ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 06.07.2017. u 21:33 A. Telesković

Bankari spasili sebe, a ne „Agrokor”

Aranžman sa kreditorima garantuje da će i za svaki odobreni evro novog duga biti vraćen još jedan od starog zajma
Седиште „Агрокора” у Загребу (Фото „Агрокор”)

Mediji iz regiona preneli su vest da je dvadesetak banaka spasilo „Agrokor” jer će na račun ovog koncerna uskoro biti uplaćen kredit od 480 miliona evra.

Bankari su zapravo, ovim gestom spasavali svoja potraživanja jer aranžman kreditorima garantuje da će i za svaki odobreni evro novog duga biti vraćen još jedan evro starog zajma.

Osim Zagrebačke banke i Najthed fonda, koji su još ranije pristali na kreditiranje, u novom kreditu učestvuje ukupno dvadesetak hrvatskih, ruskih, američkih i evropskih banaka. Tako je, na primer iz ruske VTB banke potvrđeno da učestvuje u kreditiranju, dok Sberbanka još razmišlja hoće li se pridružiti ostalim poveriocima, javio je RTL.

VTB ranije nije otkrio koliki je njihov doprinos u kreditu, ali su poručili da ne nameravaju da prodaju svoja potraživanja prema „Agrokoru”. Čelnici Sberbanke, s druge strane, izjavljivali su u nekoliko navrata da postoji mogućnost da prodaju svoja potraživanja u hrvatskom koncernu.

Ante Ramljak, privremeni upravnik koncerna, izjavio je da je „Agrokor” uspeo da izbegne stečaj.

„S današnjim danom smo završili fazu preživljavanja. Uspeli smo sačuvati kompaniju, neće biti stečaja i prelazimo u drugu fazu, a to je faza restrukturiranja”, kazao je Ramljak.

Za brokera Nenada Gujaničića novoodobreni kredit za „Agrokor” znači da je kompanija zasad izbegla stampedo poverilaca.

– Time je „kupila” dodatno vreme da proba da konsoliduje poslovanje i ubedi poverioce, kako finansijske, tako i druge, da je biznis održiv. Veliki deo finansijskih poverilaca je odobrio nove kredite u nadi da će spasiti prethodne plasmane, jer je bilo izvesno da kompanija na kratak rok ne može opstati bez kredita za likvidnost. Ono što je u celoj priči povoljno jeste sama kamata koja je četiri odsto i niža je od prethodnih kreditnih zaduženja „Agrokora” – ističe Gujaničić.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da bankari prilikom odobravanja kredita upravljaju rizikom, a u konkretnom slučaju njihovi stari krediti koncernu bili su kategorisani kao problematični, odnosno nenaplativi.

S obzirom na to da su ukupna dugovanja „Agrokora” veća od šest milijardi, a da samo dug prema bankama iznosi oko četiri milijarde evra, to znači da su bankama zarobljene pare zbog toga što su podržavale poslovnu ekspanziju Ivice Todorića.

– S obzirom na to da je odobravanje novih kredita vezano za vraćanje dela starih dugova, bankari imaju interes da i dalje finansiraju ovaj hrvatski koncern jer će na taj način jednim delom očistiti svoje bilanse. U konkretnom slučaju 480 miliona starih dugova preći će iz kategorije nenaplativih u naplative kredite, jer se prema „leks Agrokoru”, zajmovi odobreni posle uvođenja prinudne uprave, smatraju prioritetnim. Odnosno, prvi dolaze na naplatu – objašnjava Grubišić.

Bez obzira na to što, prema priznanju Anta Ramljaka, kompanije koje posluju u Srbiji predstavljaju najzdraviji deo koncerna, za njihovo poslovanje je dobro da je matična kompanija na neko vreme prevazišla krizu likvidnosti.

U okviru ovog koncerna u našoj zemlji posluju „Merkator S”, „MG mivela”, „Frikom”, „Dijamant”, „Kikindski mlin” i „Nova sloga”. U njima je zaposleno nešto više od 11.000 radnika.

U međuvremenu objavljeni su i finansijski izveštaji za 2016. godinu, pa kako može da se vidi na sajtu Agencije za privredne registre, „Frikom” je, uprkos problemima na kraju 2016. godine ostvario dobit od 1,5 milijardi dinara. U plusu od 686 miliona dinara je i zrenjaninski „Dijamant”.

Međutim, kompanija „Merkator S” imala je gubitak na kraju prošle godine. Posle dobitka od 380 miliona dinara, koji je ostvaren na kraju 2015. godine, poslovanje ovog trgovinskog lanca na kraju prošle godine bilo je u minusu od oko 1,8 milijardi dinara.

Komentari0
fbf87
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja