Karijere slavnih sastava, poput „Nirvane” ili „Oejzisa”, teško bi se mogle zamisliti bez škotske muzičke „prethodnice”, grupe „Džizus end meri čejn” (The Jesus and Mary Chain). Upravo ovaj bend, čiji debi album „Psychocandy” iz 1985. i danas uživa kultni status, prvi put će se predstaviti srpskoj publici na festivalu „Egzit”. Čuveni sastav, zbog koga je svojevremeno smišljena nova žanrovska „kovanica” – indi rok, nastupiće večeras na Glavnoj bini Petrovaradinske tvrđave.

Grupa, koju predvode braća Džim i Vilijam Rid već neko vreme je na turneji na kojoj predstavlja povratnički album „Damage and Joy”, objavljen u martu. Osim po muzičkom uticaju bend je „poznat” i po trzavicama između braće, koje su 1999. dovele i do raspada sastava.

Bend se ponovo okupio 2007, i to zbog svirke na američkom festivalu „Koačela”, kada im se na sceni pridružila glumica Skarlet Johanson otpevavši zajedno sa njima pesmu „Just Like Honey”, koja se pojavila i na saundtreku za film „Izgubljeni u prevodu” Sofije Kopole. Međutim, taj nastup na čuvenom festivalu došao je, kako priznaje Džim Rid za „Politiku”, prebrzo, jer nisu bili spremni na povratak. Nisu bili, kako dodaje, spremni ni za novi album, zbog čega je publika čekala čitavih 19 godina na sedmo studijsko izdanje. A sve zbog „pakla” koji su preživeli stvarajući prethodni album „Munki” 1998:

– Vilijam i ja u to vreme nismo mogli da podnesemo jedan drugoga. Kada je bend osnovan, nas dvojica smo bili nerazdvojni, bili smo najbolji prijatelji, ali početkom devedesetih sve je počelo da se menja. Uvek smo se svađali, ali oko muzike, i bile su to konstruktivne svađe. Ali, onda smo počeli da se svađamo stalno i oko svega. I zbog toga je bilo teško bilo šta uraditi i završiti. Nismo mogli čak ni da budemo zajedno u istoj prostoriji, i sve je eksplodiralo na sceni. Jedne noći usred koncerta počeli smo da se raspravljamo i malo je falilo da se poubijamo. Naravno, bend se raspao!

Otkuda tolike tenzije između braće? Šta je to u vašem odnosu što je nemoguće popraviti?

Mnogo puta sam o tome razmišljao, ali nisam došao do zaključka. Najlakše mi je da svalim krivicu na Vilijama, i sigurno on mene krivi, ali u realnosti sve je komplikovanije. To je kao loš brak, kada na kraju završite tako što ne pričate. Bili smo izgleda drugačije osobe od onih koje su svojevremeno osnovale bend. Kao da smo obojica očekivali da jedan drugoga treba da pratimo u tim promenama. Verovatno da smo seli za sto da razgovaramo o problemima, umesto što smo se napijali, možda bismo i rešili nešto. Uostalom, konfuzija koju imaš od konzumiranja droge i alkohola praktično te onemogućava da budeš razuman.

Ali, tokom snimanja albuma „Damage and Joy” vas dvojica ste se prilično dobro slagali u studiju. Šta se promenilo?

Najpre to što nas deli okean (Vilijam živi u SAD, ja u Devonu) nikako ne predstavlja smetnju, naprotiv. Shvatili smo i da je ovo naša poslednja šansa, da sada ne smemo sve da pretvorimo u „ja protiv tebe” priču, jer ako ovo zabrljamo nikada više nećemo snimiti album. I kako smo ušli u studio, sve je nekako išlo lagano, ali ne umem da objasnim zašto. Iako sam ja opet imao neke lične probleme. Volim mnogo da pijem, i kada se to desi jednostavno „ispadnem iz vagona”. I mislio sam da će Vilijam zbog toga da me kinji, ali naprotiv pružao mi je podršku što me je potpuno šokiralo. Na sreću, već neko vreme sam trezan. Još draže mi je što je album prošao dobro. Kritike su vrlo povoljne. Na koncertima sviramo četiri-pet pesama sa albuma „Damage and Joy” i nailaze na sjajan odjek kod publike, što je ohrabrujuće.

Kada slušate o tome za koliko ste grupa uticajni i koliko ste bendova ponukali da se bave muzikom, da li to shvatate kao kompliment?

Naravno, to je bila jedna do stvari koja nam je oduvek bila na pameti. Kad god smo stvarali album, želeli smo da se ljudima dopadne. Bilo bi depresivno da naša ploča nikoga ne zanima. Još na početku karijere nadali smo se da će publika i nakon 20 ili 30 godina slušati naše pesme. Nismo hteli da budemo bend za jednokratnu upotrebu, već da to što radimo ima odjeka. I da ostavimo neke lekcije za budućnost!