ponedeljak, 25.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:55

Centralna banka opominje, provizije rastu

Iako je Narodna banka upozorila da naknada za obradu kredita treba da bude fiksna, većina banaka naplaćuje je u procentima i kreće se od dva do 3,5 odsto
Autor: I. Albunovićčetvrtak, 13.07.2017. u 21:05
(Фото Пиксабеј)

Banke u Srbiji ne samo da ne strahuju od potencijalnih tužbi građana zbog provizija za obradu kredita, na šta ih je nedavno upozorila NBS, već su neke od njih čak i podigle te naknade.  

Prema bankarskim tarifnicima, može se videti da se one kreću od dva do 3,5 odsto, od ukupnog iznosa kredita.

Interesantno je da pojedine banke, pri obračunu provizija, prave razliku između pozajmica u dinarima i evrima. Tako je za klijente koji podižu kredit u nacionalnoj valuti taj trošak značajno veći.

Iako u ovome nema nikakve logike, takav potez očigledno je u vezi sa činjenicom da se građani najviše opredeljuju za dinarske pozajmice. Suprotno očekivanjima, bankari najmanje provizije naplaćuju za obradu stambenih kredita – najčešće jedan odsto. 

Banke se ne izjašnjavaju
Banke koje posluju na tržištu Srbije još se ne izjašnjavaju da li će promeniti politiku poslovanja ili će se, ipak, oglušiti o preporuke NBS. „Politika” je juče to pitanje poslala na adresu nekoliko najvećih banaka u Srbiji ali odgovor nismo dobili.
Ni Udruženje banaka nije dostavilo komentar povodom sugestije centralne banke. Kako nam je nezvanično rečeno, Miroljub Dugalić je na godišnjem odmoru, a stav udruženja je da samo generalni sekretar može da daje izjave za medije.  

– Ovakvu praksu su uvele strane banke koje su počele da posluju u Srbiji posle 2000. godine. Visina provizija se menjala u poslednjih 17 godina. Ona se kretala od 0,5 do 2,5 odsto od iznosa kredita – rekao je za „Politiku” Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva”. Banke su, dodaje, počele da podižu tu naknadu kada je usvojen Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga jer im je, zbog ograničavanja naplate određenih provizija, manevarski prostor za ubiranje profita postao sužen.

Većina banaka, po istraživanju „Politike”, ovu naknadu i dalje naplaćuje u procentualnom iznosu, a ne u fiksnom kako je sugerisala centralna banka. Gavrilović kaže da to nije najvažnije već da li one uopšte imaju pravo da građanima nameću takve troškove.

Podsećamo, „Efektiva” je na svom sajtu objavila dopis koji je, pre nekoliko dana, stigao na adrese svih poslovnih banaka u Srbiji. NBS je poručila bankarima da naknade koje naplaćuju prilagode stvarnim troškovima koje imaju. Ukazano im je, takođe, da cenu kredita treba da određuje isključivo kamatna stopa. 

– Naknade i troškovi ne treba da budu zamena za kamatu, ili da služe nadoknadi gubitka koje bi banka mogla da pretrpi zbog prenisko određene nominalne kamatne stope – navodi se u dokumentu NBS. Podsećaju i da ih na ta pravila obavezuje Zakon o obligacionim odnosima. NBS je izrazila i zabrinutost zbog sve većeg broja građana koji se zbog naplate provizija obraćaju sudu što bi, kako se navodi u dopisu, moglo da uveća troškove banaka.

Inače, o nezakonitoj naplati naknada za obradu kredita počelo je više da se govori u maju ove godine kada je ta provizija i zvanično „pala” na sudu. Pravosnažnom presudom Višeg suda u Somboru banci je naloženo da klijentu vrati 450 franaka i plati sudske troškove, uz obrazloženje da je sve troškove koje je imala morala da ukalkuliše u godišnju kamatu. To je ohrabrilo mnoge bivše i sadašnje dužnike da presaviju tabak i tuže banke. Gavrilović kaže da je preko „Efektive” do sada pokrenuto oko sto tužbi, a uveren je i da NBS raspolaže takvim podacima.

 – Građani im se verovatno obraćaju i pokušavaju prigovorima to da reše ili NBS preko sudova ima takve informacije. Zbog toga su i uputili dopis bankama. Jer pravo na tužbu imaju praktično svi koji su se prethodnih godina zaduživali u bankama – kaže naš sagovornik. 


Komentari5
a86f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav
NBS je garant za uloge kod straih banaka za isnose preko 50.000 evra. Koliko godisnje ubira od svih tih banaka neka saopsti guvernerka. Naivni ste kao francuske sobarice. Experti kazu da je za zemlju kao sto je Srbija dovoljno 7 do8 banaka. A kod nas,ima ih kao vasara. NBS je dvolicna u svom posanju.
Горан
Сламарица Бајо мој, па уштекаш за оно шта ти треба. И банкари могу само своје плате да опорезују. А нека сами узимају своје екстра најповољније кредите у новијој историји.
Пантовић Боба
Замена теза или обмана.Подижу се каматне стопе ,нуде зеленашки кредити(дугорочни)а позива се на правду због ситног пилићарења.Камате ће бити 10% и сва сиротиња ће бити у зачараном круго-кабалиста."Свима су ставили амове!"
slobodan
Lihvari nastavljaju po svom.Drzava i NBS mora da stvori uslove da postoji konkurencija.Zasto platni promet da se obavlja samo preko banaka,kad to moze da radi i drzavni trezor ,pa cak i male menjacnice .A jednostavno se mogu osnovati i konkurentske banke za depozite i kredite
Nikola Nesic
Optuzivati Banke za ovakve stvari je isto i trgovca da zaradjuje na marzi, da vodoinstalater uzima za ruke. Novac sluzi za obrtanje, a pojedinci koji zive u vremenima gde je bila sramota zaradjivati vise od drzavne plate, ce morati da kupe kalendar.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja