Ne samo da države žele da znaju sve više o korisnicima interneta i društvenih mreža već tehnološkim firmama ne dozvoljavaju da obaveste korisnika da vlada prati njegov nalog ili zna detalje njegovih objava. Protiveći se toj zabrani, ove firme, među kojima su „Fejsbuk”, „Tviter” i „Majkrosoft”, tužile su u odvojenim procesima američku vladu zbog, kako tvrde, kršenja ustavnih prava građana.
Politika je ovih kompanija da obaveštavaju korisnika kad god im državne institucije zatraže bilo koji podatak o njihovom nalogu, osim u slučaju terorizma, pedofilije i ukoliko bi time bio ugrožen nečiji život. Međutim, u gotovo polovini slučajeva zahtev američkih vlasti za pristup podacima praćen je i sudskom naredbom da korisnik to ne sazna, što znači da je digitalni život ljudi stavljen pod nadzor bez njihovog znanja.
„Fejsbuk” se žalio zbog naredbe da tri svoja korisnika ne obavesti da će im nalozi na ovoj društvenoj mreži biti pod tromesečnim nadzorom vlasti u okviru istrage o određenom krivičnom delu. Iako su detalji istrage tajna, poznato je da je reč o osobama povezanim sa masovnim protestima tokom inauguracije Donalda Trampa, predsednika SAD.
Prošlonedeljnom presudom u korist „Tvitera” ovoj mreži dopušteno je da javno saopšti tačan broj državnih zahteva za pristup korisničkim podacima
Internet kompanijama trenutno ne samo da nije dozvoljeno da obaveste konkretnog korisnika da mu je nalog pod nadzorom već ne smeju ni da objave tačan broj državnih zahteva. To bi moglo da se promeni nakon prošlonedeljne presude u korist „Tvitera” kojom je ovoj društvenoj mreži dopušteno da javno saopšti tačan broj državnih zahteva za pristup korisničkim podacima.
Ovi pravni procesi istakli su u prvi plan dvostruki pritisak kojem su izložene društvene mreže i drugi popularni internet servisi: s jedne strane države traže pomoć prilikom policijskih istraga, a sa druge je obaveza da se sačuva privatnost korisnika. Statistika pokazuje da se iz godine u godinu povećava broj državnih zahteva za dostavu podataka o korisnicima.
