ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 10.07.2017. u 09:00 Radoš Bajić
POGLEDI

Ko nas krade

Sticajem dobrih okolnosti – u poslednjih deset dana prošpartao sam Srbijom, uzduž i popreko. Nagledao sam se puškometnih polja pšenice i suncokreta u prelepom Banatu, na putu za Vršac. Nisam mogao da odvojim oči od hlebnih polja, voćnjaka i šljivika Šumadije. Na putu preko Topole, u nedogledu vinogorja, zelenih pašnjaka od Šatornje prema Rudniku, pa sve do Čačka i Zapadne Morave – puca vidik prepun berićeta i života. Široki i plodni levak levo i desno od opevane reke koja vijuga kroz bašte, mlade kukuruze i polja, sve do Pojata – mogao bi da hrani najveću rusku guberniju. A tek Rtanj – sa svojim zavetnim tajnama i medonosnim cvetovima koji se nakrenuo ka Čestobrodici... Sve zeleno, lepo, zdravo. Stotine potočića prelivaju izvore bistre vode, gde god pogledaš – da poželiš da baciš ćebe i da odmoriš dušu. Zlatibor da ne pominjem. Kad zamišljamo raj priviđaju nam se takve lepote – pašnjaci, stada, klepetuše, sir, mladi kajmak, pršuta i bistrina Rzava.

A onda, u povratku iz zavičaja, put me vodi preko Levča, preko blagih nizija i uzvišenja sa višnjicima, kupusištima i vinogradima kao da su crtani lenjirom. Sve to gledam – pa se pitam: Kad je sve to tako – ko nas onda krade. Kako je moguće da zemlja koja ima takva i tolika prirodna bogatstva bude u tako lošem ekonomskom i privrednom stanju? Da li je tačno da smo gori od Albanije – čiji paradajz ovih dana uveliko jedemo, a o bostanu da i ne govorimo? Gde je taj novac? Gde je asna, gde je ćar, gde je dohodak – gde je korist od ogromnih zemljoradnih potencijala Srbije? Da li je moguće da cela Srbija od Horgoša do Preševa i od Drine do Đerdapa – na svojim poljima i njivama, voćnjacima, baštama i vinogradima – zaradi samo toliko da se tek prehranimo?

Glumac, reditelj, scenarista

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komentari20
044fe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stanojlo T.
Pitanje glasi: Ko nas to krade? Ono logički implicira da nas neko drugi krade. Ljudi neke druge zemlje, neka druga grupa ljudi iz naše države... Rajs nije govorio tako. A Radoš bi mogao da kaže šta tačno misli, ako bi hteo. Ovo je zavođenje za Goleš planinu.
Raca Milosavljevic
... lep tekst,kao i uvek ...sa kratkim i jasnim pitanjem ... ali komentatori ... mnogi nisu culi za Arcibalda Rajsa ...nazalost ....
Nikola Nesic
Radoševo viđenje Srbije mi je vrlo blisko. Često na putu obilazim sve opisano i sam pomišljam koliko lepote, i kakve prirode, a sa druge strane većinu onoga što smo rukom napravili i neodržavali je na nama na stid. Ni sam ne znam kako ne umemo to sve da naplatimo, malo je karaktera za taj deo neproduktivne i aljkave Srbije. Iskreno, možda je bolje imati tu sliku, Radoševu, Srbije pred očima, a optimizmom i radom pokušati da doteramo ono što ne valja. Ko nam brani da od dobrih i vrednih pojedinaca, komšija, saradnika pokušamo da sebi u ovom gramzivom i nemilosrdnom svetu učinom život ispunjenim sa onim šta imamo. A sem nešto bliskih prijatelja, porodice i te Srbije, ne ostaje baš puno u jednom životu.
Станоје Х.
Сви ти "љубитељи" села углавном живе у граду. Зашто, када је на селу лепше?
Stojan Z.
Čudi me da autor nije video đubre, ima ga i po selima! Mogao je da se zapita i ko ga baca. Ali to bi narušilo poetsko-mitsku sliku koju stvara. Da je uključio još tržište, plaćanje poreza, bekstvo ljudi iz sela, ostali bi samo idilični pejzaži i žal za prošlošću u kojoj se na selu nikada nije živelo lepo.
Владимир Петковић
Па, сада, ако би почели о полутанима (једном ногом у селу а другом у граду па ни тамо не ради а ни овамо како треба), о интерним квалификацијама, о "Радио не радио свира ми радио", или о "Нико не може толико мало да ме плати колико ја мало могу да радим"... Или, хајде да мало попричамо о идиЈотском самоуправљању. О СОУР-има, ОУР-има, Радним заједницама... Живело се од шлосерових кредита. Генерације, и оне иза њих, су пролазиле, навикле се на градски асвалт, много их је отишло у иностранство. Многи су и на бувљацима. А и зашто би да се врате на село? Држава НАМЕРНО НЕЋЕ да помогне селу, да уреди пољопривреду, јер онда нема "твоја рука а мој џеп". Сељак у све да уложи а она само да дрпи њен део! Куповаће се на грам и комад а увозници барабар са "менторима" ће опстати јер да се једе (и умре) једино мора! Е, а сада ће странци да нам унапреде пољопривреду, са све ГМО, када покупују најбољу земљу. Плански и намерно се уништава(ло) све живо у земљи а зна се и зашто и због кога.
Dragan R
Gospodine Petkoviću, ja sam u vreme ,,šlosera,, živeo na selu i iz prve ruke mogu da vam kažem da o tome o čemu pišete nemate pojma. Na svakih 5-6 sela je bila po jedna poljoprivredna zadruga koja je otkupljivala i odmah plaćala sve što seljak proizvede, škole su bile pune dece, otvarale se pošte, gradili domovi kulture i ambulante, postojali fudbalski klubovi, organizovana takmičenja sela...Naravno, ni jedna država ne može da živi samo od poljoprivrede pa su otvarane i fabrike i to takve kakave je danas teško i zamisliti. Kako neko lepo reče, što je tada izgrađeno danas ne možemo ni da okrečimo i to sve je uradio zaduživši zemlju sa svega 1000 dolara po čoveku, dok je danas u ovoj bedi svaki čovek u Srbiji dužan najmanje 5000 dolara. Taj šloser je od jedne zaostale zemlje u kojoj se po ceo dan radilo za šaku brašna napravio modernu i pristojnu državu u kojoj su bukvalno svi mogli da žive lepo. Ne bogato, ali mirno i dostojanstveno.
Иван Белић
Господине Владимире Петковићу, јако добро познајете бившу управну номенкулатуру а то су знали, тако добро, само "политички радници" носиоци режима, јер је и такво занимање постојало у СФРЈ. И баш они су распродавали наше фабрике у бесцење у периоду владе "Петооктобарских петоколонаша" од 2001 до 2010.г када је претворено у рушевине око 3000 фабрика, још увек рентабиних - према западним* изворима. Далеко сам од тога да браним "титоизам" али тај систем је захваљујући многим часним инжењерима, техничарима и радницима дао одличне резултате и за то није заслужан Броз, већ позиција у којој се нашла СФРЈ и прегаоци* који су ту позицију на рационалан и користан начин реализовали. И на крају, како објашњавате данашњу позицију Грчке, Бугарске, Румуније Хрватске, све "дужне као Грчка" а ништа спец. није боље ни са Пољском, Чешком, Мађарском итд.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja