ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:19

Ada Međica – biser Save proslavlja 55. rođendan

Do malog raja između Ade Ciganlije i Bloka 44 stiže se isključivo vodenim putem – Na kilometar i po dugačkom ostrvu prečnika 200 metara danas su smeštene 84 sojenice i 202 splava, mesta više nema – Oaza u kojoj nikad nije vruće, nema komaraca, puna je drveća starog i po 80 leta
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 08.07.2017. u 21:21
(Фото Зоран Анастасијевић)

„Kada uđeš u čamac koji vozi od Savskog keja ka Adi Međici, na obali ostaviš prezime, funkciju, profesiju, partijsku pripadnost, stanje na računu... Na ostrvo krećeš samo sa onim što te čini čovekom i plućima punim ljubavi prema prirodi”, kažu žitelji jednog savskog bisera i članovi Udruženja ljubitelji Save i Dunava „Ada Međica”. Ovo udruženje obeležava 55 godina postojanja i u tu čast danas se oko ostrva organizuje jedinstven međunarodni plivački maraton na otvorenim vodama.

Do ovog malog raja između Ade Ciganlije i Bloka 44 stiže se isključivo vodenim putem. Zimi čamac ide na sat vremena, a leti na pola sata. Cena povratne karte je 150 dinara.

A današnje Međice ne bi bilo da davne 1962. prvi Robinzon Kruso ostrva – Peđa Isus nije podigao sojenicu na drvetu.

– Peđi, koji je bio arhitekta, dugujemo zahvalnost što ostrvo izgleda ovako. On nas je naučio kako da gradimo sojenice i odnosimo se prema prirodi. Sada živi u jednom od naših manastira, gde i dalje oslikava ikone iako ima devedeset godina. Nažalost, slabo se kreće zbog čega nije ni mogao da dođe da sa nama proslavi ovaj rođendan, ali legenda o njemu na ovom ostrvu i dalje živi – priča Jelica Bobić iz Udruženja „Ada Međica”.

Da život udišu punim plućima na ovom mestu skrajnutom od gužve i buke mogućnost imaju samo neki srećnici. Na kilometar i po dugačkom ostrvu prečnika 200 metara danas su smeštene 84 sojenice i 202 splava. I to je konačna brojka. Mesta više nema.

– Udruženje „Ada Međica” dobilo je ostrvo na upravljanje. Finansiramo se od članarina koje su simbolične. Za sojenicu je godišnja članarina 8.000 dinara, a za splav 6.000. To je jako malo novca da bi sve funkcionisalo kako treba, pa se dovijamo na različite načine. Organizujemo volonterske akcije čišćenja, pomažu nam donatori... U protekle dve godine smo, o svom trošku, nabavili i posadili 2.500 sadnica hrasta lužnjaka i jasena – kaže Jelica i ističe da je najjeftinije bilo kupiti sadnice, ali je pre toga trebalo urediti zemljište, iskopati rupe, posaditi ih i negovati. Zbog toga im je svaka sadnica, kao dete, prirasla srcu.

– Ovde žive gostoljubivi ljudi koji neguju prave komšijske odnose. Ograda između kuća nema, ali se zna šta je čije... Poštujemo se i družimo i često nam se desi i da zajedno večeramo. Na meniju su tada stara jela – pasulj, sarma, podvarak, leba s masti i alevom paprikom, vanilice... Imamo mi i svoje majstore kujne – Adema i Acu. Ademove pite i Acina mućkalica nadaleko su čuveni. Zbog njih na ostrvo navraćaju i svetska imena. Pre neki dan nam je na ručku bio Zubin Mehta sa suprugom. Na astalu je bila Acina mućkalica, koja je nestala u tren oka – kaže Jelica.

Među onima koji su, posle svetskih avantura, spokoj našli na Međici je i Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana. Svoje ime stekao je u Holivudu, na fudbalskim terenima širom planete, u ugostiteljstvu...

Veliki je entuzijasta i čovek koji je za ostrvo mnogo učinio. Zbog toga je u udruženju predsednik upravnog odbora koji upravlja ostrvom.

Stanovnici zelene oaze koja razdvaja Savu imaju sve što im treba.

– Čist vazduh, zelenilo, tišinu, mir... U poslednje vreme imamo i gradsku vodu koja nam dolazi cevima ispod reke. Nažalost, one često pucaju, pa angažujemo ronioce da ih popravljaju. Struju nemamo, ali imamo solarne panele. Ta energija nam je dovoljna da priključimo frižider, po potrebi i šporet. Ovde smo izolovani od televizora, radija, informacija... Pored ptičijeg poja, uključiti radio bila bi prava greota – kaže Jelica, a Ivanka Dizdarević, njena komšinica, dodaje:

– Šta će mi radio?! Kada poželim muziku ja zapevam sama. Volim da pevam, a komšije se ne bune – priča uz osmeh Ivanka, jedna od malobrojnih koja je na ostrvu 365 dana.

A kada Sava u proleće nabuja, svi Međaši strahuju. Zna voda da bude visoka i po dva i po metra i da dođe, bukvalno, do poda sojenica. To je njihova i nesreća i sreća. Nesreća jer mulj zarobi ostrvo, a sreća što to sprečava moderne građevinare da Međicu zaposednu. Da nije tako, ovde bi već, kažu, nikao nekakav oblakoder.

– U vreme poplava mi imamo problem sa tri Save. Reka od gornjeg špica nadire sa obe strane, a onda nekim prirodnim čudom prodre i sa donje i uzvodno se vrati na ostrvo. Tada voda ispuni sve, a između sojenica se prolazi čamcem – priča Ivanka.

A to što žitelji zateknu kada se Sava povuče je, kaže Jelica, strašno.

– Tada kažete sebi da odustajete i da nećete više ništa saditi. I onda pogledate u ružu koja usred tog mulja pupi i pitate se da li imate pravo da ustuknete – ističe Jelica.

Na Međici se ne zna da li je lepše jutro kada uspavane budi bućkanje na soma i cvrkut ptica ili veče kada se Sava umiri i postane ravna kao staklo. Tada ostrvo utone u mrak, obasjavaju ga samo zvezde i svetlost svitaca.

Na ostrvu nikad nije vruće. Puno je drveća, starog i po 80 leta, a tu je i vetar sa reke. Nema ni komaraca, zahvaljujući Zavodu za biocide.

Na biseru Save je ipak najlepše zimi, kažu njegovi najverniji žitelji.

– Takve beline i tišine kao ovde nema u Beogradu. Znate li kako je gledati iz sojenice kako padaju pahulje, dok vam u sobi pucketa vatra u „smederevcu”, čuje se krčkanje ručka, a sve miriše na kuvano vino! Nestvarno. Svuda okolo je sneg, a u njemu samo tragovi Mice i Srećka, naših zajedničkih kučića – priča Jelica.

Međicu krase sojenice u obliku svemirskog broda, brvnara, kućica iz bajki... „dolina ljubavi” i dve plaže – na gornjem špicu u šumi i peščana na donjem delu. Na kupalištu u šumi pogled ka Obrenovcu raspukne se unedogled. Tu reka liči na more. Voda je osvežavajuća i dobra i za kupanje početnika plivača.

– Kada čovek dođe na Adu, želi da se odmori od onoga što ga progoni u kultivisanom svetu. Ovde je civilizacija, a u gradu je divljina. Mi smo naučili najvažniju lekciju u životu – da poštujemo prirodu, jer ona nama treba, a mi njoj ne – kaže Ivanka Dizdarević.

Osveženje
(Foto Zoran Anastasijević)

Legenda o baba-Dani

Dok se u velikom loncu na metalnom šporetu kuvao prvi kukuruz, uz „dunju valjevaču” rashlađivalo grlo i grejao stomak, slušali smo legende sa ovog ostrva. Jedna je o baba-Dani, sa kojom se družila Desanka Maksimović.

– Bila je prava boemčina od žene. Godinama je bila u vezi sa jednim bogatim mladićem iz Beograda, viđali su se ovde na Adi gde je on imao sojenicu. Njegovi su smatrali da je Dana bila suviše otvorena i nedostojna njihovog sina. Našli su mu neku mirazušu. Između Dane i te bogatunke on je izabrao mirazušu i oženio se. Dana mu je sve oprostila, ali od tada više nije bila ni sa njim, niti sa bilo kojim muškarcem. I nikad više nogom nije stupila na Adu. Za ovo ostrvo učinila je mnogo, zahvaljujući njoj na gornjem špicu podignut je bedem koji nas štiti od talasa kad Sava nabuja – priča Ivanka Dizdarević

 

Jedinstven plivački maraton

Maraton oko Međice jedinstven je u celom kalendaru takmičenja u Srbiji jer se pola staze pliva uzvodno. Plivačka trasa iznosi 2,5 i 5 kilometara.

– Trka počinje danas u 13 časova, a start je sa novobeogradske strane. Zajedno kreću svi plivači, i muškarci i žene. Prvo se pliva 600 metara uzvodno, 1.200 nizvodno, pa opet 650 metara uzvodno za prvu trku – kaže Saša Vasić, plivački maratonac i inicijator takmičenja.

Ceremoniju otvaranja, prema rečima Jovane Bobić, direktorke maratona, vodiće Milojko Pantić i plivač i olimpijac Predrag Miloš, a na zatvaranju će nastupiti fitnes klub.

Ovo je drugi maraton oko Ade. Trku će obezbeđivati rečna policija, a staza će biti obeležena bovama i čamcima, napomenuo je Mihajlo Kojić, predsednik Saveza za daljinsko, maratonsko i masters plivanje Srbije.


Komentari2
98e4d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleks
Secam se onog vremena kada je Ada Medjica pripadala Drustvu ljubitelja Save i Dunava. Nekim cudom u 90-im - po pricama dogovorom sudija u kafani - postala je privatno vlasnistvo "ljubitelja", kojima se nije svidela nova lokacija koju im je Grad ponudio nize na Savi. Ne vidim iz teksta kome pripada Ada i da li ovo lepo ostrvo pripada gradu ili je privatno vlasnistvo?
Vojislav
...,,nema mesta,, čije je to ostrvo, ko raspolaže tim izuzetnim prostorom, ko su ,,žitelji,, po kom osnovu su se naselili, da li je mali raj ustvari zabranjena i nedostupn zona sakrivena iza ljubavi prema prirodi, priroda nas okružuje i nije teško da uživamo u njoj i da je volimo bilo gde...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja