „posla stoleća”, navodeći da je dolazak ove velike italijanske kompanije pomogao Borisu Tadiću da u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. pretekne Tomislava Nikolića za oko 200.000 glasova. Nema zvaničnih podataka za ovu tvrdnju, ali tako se desilo. Nikolić je u prvom krugu bio ispred Tadića, ali je potpisivanje ugovora i osnivanje kompanije unelo preokret u tok predsedničkih izbora koji je do tada išao naruku opozicionom kandidatu Nikoliću. Dolasku „Fijata” posebno su se obradovali Kragujevčani, koji su na ulazu u grad postavili transparent sa natpisom „Benvenuti a kaza” (Dobro došli kući). I svi su, mahom, u drugom izbornom krugu dali podršku Tadiću koji je bio „na liniji” Evropske unije, investicija, otvaranja novih radnih mesta...

Da nešto ipak ne štima, videlo se već na samom početku, u septembru i oktobru 2008. Ugovor naše države sa „Fijatom” stajao je na sajtu vlade samo tri ili četiri dana. Posle toga je skinut. Javnosti je, međutim, bio dostupan samo načelni dogovor dve strane, klauzule su ostale zatamnjene sve do danas. Ako je poslovni dogovor bio takav da ni potonji premijer, danas predsednik, Aleksandar Vučić nije mogao otkriti šta se krije u detaljima, onda bi o tome mogli (konačno) da progovore najzaslužniji za dolazak „Fijata” u Kragujevac: Boris Tadić, Mlađan Dinkić, pa i Božidar Đelić koji je 2006.  potpisao memorandum o razumevanju – predugovor sa „Fijatom”.

Šta je to toliko loše po nas u tim zatamnjenim klauzulama – detaljima nedostupnim javnosti, da bi, možda, neko poželeo da „Fijat” napusti našu zemlju? Izgleda da ima mnogo toga.

„Zastavino” zemljište na kome se nalaze pogoni dato je „Fijatu” džabe. „Fijat” je potom oslobođen svih poreza i dažbina, a država je, kako to tvrde neki upućeniji ekonomisti, pristala da plaća i doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje radnika (razlika između bruto i neto plate koja je „pala na teret” italijanskom delu kompanije). Prethodno, što je opšte poznata stvar, država se obavezala da kompaniji da 10.000 evra za svakog novozaposlenog radnika. Nedavno je predsednik Samostalnog sindikatu u „Fijatu” Zoran Marković pred novinarima otkrio da je država davala još po 1.000 evra za radnike i inženjere koje je kompanija slala na usavršavanje.

Ukupna investicija, kažu u „Fijatu”, vredna je 1,3 milijarde evra, ali se veliki deo tih ulaganja odnosi na kredite za nabavku modernih mašina čije je vraćanje garantovala ne kompanija „Fijat-Krajsler automobili Srbiji”, nego njen manjinski vlasnik – naša država. Kako stvari stoje, biće da je „Fijat” za zajednički projekat dao samo 200 miliona evra osnivačkog uloga. (Država je dala sto miliona – 50 u novcu, 50 u imovini.)

Uostalom, šta su Kragujevčani dobili od „Fijata” – plate od 300 evra i započetu, a nedovršenu putnu infrastrukturu. (Put do Batočine i Koridora 10, počet 2004, još nije završen, kao ni severna i južna obilaznica, a o elektrifikacije pruge ka Lapovu da i ne govorimo.)

U trenutku kada je „Fijat” tek preuzimao imovinu „Zastave”, sindikati su tražili da radnička plata bude 666 evra. Posle su pristali da rade za manje od 300 evra. Zašto?

Sindikalac Marković kaže da su sada za svoje zahteve, od kojih je najvažniji onaj koji se tiče povećanja plate na 50.000 dinara bruto, dobili podršku sindikata iz Torina, Slovenije i švedskog „Volvoa”. Ali kad bi ti sindikati dozvolili da njihovi radnici, sve stojeći osam sati za presom, rade za 300 evra!? No, naši sindikati nisu imali kud, pošto je s početka druge decenije 21. veka Mlađan Dinkić sopstvenu zemlju reklamirao kao prostor jeftine radne snage, idealan za strane investitore.

Ima još jedna mala stvar koja, možda, više govori o slaboj poziciji naše države pred stranim investitorima nego sva spoljna politika: kad su Nemci i Francuzi dolazili u Češku i Rumuniji, „Škoda” i „Dačija” su sačuvali svoj znak – logo na automobilima, a „Zastava” je svoje stilizovano latinično „Z”, koje je krasilo čuvenog „jugića”, morala da ukloni. Bio je to signal moćnih da u poslu sa „velikima” moramo da se odreknemo svoje tradicije, ma kakva ona bila i ma ko šta mislio o našim automobilima.

Prošle godine je indijska vlada na svom sajtu objavila svoje viđenje „strategije izlaska ’Fijata’ iz Srbije”, a nedavno su neki mediji preneli vest o mogućem zajedničkom ulaganju indijskih proizvođača vozila i „Folksvagena”. Reč je o proizvodnji malog putničkog automobila, daleko jeftinijeg od „500L” koji se prodavao za 15.500 evra. Možda čuvari naše tradicije, iz više razloga, žele da se na tlu Srbije, umesto „Fijata”, zapati neka druga kompanija, čije će automobile moći da kupe i naši građani.


Komentari18
234e3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Петковић
Овде се заборавља најважнија ствар: ФИАТ је у Србију дошао због Русије, тачније, желели су да преко нас и нашег Слободног трговинског споразума са Русима "уђу" у Русију. Србија је једина земља изван Заједнице независних држава која има тај споразум. Е, али има једна квака, у ФИАТ-ве аутомобиле мора да буде уграђено бар 50% домаће робе а то није случај! Има је тек негде око 30% ако не и мање. А Споразум и онако искључује путничка возила. И сада, како, и поред свег нашег труда, од тога нема ништа Италијани се једноставно пакују а настрадаће наши радници и сама земља. И ко је крив? Нико! А када се сетим Динкићевих громогласних изјава како ће у Србији процветати због Фиата домаћа мала и средња предузећа у виду коопераната. А тек "домаћи" акомулатори! Паметни Французи заједно са Јапанцима (Micubiši motors) у Русији, у граду Калуга праве Pežo 308 и Sitroen C4. ЛАДА више није ЛАДА већ Renault! И.т.д., и.т.д... А ФИАТ извисио. Извисио и Крагујевац! А Динкића баш брига, узео свој % у свој џеп.
stanislav sr
A zašto sindikat nema nikakav uvid u bilans poslovanja? I ako je to razlog - zašto vlasnik sa njima ne razgovara i iznese im stanje i (ne)mogućnost povećanja plata? Razlozi su ipak neki drugi - zakulisni.
LJUBICA
„Фијат” је двоструко већи извозник од железаре – у прва четири месеца ове године смедеревска челичана „Хестил” извезла је робе у вредности од 183,2 милиона евра, а „Фијат” за 382,2 милиона евра. Mozda su ove cifre i istinite. Samo sto ne napisaste koliki je Fijat uvoznik. Koliko izveze isto toliko i uveze. Mozda i nesto vise.
Dejan Đorđevic
Ćutanje može biti jako opasno po radnike.Štrajk se može vratiti radnicima kao opasan bumerang.Tako je počelo i u Elektronskog industriji Ei Niš. Od nekada 21.000 zaposlenih sada niko ne radi...ostali su svi na belom hlebu....žalosno. ...Razmislite šta radite ....
zarije bulatović
Mutna priča kao i sve oko Fiata. tajna do tajne, a iza skrivalice, Verovatno planiraju zatvaranje fabrike, ali treba im alibi da ne plate odštetu, ako je uopšte predviđena. A i naša vlada ćuti, možda im je dosta subvencija koje je Fiat pojeo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja