subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12
BURA OKO NOVOG KONKURSA ZA NAUČNE PROJEKTE

Ni naučnici ne razumeju Šarčevića

Istraživači u sredu sedaju za sto sa ministrom prosvete i zahtevaće da se pre raspisivanja konkursa 1. septembra objavi koliko ih ima, uredi baza radova i odredi model finansiranja
Autor: Sandra Gucijanutorak, 11.07.2017. u 22:00
Са јед­ног од не­дав­них про­те­ста мла­дих на­уч­ни­ка у Бе­о­гра­ду (Фото Раде Крстинић)

Ukoliko ministar prosvete Mladen Šarčević nešto vrlo brzo ne smisli, imaće pobunu naučne javnosti poput one nakon koje je otišao njegov prethodnik Srđan Verbić. Jer, posle godinu dana licitiranja datumom novog konkursa za naučne projekte i kontradiktornih izjava, čime je do usijanja doveo naučnike u Srbiji, ministar je obnarodovao da će konkurs ipak biti raspisan 1. septembra.

Podsetimo, Vlada Srbije je u maju 2016. poništila konkurs koji je raspisao tadašnji ministar prosvete i nedavno, po treći put, produžila projektni ciklus za još šest meseci, odnosno do kraja ove godine. Pitanje dana za celokupnu naučnu zajednicu jeste: kako je moguće da se u toku letnjih odmora i za tako kratko vreme sredi haotično stanje u nauci i ispravi sve ono što nije urađeno u prethodnoj godini (neki pominju i deceniju i po), a zbog čega je prethodni konkurs i oboren?

Ima i onih koji smatraju da je ministar „pobrkao terminološke lončiće” i da je mislio na program finansiranja nauke koji je najavljen, ali i onih koji tvrde da se podela iz naučne zajednice oko konkursa prenela i na samo Ministarstvo prosvete.

Naučna zajednica gotovo tri godine čeka novi projektni ciklus. Važeći je produžavan pet puta, počeo je 2011. i morao je da bude završen do kraja 2014. godine.

Sindikat nauke je juče bio vrlo jasan: pre raspisivanja konkursa, neophodno je da se konačno napravi baza istraživača, zatim baza naučnih radova i odredi način finansiranja. Sa ovim zahtevima sešće danas za sto sa ministrom prosvete. Naučnici zameraju Šarčeviću i što o stanju u nauci i sudbini istraživača saznaju iz medija, a ne iz Nemanjine 24, pa su to čak napisali i u čestitki koju su uputili ministru prilikom ponovnog izbora za mesto prvog čoveka srpske prosvete i nauke.

Kako je juče na konferenciji za novinare rekla dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, iako iz ministarstva stižu uveravanja „da je sve spremno”, ostaje činjenica da nije objavljena baza istraživača kako je najavljivano mesecima i da Srbija i dalje ne zna da li ima 12.000 (toliko se zvanično finansira), 18.000 (obnarodovano prošle godine) ili 19.000 istraživača (najnoviji podatak Svetske banke).

– Sezona je godišnjih odmora, za kratko vreme treba napraviti nove timove, nove projekte… Od nas se kriju sva dokumenta od kojih naučnici žive, a čim se nešto skriva od javnosti, to izaziva sumnju. Puno neizvesnosti i glasina prati priču oko konkursa, imamo i iskustva iz okolnih zemlja, gde se instituti gase. Kada u julu ministar izjavi da se ide sa konkursom prvo 15. pa 1. septembra, to još više uznemiri ljude. A svi znamo iz iskustva koliko je problematičan 1. septembar – počinje škola i obično kreću štrajkovi zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, ko će tada da brine o nauci – kaže dr Đurđević.

Ona podseća da su prosvetne vlasti obećale da će sve biti transparentno, a naučnici do danas ništa ne znaju o pravilima igre. Pritom je sindikat još prošlog juna pripremio detaljan predlog kako treba da izgleda kombinovano finansiranje do 2020, kada treba da zaživi institucionalno.

Naučnici strahuju da će ostati bez plate i posla sa ovako neuređenim sistemom, nisu zadovoljni zbog nejednakosti istraživača na fakultetima i na institutima, što ne mogu da se zaposle mladi koji su u međuvremenu doktorirali i što im nije dozvoljeno da nađu zamenu čak ni kada koleginica ode na porodiljsko (a to automatski znači i manje sredstava od države).

U čemu je suštinski problem sa raspisivanjem novog projektnog ciklusa, za „obične smrtnike” objašnjava dr Aleksandra Milutinović Nikolić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i to na primeru novinara: „To je kao kada bi vam mesečna norma bila tri emisije u studiju i 10 javljanja uživo u program. A onda vam neko kaže da to više ne važi i da ćete platu dobiti ako ste imali jednu emisiju i 15 javljanja u program.”

Svi u sindikatu insistiraju na tome da nije istina da su naučnici i sindikat protiv konkursa, jer, naglašavaju, tako je jedino moguće rešiti probleme koji su se nagomilali, ali je neophodno da kada počne – taj sistem pravedno funkcioniše.

– To što se konkurs neprekidno produžava ne znači da naučnici ništa ne rade. Radimo i te kako i to sa ograničenim sredstvima, a vrlo detaljno pravdamo svaki potrošeni dinar – naglašava dr Đurđević.

Iskustvo iz 2011. godine, podsećaju naši sagovornici, upućuje na to da rokovi koje ministarstvo predvidi da završi konkurs i ocenu projekata nisu dovoljni, posebno u uslovima kada i dalje ne postoji ažurirana baza referenci i baza istraživača. Konkurs traje mesec dana, zatim je mesec dana ocenjivanje, pa sedam dana period za žalbe i na kraju su konačni rezultati.

Upravo je briga naučnika iz društveno-humanističkih oblasti vezana za period žalbi. Kako je objasnila Đurđica Jovović, pri Narodnoj biblioteci Srbije postoji elektronska baza podataka za prirodne i tehničke nauke (KoBSON), ali ne i za društvene: „To praktično znači da za svaku žalbu kolege moraju bukvalno da donose pune putne torbe dokumentacije, viđala sam to na komisijama, a jasno je da takav ogroman posao za sedam dana ne može da uradi ni ekipa, a kamoli samo jedna osoba u ministarstvu.”

I u grupi „Nauka bez cenzure” potvrđuju da najveći deo naučne zajednice u Srbiji nema gotovo nikakve informacije o planovima ministarstva i da se istraživači uglavnom informišu putem medija.

– Zajednica instituta Srbije i Sindikat nauke su predlagali modele za kombinovano i institucionalno finansiranje. Neki od tih modela su se mogli primeniti bez promene Zakona o nauci (primena modela strateških projekata – ona se mogla iskoristiti za taj „prelazni” period), dok su drugi zahtevali promenu zakona, odnosno uvođenje modela kombinovanog finansiranja u zakon – ističu naučnici.

Oni kažu i da je izjava Šarčevića o tome da se „prelaznim” konkursom izlazi u susret društvenim naukama – potpuno nelogična. Konkurs nije presudan za humanističke nauke jer su njihova istraživanja takva da se pretežno bave dugoročnim, objašnjavaju, a samo izuzetno kratkoročnim i direktno primenljivim istraživanjima.

Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, kaže da je na osnovu svega što se do sada događalo opravdan strah naučnika da će konkurs ponovo da se uradi „zbrda-zdola” i da istraživači okupljeni u ovom udruženju podržavaju zahteve sindikata.

– Prvo i osnovno jeste da se prebroje naučnici. Neverovatno je da jedna tako prosta matematička operacija kao što je sabiranje ne može da se uradi mesecima, što otvara prostor za mešetarenja oko finansiranja – naglašava ovaj istraživač.

Zaposlene u institutima posebno boli činjenica što su njihovim kolegama na fakultetima projekti dodatni izvor prihoda uz redovnu nastavničku platu, a naučnicima sa instituta zarada zavisi isključivo od projekata, to jest oni nemaju čak ni osnovnu platu, što je u suprotnosti sa svim zakonima i ustavom.

 

Ministrovo licitiranje datumima

– Konkurs će biti raspisan:

* na proleće (izjava krajem decembra 2016)

* u maju (mart 2017)

* moguće je da ćemo umesto jednog imati tri konkursa za različite naučne oblasti (mart 2017)

* do 6. juna (kraj maja 2017), nakon čega je vlada produžila projektni ciklus za još šest meseci

* 15, pa 1. septembra (jul 2017)

Za zbrku u javnosti ministar obično krivi novinare koji „pogrešno” prenose njegove izjave i potom ih isti dan ili sutra demantuje. „Bisera” je bilo i u njegovom kabinetu, koji je menjao u nekoliko navrata. Nikola Tanić, pomoćnik ministra za nauku, za naš list je početkom marta rekao „da će sutra biti gotova baza istraživača”, što se do danas nije dogodilo. Državni sekretar Vladimir Popović je u „Politici” 23. juna najavio da će „iduće nedelje ministarstvo objaviti predlog programa četvorogodišnjeg finansiranja nauke”, što se takođe nije dogodilo.


Komentari20
8e1f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирољуб Михајловић
Опет је на сцени стратегија "подели и владај". Друштвене против природних наука. Истраживачи са института против колега са универзитета. Сви треба да инсистирају да за почетак у министарству буду постављени КОМПЕТЕНТНИ људи, који разумеју шта је НАУКА, који су проблеми са којима се истраживачи данас суочавају, које су потребе струке и какве су могућности да се проблеми реше (што била дефиниција појма Министар !!!). Запамтите: тренутна мизерна издвајања за науку ће у будућности бити још мања и биће дељена искључиво према партијском кључу. Ако дозволите да вас поделе и међусобно посвађају, нећете моћи НИШТА да урадите да их зауставите у томе. Са друге стране чак ни ова бахата, нестручна власт се не би усудила да удари на уједињени фронт свих научних радника у Србији на универзитетима и институтима. Зато ПАМЕТ У ГЛАВУ!!!
Miodrag Zdravković
Otezanje sa raspisivanjem konkursa je ubitačno po nauku. Radi se po inerciji, čisto iz formalnih razloga. Dilema oko broja istraživača je lažna. Registar istraživača koji je urađen pomoću programa razvijenom na FTN Novi Sad je dao potpuno tačnu cifru, ali se sa njom manipuliše. Taj program je zasnovan na evropskom standardu CRIS - A Current Research Information System koji je istestiran u Srbiji. Svi fakulteti i instituti su registrovali i verifikovali svoje istraživače još pre 18 meseci. Iz nepoznatih razloga, ili da bi se stvar i dalje razvodnila, ovaj registar zatvoren (ovo je ozbiljan krivični prekršaj jer je ministarstvo dužno da održava registar). Na kraju je sudbina nauke pala u ruke gospođe Mandić koja je zamislila novi informacioni sistem za koji smo se uverili da ne održava minimum integriteta podataka. Neka nam Bog pomogne.
Nikola
Za izbore u naučna zvanja i zasnivanje radnog odnosa na institutima NE POSTOJE javni konkursi na koje se makar i deklarativno može prijaviti više kandidata kao što je slučaj na Univerzitetima (čak i na privatnim). Za zasnivanje radnog odnosa na Univerzitetu mora se raspisati javni konkurs na koji se može javiti n kandidata, pa se pišu izveštaji, koji stoje na uvidu javnosti na koje potom svaka šuša (sa ulice čak) može da piše prigovore. Iako su i ti konkursi pod autonomijom komisije koja donosi konačni sud, tako nešto nešto ne postoji na institutima gde direktor može po sopstvenom izboru i bez komisije zaposliti bilo koga. Jedino sito koje prolaze saradnici instituta jesu matični naučni odbori pri MPNTRu, gde se samo formalno konstatuje da li je kanidat za više zvanje ispunio uslov ili nije (broj radova). Ne znam zašto se malo ne piše i o tome, kada se već baca kamenje samo na Univerzitete. Nisu svi naučnici za profesore niti su svi profesori kadri da budu naučnici.
Sashka
Gospodine Nikola, nemojte molim Vas samo o tome kako se na fakultet moze uci, a da nemate odredjenu boju ociju, broj cipela i sve ostalo....... Tacno se zna ko ce biti izabaran i to u 99,99%. Konkurs se raspisuje kad kandidatu koji je vec na fakultetu istekao izbor u jedno zvanje i sve po redu. Molim Vas, samo ne otvarajte tu temu. Mi sa Instituta ne smemo ni da razmisljamo da se javimo na konkurs koji je pisan za tacno odrejdneog kolegu. Zadnjih dve-tri godine, mozda i vise, odnosno kad je krenula velika razlika u platama i neizvesnost ljudi koji su zaposleni na institutima javi se vise kandidata na oglas, ali se izabere onaj za koga je pisan oglas. Toliko.
Preporučujem 0
Greska u tumacenju
...direktori instituta zaposljavaju istrazivace koji su vec angazovani na projektima, tako da ...moze se reci da su rukovodioci ti koji angazuju istrazivaca, a to ne ide tek tako...svi shvatamo da postoje problemi koji treba da se rese, a Vas molim da mi navedete primer konkursa za profesorsko mesto na koje je izabran kandidat koji vec nije bio zaposlen na fakultetu...
Preporučujem 12
Prikaži još odgovora
Rada F.
Ekipu u projektu čine ja i moji. Novac i poene delimo i tako napredujemo u hijerarhiji. Oni van projekta ne mogu da napreduju, jer nisu moji, a i konkurencija su. Zbog toga ne ne mogu biti u ekipici. Mi smo naučnici, a ne oni. Ministarstvo pokušava da prebroji ekipice i autsajdere. To izaziva nervozu kod privilegovanih na državnom trošku koji sebe zovu naučnicima.
Ilija Čvorović
Ima istine u tome. Članovi raznih tela MPN, uticajni ljudi sa univeryiteta, SANU, favorizovali su svoje, bilo je svega. To treba da se utvrdi. Ako neko dobije višu kategoriju "slučajnim" dupliranjem bodova (fantastično objašnjenje, komjuterska greška, selektivna naravno), drugi su oštećeni finansijski, a ovi prvi pribavili su protivpravno imovinsku korist. Tu ima zloupotrebe službenog položaja, i još krivičnih dela. Ali, da Ministarstvo ne zna koliko ima istraživača i da ih sada broji, pa to je skandal za koji bi u svakoj normalnoj zemlji bili razrešeni, kakve crne ostavke! Onda urediti sistem, nema ja, moji, tvoji, ekipica... Evo ti plata i radi, a ako nećeš da radiš ništa idi.
Preporučujem 14
Julija
Док је министар просвете био Вербић, у министарство је стигла документована пријава да је један професор (са Универзитета у Крагујевцу) који на пројекту пет година сваког месеца прима по 33 000, све радове, што је обавеза да се годишње објави, ПЛАГИРАЛА. Све је обрађено, са једне стране оригинални радови, са друге стране плагијат - радови дотичног. И, одговор од министарства, као и руководиоца пројекта, је био да они нису надлежни да утврђују плагијате. Наравно да ово није једини случај.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja