- Beograđanin u žiži informatičke revolucije
utorak, 14.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08
RAZGOVOR NEDELjE: prof. dr ALEKSANDAR KAVČIĆ

Beograđanin u žiži informatičke revolucije

Kako je doktorat na Univerzitetu Karnegi Melon rešio problem pouzdanog čitanja zapisa na hard-diskovima i zašto je bilo potrebno sedam godina sudske borbe da industrija taj patent prizna
Autor: Milan Mišićsubota, 08.07.2017. u 22:00
(Фото М. Мишић)

Početkom ove godine kod nas je neprimećeno prošla svetska vest koja je bila nemala senzacija u informatičkoj industriji: kompanija „Marvel tehnolodžis”, koja proizvodi više od milijardu čipova godišnje, i Univerzitet Karnegi Melon postigli su, posle sedmogodišnjeg parničenja, nagodbu po kojoj će ova kompanija jednoj od najboljih obrazovnih ustanova SAD platiti odštetu od rekordnih 750 miliona dolara.

U okviru ove svote obeštećena su i dvojica autora patenta, naše gore list Aleksandar Kavčić, koji ga je razradio u svoj doktorskoj disertaciji na Karnegi Melonu, i njegov mentor, profesor Žoze Mura.

Aleksandar Kavčić (49) bivši je odlikaš Matematičke gimnazije, koji je u Beogradu završio četiri godine Elektrotehničkog fakulteta, da bi, zbog rata koji je izazvan raspadom Jugoslavije i sticaja nekih drugih okolnosti, diplomu inženjera elektrotehnike stekao u Diseldofu, a potom u SAD odbranio doktorat.

Predavao je i na Harvardu i na Univerzitetu Havaja, njegovi radovi iz oblasti obrade signala često su citirani, a pored pomenutog, prijavio je još sedam patenata.

Sa njim smo razgovarali u Beogradu, gde je upravo završavao svoj boravak sa suprugom, doktorkom arhitekture, i tri male ćerke. Već na početku nam kaže da su odlučili da, dok deca ne odrastu, deo godine provode u Beogradu, a deo u Ostinu, prestonici Teksasa, koji ubrzano postaje novi centar informatičke industrije.  Ostin je zbog toga već dobio i prigodan nadimak: „Silicijumsko brdo”, kao pandan kalifornijskoj Silicijumskoj dolini.

Kako to da ste postali važan akter informatičke revolucije?

Posle diplomiranja želeo sam da odmah uradim i doktorat, pa sam konkurisao na 12 američkih univerziteta – i na 10 bio primljen. Ali biti primljen ne znači baš mnogo, potrebno je dosta para da se studije plate. Između ostalih, primio me je i Stenford, ali su tražili da platim bar jedan semestar. Karnegi Melon mi je međutim dao punu stipendiju.

Profesor Žoze Muri, koji mi je tamo dodeljen kao mentor, podstakao me je da pokušam da rešim problem za koji dotle nisam znao, mada je u literaturi bio poznat još od početka osamdesetih, otkako je počela serijska proizvodnja magnetnih, takozvanih hard-diskova.

Problem je u sledećem: kad se na disk od stakla, metala ili plastike nanese veoma tanak magnetni sloj i po njemu električnim impulsima pišu nule ili jedinice, to najviše nalikuje pisanju po masnom papiru na kome se razliva mastilo. „Razliva” se i magnetni zapis, a pogotovo kad se zapisuje velika količina podataka, to dovodi do grešaka u čitanju.

Kako ste to rešili?

Uzmimo za primer dve reči, „pad” i „pod”, koje se razlikuju u jednom slovu, pa zbog toga, kad su gusto napisane, čitajući ih možemo da pogrešimo. Ali na „masnom papiru”, odnosno magnetnom disku, digitalno slovo „a” ili slovo „o” koja su u sredini, prave različita razlivanja mastila, ili magneta. Ja sam se usmerio ka tome da ne analiziram samo slova, nego i kako su se razlile te magnetne nule i jedinice. Kroz osobine tih razliva, može da se dokuči koje slovo i koja reč je, u ovom primeru „pad” ili ”pod”, zapisana.

Analiza magnetnog šuma dotle nije rađena, ali je baš u tome bilo rešenje: da se i to ubaci u takozvano dinamičko programiranje, što podrazumeva dosta komplikovane matematike. Zato su, do momenta kad sam „progledao”, prošle tri godine.

Šta je bio sledeći potez?

Naravno, to do čega sam došao pokazao sam profesoru Muri, koji je zatražio da rešenje sažmemo tako da više ništa ne može da mu se oduzme niti doda. Kad je to obavljeno, ja sam bio nestrpljiv da rezultat objavimo u nekom stručnom časopisu, pa da se okrenem nečem drugom. „Nećemo to nigde da objavimo”, iznenadio me je odgovor profesora, koji mi je objasnio da rešenje treba prvo da patentiramo, pa tek onda ga stavimo na uvid svima. Patent nam je primljen i odobren posle tri godine, što je uobičajeno vreme za tu proceduru.

Ko je to prvi primenio?

Ja to ne znam, neki nagoveštaji da se to koristi počeli su da pristižu tek od 2003. Javljali su se neki inženjeri iz industrije hard-diskova, ali niko nije bio spreman da nam o tome pruži neki dokaz ili potpiše izjavu, jer je to po njih bilo veoma rizično.

Ja sam od momenta kad smo pronašli rešenje znao koliko je vredno i da će se koristiti; uostalom, doktorat o tom problemu omogućio mi je da 1998. postanem profesor na Harvardu.

Univerzitet Karnegi Melon je tužbu za neovlašćeno korišćenje svoje intelektualne svojine – jer studentski i profesorski radovi pripadaju pre svega univerzitetu, dok neka prava imaju i izumitelji – podneo tek 2009. To nije bila laka odluka, s obzirom na to da niko ne može, čak ni CIA, da „otvori” čip i kaže šta je unutra.

Kako ste tu prepreku savladali?

Prvo je Karnegi Melon trebalo uveriti da uđe u ovu skupu i neizvesnu parnicu. U tome su pomogli advokati kancelarije Bila Gejtsa, oca Bila Gejtsa, osnivača „Majkrosofta”. Njihov ekspert je prvo uradio analizu – koštala oko pola miliona dolara – koja je bila dovoljno uverljiva da se krene.

Podrazumeva se i da je tužena strana, kompanija „Marvel”, imala dobre advokate, jer da nije proces ne bi trajao sedam godina – to su bili isti advokati koji su uspeli da „Samsung” odbrane u sporu oko patenata teškom oko milijardu dolara koji je pokrenuo „Epl”.

Najdelikatnije u našem slučaju bilo je to što su tuženi pokušali da naš patent ponište, i to četiri puta, što je za nas bilo dosta stresno, s obzirom na to da razlog za poništenje može da bude i neka sitnica u proceduri, koja nema veze sa tehničkom suštinom.

Šta vaš patent znači za informatičku industriju?

Naše rešenje danas je defakto industrijski standard, koji je omogućio stalno povećavanje kapaciteta hard-diskova koji se danas mere u terabajtima. Iako zvuči neskromno, ja sam uveren da će se naše rešenje koristiti sve dok bude magnetnih memorija. Pre svega zato što smo matematički dokazali da bolje od toga ne može. Uostalom, dosad je prodato oko šest milijardi čipova sa našim patentom.

Pronalazači u Americi najčešće postaju preduzetnici. Zašto niste pošli tim putem?

Toga je bilo, ali nije pravilo. Izumitelji su pre svega ljudi koji žele da se ono što su osmislili primeni i da za to dobiju neko priznanje. Najbolji primer izumitelja preduzetnika u istoriji je Edison, a izumitelja koji se posvetio samo nauci Tesla.

Tačno je da Amerikanci vole svoje preduzetnike i da ih je tamo najviše, što je i rezultat imigracije, stalnog pristizanja novih talenata, ali i ukupnog ekonomskog konteksta koji ih ka tome usmerava.

Kako objašnjavate činjenicu da je informatičku revoluciju pokrenula i izvela Amerika, a ne recimo Japan?

Čini mi se da je inventivnost svojstvenija Amerikancima zbog toga što američki sistem insistira na individualnosti, pojedinačnoj inicijativi, što je ugrađeno i u obrazovni sistem, koji možda ne pruža previše znanja, ali podrazumeva da svako znanje treba da bude nadograđeno i primenjeno.

U toku je nova industrijska revolucija. Dokle je stigla?

Ona polako postaje realnost, u Americi su, na primer, samovozeći automobili već na ulicama. Ja mislim da je to dobro, uprkos tome što će nestati neka zanimanja (na primer šoferi), ali će se pojaviti neki novi poslovi. Robotizovane mašine danas preuzimaju neke poslove za koje smo mislili da su veoma komplikovani, a što se danas, veoma efikasno, može rešiti nekim algoritmom… Ali ne sve, ljudski mozak, s moralom i sistemom vrednosti, nikad neće biti zamenjen.

Šta vas danas okupira?

Imam nekoliko ideja, na čijem patentiranju sada radim, i dalje sam angažovan na univerzitetu, ali sada samo kao gostujući profesor u jednom semestru godišnje.antrfile

Važan je povratak

Šta preporučujete talentovanim studentima današnjeg Elektrotehničkog fakulteta: da krenu vašim stopama i usavršavaju se u inostranstvu, ili da ostanu u Srbiji?

Uvek treba odlaziti u inostranstvo, tamo sakupljati znanja, ali i vraćati se. Nisu sva znanja baš na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ili Novom Sadu. U Americi, doktorat se retko radi na fakultetu na kojem se završe osnovne studije i malo ko je profesor na univerzitetu na kojem je doktorirao, jer samo sa protokom ljudi šire se i obogaćuju ideje. Treba dakle stalno putovati, pogotovo dok se ne promeni naš obrazovni sistem koji je davno zreo za promenu.


Komentari7
31b8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kristina mirkovic
SVAKA CAST PROF!!!
Стефан Пурић
Да ли плакати од среће или туге? Веома тешко питање... Наклон до пода!
Raca Milosavljevic
... postovanje i kapa dole ...
momcilo koprivica
Aleksandar kavcic je sin Janka Kavcica,diplomiranig elektroinzenjera iz Beograda. Janko je takodje studirao i Masinstvo. Bio je izuzetan inzenjer, sportista i veliki ljubitelj Beograda, Save i Dunava. Medju prvim beogradjanima je primljen u IBM.
Saša
Naravno da je proslo nezapazeno, kad je to bila svetska vest u februaru, ali 2016 godine!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja