utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:51

Novi predmeti i više časova srpskog jezika

U Strategiji razvoja kulture predlaže se uvođenje različitih izbornih programa, kao i predmeta kultura izražavanja i funkcionalna pismenost
Autor: Marina Vulićevićsreda, 12.07.2017. u 22:00
Д. Стојановић

Odavno je poznato da je nastava srpskog jezika malo zastupljena u osnovnoj školi, u srednjoj je premalo časova srpskog jezika, a na fakultetima se srpski jezik i ne uči. Ko god pogleda kako je s nacionalnim jezikom na drugim stranama složiće se da se tu stvari moraju menjati, kaže naučni savetnik prof. dr Sreto Tanasić, potpredsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Nedavno predstavljena Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine posebno se bavi pitanjima jezika i pisma, konstatujući da „jezička kultura u javnom prostoru, kao i zastupljenost ćirilice kao istorijskog pisma srpskog naroda trpe negativne posledice koje iziskuju sistemska rešenja i podršku”. Kako bi u prosveti veća pažnja bila posvećena jeziku i pismu, predloženo je uvođenje različitih izbornih programa, kao i predmeta kultura izražavanja i funkcionalna pismenost. 

Strategija razmatra i obnovu lektorata srpskog jezika na inostranim univerzitetima, predviđa završetak izrade Rečnika SANU, rad na rečnicima savremenog srpskog jezika, kao i „drugim jezičkim priručnicima za širu upotrebu”. Takođe, ovaj dokument predlaže i povezivanje srpskog kulturnog prostora, gde bi i udaljeni delovi srpskog naroda čuvali kulturnu komunikaciju sa maticom, a sadrži i predlog da Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Odborom za standardizaciju srpskog jezika osnuje savet za srpski jezik, za procenu učinka zakona koji štiti srpski, kao službeni jezik, kao i ćirilicu, kao službeno pismo.

Koliko će predložene mere, ako se primene, uticati na poboljšanje jezičke kulture u Srbiji i na broj časova srpskog jezika u školama, pored Srete Tanasića, pitali smo i univerzitetske profesore Miloša Kovačevića i Veljka Brborića. Ovi naši sagovornici podržali su jezičku politiku predloženu u Strategiji razvoja kulture.

Kada je reč o lektoratima srpskog jezika, u strategiji je rečeno da treba sagledati gde postoji potreba za njima. Da li je to dovoljno, pitamo našeg sagovornika:

– Kada je reč o lektoratima u svetskim slavističkim centrima, struka odavno govori o nedopustivo lošem odnosu države, u više navrata zvonili smo na uzbunu. U međuvremenu, ili u vremenu u kome naša država o ovome nije htela da sluša struku, stvari su se izmenile. Bespovratno smo izgubili mnoge lektorate, u mnogim zemljama došlo je i do reorganizacije studija slovenskih jezika. Drugi iz našeg susedstva, koji baštine srpski jezik sa manje ili malo više drugačijim likom i promenjenim imenom, nisu stajali skrštenih ruku – ističe Tanasić.

Veljko Brborić, profesor Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, smatra da je „Strategija razvoja kulture u narednih deset godina u Republici Srbiji ozbiljan i odgovoran dokument, urađen znalački, sa razvijenom svešću o potrebi da se mnoge oblasti kulture unaprede i dovedu na znatno pristojniji nivo u odnosu na sadašnje stanje”. Profesora Brborića raduje što se posebno govori o povezivanju i definisanju srpskog kulturnog prostora.

– Posebno sam pogledao deo strategije koji se odnosi na srpski jezik i ćirilično pismo. Ovaj deo je urađen veoma dobro i jedino što se ovde nameće kao problem jeste kako da se to ostvari. Naime, jasno je istaknuto da je potrebno sistematski voditi jezičku politiku „na očuvanju i razvoju srpskog jezika i njegovog matičnog pisma”. Verujem da će formiranje saveta za srpski jezik pomoći da se ovo radi znalački, bez preterivanja i neke euforije, da će se postići i dobra saradnja sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika – dodaje Brborić.

Po njegovim rečima, sve ozbiljne nacije staraju se o svom jeziku, o jezičkoj kulturi i imaju različite oblike i načine da to kanališu:

– Pogledajmo samo kako to rade Francuzi, Rusi ili Nemci – primetio je on, precizirajući da ovde nije reč o bilo kakvoj zabrani latinice i nepotrebnom jezičkom čistunstvu, već o afirmaciji dobre jezičke kulture i afirmaciji ćirilice.

Redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i FILUM-a u Kragujevcu dr Miloš Kovačević ističe da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027. godine identifikovala najbitnije probleme srpskog jezika i ćirilice i u osnovi predložila načine njihovog prevazilaženja.

– Čini se da je najbitnije  što strategija afirmiše jedinstvo srpskog kulturnog i jezičkog prostora, pošto je to uslov svih uslova nacionalno probitačne jezičke i kulturne politike (posebno u Srbiji i Republici Srpskoj, i koliko je to god moguće u Crnoj Gori).

Strategijom se snažno ističe da su srpski jezik i ćirilica temeljna uporišta srpskog nacionalnog identiteta i da ih je kao takve neophodno afirmisati i zakonski zaštititi. A ta se zaštita mora odnositi na promovisanje, očuvanje, negovanje i obaveznu primenu norme standardnog jezika – ukazuje Kovačević.

On je mišljenja da nije čudno što stimulativne mere za vraćanje digniteta ćirilici podrazumevaju i zakonske sankcije za nepoštovanje službene upotrebe jezika i pisma, sankcije koje su propisane u izrađenim izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Po mišljenju jezičkih stručnjaka, strategija jeste prepoznala gotovo sve najbitnije aspekte prevazilaženja stanja u kome se sada nalaze srpski jezik i ćirilica, međutim, preostaje da se prepoznato i primeni.

Filmski titl na ćirilici

– Zamislite da imamo lektore koji će se starati o kvalitetu prevoda na srpski jezik, zamislite da i komercijalne televizije titluju polovinu filmova na ćirilici. Zašto ne bi kulturne manifestacije koje finansira država imale i ćirilični logo. Neshvatljivo je kako neki mediji, neke izdavačke kuće, neke ozbiljne institucije ne znaju da je ćirilica matično srpsko pismo. Dugoročno bismo napravili ozbiljan pomak ako bismo na fakultetima koji školuju buduće nastavnike dodatno ojačali ovu priču i uveli predmete koji bi se zvali: jezička kultura, kultura izražavanja, funkcionalna pismenost. Neka ovi predmeti u početku budu i izborni, pa ćemo videti kakvo je interesovanje za njih – zaključuje Veljko Brborić.


Komentari13
b1d80
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петер Бергкранц
И ја сматрам да је српски језик најважнији предмет ако не свима, онда сигурно филолозима. Поразно је видѣти на ком нам је нивоу основна писменост, поготово код људи који ће сутра бити учитељи, наставници и професори.
Коста
Прво кључно питање које досад није решено је зашто само српском језику није довољно једно писмо?! Без решења те загонетке, сав труд уважених професора је губитак времена. Овај проблем није филолошке већ психолошке приорде. Друго кључно питање је зашто је штокавски, као матерњи језик, само српски, и шта чини српски језик само српским? Ова препрека је није филолошке већ културолошке природе.
Dusan T
"а на факултетима се српски језик и не учи." Fakultet nije opsteobrazovna ustanova, ni u Srbiji, ni bilo gde drugde u svetu. Srpski jezik se uci na fakultetima koji su specijalizovani za to. Ako ce naucni savetnik da uvodi jezike na fakultete, neka prvo uvede visu matematiku na filologiju. Ovo je jos jedna manifestacija sindroma "izmisljam sebi posao da opravdam poziciju i platu".
Marija
Niste u pravu. Svako ko je završio bilo koji fakultet (bilo da je lekar, inženjer, pravnik, ekonomista...) trebalo bi da ume da se pristojno izrazi na svom maternjem jeziku kako pismeno tako i usmeno. Naravno da na ostale fakultete ne treba uvesti detaljno izučavanje fonetike, morfologije, sintakse i sl. (i mislim da o tome ovde niko i ne govori) već treba uvesti poznavanje pravopisa i osnovnu jezičku kulturu. Sramota je što imamo akademske građane koji reći "činioc, prevedioc", "obzirom na", "bez da uradim"i sl. ili napisti "ićiću, neznam" itd. A ima ih i to mnogo, nažalost.
Preporučujem 28
Sandra
Mislim da je nema potrebe povecavati fond casova srpskog jezika jer se jezik ne uci tako sto cete sat vremena sesti i bubati ga. Mislim da je potrebno raditi na povezivanju vise predmeta pa da se srpski jezik, kao i drugi jezici, uci i kroz druge predmete i to tako sto bi se i na drugim casovima insistiralo na pravilnoj upotrebi srpskog jezika, davali zadaci gde bi deca samostalno obradjivala pojedine lekcije, pisala eseje na zadatu temu iz gradiva i slicno, i onda bi sve to uticalo na ocenu iz datog predmeta, a tako bi deca stekla ono sto nam izgleda najvise nedostaje, a to je funkcionalna pismenost. Generalno sam za to da se vrsi povezivanje razlicitih predmeta jer ono sto se uci kroz njih uglavnom i jeste medjusobno povezano, i mislim da bi deci na taj nacin bilo znatno olaksano.
Branko MB
Predlazem da svaki ucenik po zavrsetku velike mature zna jedan svetski jezik.U tom smislu prilagodite nastavni plan i program.Sramota je sto do sada to nije ostvareno.
Marija
Ako dođemo do toga da svaki učenik po završetku velike mature zna srpski jezik kako treba, bićemo, što bi naš narod rekao, na konju! A od toga da svako od njih zna po jedan svetski jezik mi smo, nažalost, vrlo daleko. Radim sa tim mladim ljudima koji su tek završili srednje škole i, verujte, tužno je koliko ne umeju da se izraze na svom maternjem jeziku. Njihov svakodnevni leksički fond se sveo na stotinak reči maksimum.
Preporučujem 38

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja