petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:50

Filmska muzika na ideološke note

U filmove su, po nalogu partijskih ideologa, često uključivane autentične numere iz NOB-a, autori su birali kamerni ili simfonijski orkestar, pri čemu je korišćena i postojeća muzika iz arhive
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 09.07.2017. u 22:10
Маја Васиљевић (Фото А. Васиљевић)

U knjizi „Filmska muzika u SFRJ između politike i poetike”, Maja Vasiljević, muzikolog i istraživač na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, bavila se okolnostima koje su uticale na filmsku muziku u nekadašnjoj zajedničkoj državi Jugoslovena.

Sagledala je najpre sedmu i osmu deceniju u SFRJ kada ratni film ima značajnu ulogu u učvršćivanju identiteta države u sopstvenim granicama, ali predstavlja i tendenciju da se SFRJ politički, ideološki i kulturološki odredi prema ostalim zemljama sveta kroz medij filma.

O tome svedoče izuzetna materijalna sredstva koja su iz državnog budžeta izdvajana posebno za ratni film čija je uloga bila da očuva ideal narodnooslobodilačke prošlosti.

Šlageri i rokenrol
Od pojave popularne muzike u žanru muzičkog filma „Ljubav i moda”, „Subotom uveče”, „Zvižduk u osam”, početkom sedme decenije 20. veka autori su za potrebe filmova komponovali šlagere. U filmu „Ljubav i moda” Ljubomira Radičevića, Bojan Adamič je autor šlagera (Hej, stari moj, Šta je to, ko je to, Šiparica, Tajna). Za isti film šlagere komponuju i Kvartet Ivanović (Pod sjajem zvezda) i Darko Kraljić (Ljubav i moda, Beli brod, Žipon, Da li znaš, Devojko mala, Sonja, Kla-kla-klo, klap!), a u ulozi izvođača pojavljuju se: Lola Novaković, Gabi Novak, Ivo Robić, Đuza Stojiljković i Kvartet Ivanović.‒ Zabavna muzika se koristi i u posleratnoj drami. Živojin Pavlović nastojao je da podigne uverljivost socijalnog konteksta, pa je koristio i šlagere i rokenrol kao preovlađujući muzički talas 70-ih godina. U filmu „Kad budem mrtav i beo” šlager „Pred svaki izlazak u grad” izvodi Dragan Nikolić, a u „Buđenju pacova” nastupa rokenrol grupa „Elipse”. Tih godina Dušan Radić komponuje muziku za holivudske filmove „Džingis Kan” Henrija Levina i „Dugi brodovi” Džeka Kardifa – kaže Maja Vasiljević.

Posle premijere filma „Bitka na Neretvi” (1969) Veljka Bulajića, predsednik Tito je izjavio: „Reditelj je odlično izvršio zadatak. Postigao je ono što smo od njega očekivali. Mislim da je ovo odličan film i da će doprineti boljem razumevanju naše četvorogodišnje borbe u čitavom svetu. U celini film verno prikazuje borbu koju smo vodili”.

U zemljama Istočnog bloka i u SFRJ organi cenzure, tačnije Komisija za odobravanje filmova, uticali su na konačan izgled filmova, s tim da se cenzura nije odnosila na filmsku muziku. U filmove su, po nalogu partijskih ideologa, često uključivane autentične numere iz NOB-a, autori su birali kamerni ili simfonijski orkestar, pri čemu je korišćena i postojeća muzika iz arhive.

‒ Reditelji angažuju kompozitore koji biraju ili aranžiraju i komponuju muziku za njihove filmove, pa je tako Vladimir Kraus-Rajterić potpisan kao autor muzike u filmovima „Kozara”, u kojoj je za muziku izabrao finalni deo „Partizanskog triptiha” Oskara Danona i „Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića. Enriko Josif je autor muzike za film „Desant na Drvar” Fadila Hadžića u kojoj je izabrao odlomak uvertire iz opere „Tanhojzer” R. Vagnera i partizanske pesme, Vasilije Mokranjac je potpisan kao kompozitor za film „Marš na Drinu”, u kojem su korišćeni „Marš na Drinu” Biničkog i „Nevesinjska puška” Žike Mitrovića. Reditelj Milenko Štrbac se interesovao za tradiciju horske muzike, što je značajno uticalo na realizaciju muzike u ratnom filmu „Prozvan je V-3” ‒ ističe Maja Vasiljević.

‒ Mikis Teodorakis je autor muzike za film „Sutjeska” Stipe Delića u kojem su korišćene numere „Po šumama i gorama”, „Druže Tito, mi ti se kunemo”, kao i nemački rodoljubivi horovi, a Zoran Hristić u celini komponuje muziku za film „Čovek iz hrastove šume” Miće Popovića, dok za „Užičku republiku” Žike Mitrovića ovaj kompozitor odabira već postojeću muziku. Na primer, u sceni u kafani izabrane su četničke numere „Od Topole pa do ravne gore” , „Sprem’te se, sprem’te četnici!” i „Ko to kaže, ko to laže? ”, a prepoznatljivo kolo „Moravac” igralo se u žanr scenama naroda, to jest vojske ‒ navodi autorka knjige koju je objavila kuća „Hera edu”.

Reditelji su često, u strahu od gubitka kontrole nad filmskim projektom do kojeg bi došlo u slučaju prepuštanja ozvučavanja filma drugim ličnostima, sami odabirali muziku u svojim filmovima. Reditelji koji su imali manje sredstava za film uzimali su muziku iz arhive. Za muziku iz arhive odlučio se Živojin Pavlović u većini filmova („Kad budem mrtav i beo”, „Buđenje pacova”, „Zaseda”, „Hajka”). Saša Petrović je koristio romsku muziku u „Skupljačima perja” (1967), ali je za „Majstora i Margaritu” (1972) angažovao jednog od najpoznatijih kompozitora filmske muzike Enija Morikonea. Dušan Makavejev u „Ljubavnom slučaju službenice PTT” (1967) odabrao je muziku kompozitora Hansa Ajzlera, a za film „Parada” (1962) izmestio je muziku iz uobičajenog prostora, te je orkestar Beogradske filharmonije nastupio u fabrici.

Tokom ovog perioda u SFRJ postojale su brojne kinematografske kuće: Avala film, Bosna film, Dunav film, Jadran film, Lovćen film, Triglav film, Vardar film, Zagreb film i druge, od kojih većina nije bila u mogućnosti da realizuje projekat u celini, posebno zvučnu traku filma. Bilo je potrebno snimanje u tonskim studijima, pa se tokom 60-ih muzika realizovala u studiju u Ljubljani, a u Beogradu 70-ih godina.


Komentari0
3fcb2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja