četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.07.2017. u 23:23 Aleksandra Kurteš

Kosmopolita iz Bele Krajine – dr Niko Zupanič

Спомен-изложба Словеначког етнографског музеја (Фотографије Ж. Јовановић)

Spomen-izložba „Dr Niko Zupanič – kosmopolita iz Bele Krajine” predstavljena je u Etnografskom muzeju. Direktorka ove kulturne ustanove Mirjana Menković pozdravila je goste i koleginice iz Slovenačkog etnografskog muzeja – direktorku Tanju Roženbergar i autorku izložbe Mojcu Račič, podsećajući na dobru saradnju koju nastavljaju da neguju ove dve muzejske kuće.  Dokumentarnu postavku koja je organizovana povodom 140 godina od rođenja Zupaniča, osnivača Slovenačkog etnografskog muzeja, otvorio je Saša Verbič, predsednik Udruženja Slovenaca u Beogradu.

Vesna Bižić Omčikus, muzejski savetnik, ocenila je da bi izložba mogla da ima i svoj podnaslov „Prijateljstvo koje traje” jer na to upućuje veliki doprinos koji je Zupanič ostavio u amanet budućim generacijama. I gošće iz Ljubljane podsetile su na značaj koji je dr Niko Zupanič imao tokom svoje plodne karijere, uz opasku da se o njegovom radu više znalo u Beogradu nego u Ljubljani iako je ostavio veliki trag i u jednom i u drugom gradu.

Šetnjom kroz izložbu posetioci se mogu uveriti u saradnju Zupaniča sa Otonom Župančičem, Jovanom Cvijićem, Mihajlom Pupinom, Nikolom Pašićem… Tu su i susreti ovog naučnika sa stanovnicima Žumberka, Bele Krajine, Kosova, Hrvatima u Grčkoj, bugarskim i turskim vojnim zarobljenicima i mnogim drugim koje je dr Niko proučavao i fotografisao na svojim terenskim istraživanjima. Prilozi Zupaniča, objavljeni u brojnim domaćim i inostranim publikacijama, dokumenti i njegovi privatni predmeti, vode nas od rodnog sela Griblje preko Ljubljane do Beča, zatim u Beograd, Zagreb, Atinu, Rim, Pariz, London, Brisel, Prag, Berlin, Njujork... i nazad, u rodnu Belu Krajinu. Izložba predstavlja neka mesta i ljude  koji su Zupaniča definisali kao istraživača, muzeologa, političara...

Osnivač Slovenačkog etnografskog muzeja i Katedre za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani živeo je i radio na prelazu iz 19. u 20. vek. Na školovanje je krenuo prvo u Novo Mesto, pa na studije istorije, arheologije i geografije u Beč. Doktorirao je 1903. godine sa tezom „Dolazak Slovena na jug”, a zatim otišao na studije antropologije u Minhen, Cirih i Bazel. Zbog svojih političkih i naučnih pogleda, napustio je Austrougarsku i preselio se u Kraljevinu Srbiju, gde je bio zaposlen od 1907. do 1921. kao kustos, prvo u Narodnom, a potom u Etnografskom muzeju u Beogradu. Njegov naučni i muzejski put preplitao se sa političkom aktivnošću. Politika ga je za vreme Prvog svetskog rata, kao člana Jugoslovenskog odbora, odvela preko Londona u SAD, a posle rata i na Mirovnu konferenciju u Pariz. Zupaničev život i rad nekoliko godina tekli su na relaciji između Ljubljane i Beograda, kao i između nauke i politike.

Etnografski institut u Ljubljani osnovao je 1921, a dve godine kasnije on je prerastao u Etnografski muzej. Bio je upravnik muzeja do 1940. godine, kao i urednik naučnog časopisa „Etnolog”. Radio je do 1957. godine kao prvi profesor na predmetu opšta i narodna etnologija na Univerzitetu u Ljubljani.

Niko Zupanič je svojim radovima upoznavao domaću i svetsku stručnu javnost, pre svega sa etničkom istorijom i etnološkim i fizičko-antropološkim karakteristikama naroda i ljudi koji su živeli na prostoru južnog Balkana, kao i u njegovoj rodnoj Beloj Krajini. I na naučnom i na političkom području zalagao se za slovensku uzajamnost i jugoslovenski unitarizam – zato je istovremeno bio omiljen, a važio je i za spornu i politički gonjenu osobu.

Komentari1
b2804
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nino Belov
Interesantna je tema njegovog doktorata "Dolazak Slovena na jug" koju je 1903 odbranio u Beču jer je to bila glavna teza tadašnje Austro-Ugarske kako bi slovenskimn narodima osporila autohtonost na prostoru od Dunava do Jadrana, a koja se podrazumevala sve do kraja XIX veka. Savremena istraživanja osporavaju da je postojalo bilo kakvo doseljavanje Slovena u 6 i 7 veku. Vreme je da prestanemo da u školama učimo Nemačku romantičarsku istoriju i Austro-Ugarsku propagandu sa kraja XIX veka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja