utorak, 21.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:40

Identitet na trapezu jezika, nacije i kulture

​Za određivanje nacionalnog identiteta važniji je jezik od mesta rođenja, pokazalo je nedavno istraživanje na više kontinenata. Kako bi Srbi odgovorili na slično istraživanje?
Autor: Ana Otaševićčetvrtak, 13.07.2017. u 21:55
(Илустрација Драган Стојановић)

Ko smo mi i šta nas određuje pitanje je koje se ponovo postavlja unutar evropskih država suočenih sa potresima koje je izazvala migrantska kriza.

Od identitetskih pokreta koji su poslednjih godina dobili na snazi, sa namerom da odrede ko su „pravi” Austrijanci, Finci, Mađari, do Bregzita koji je uzdrmao samu ideju zajednice evropskih naroda, osetljivo pitanje pripadnosti zaokuplja pažnju politologa, sociologa, kulturologa i drugih istraživača.

Nedavno istraživanje američkog Istraživačkog centra Pju, na temu „Šta je potrebno da bismo istinski bili ‘jedan od nas’” daje zanimljiv uvid kako se u različitim zemljama gleda na ovo pitanje. U obzir su uzeta četiri kriterijuma – jezik, običaji i tradicija, vera i zemlja porekla.

Rezultat istraživanja pokazuje da je u Evropi, Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Japanu za određivanje nacionalnog identiteta važniji jezik od mesta rođenja.

Kada se pogleda evropski kontekst, mišljenja o tome koje su karakteristike nacionalnog identiteta važnije od drugih se razlikuju, ali se većina slaže (77 odsto) da je jezik odlučujući za pripadnost nekoj naciji, a da je najmanje važno u kojoj zemlji je neko rođen. Grci i Mađari pridaju veću važnost ovom kriterijumu – 52 odsto naspram 25 odsto Francuza i 13 odsto Nemaca. Istraživanje pokazuje i da je ovaj kriterijum važniji starijim nego mlađim generacijama.

Važan pokazatelj savremenih razmišljanja na temu identiteta je i da se vera doživljava kao sekundarni kriterijum za određivanje pripadnosti. Samo Grci, i u manjoj meri Britanci, smatraju da vera ima značajnu ulogu u određivanju nacionalnog identiteta. 

Kultura ima značajnu ulogu u određivanju identiteta među evropskim narodima. Nacionalni običaji i tradicija su važni za 48 odsto Evropljana. Među njima je najviše Mađara i Grka, a najmanje Nemaca i Šveđana.

Istraživanje pokazuje da oni kojima su bliže ideje desničarskih i populističkih partija češće dovode u vezu kulturu i identitet. Nacionalni običaji i tradicija su „veoma važni” za britansku Partiju za nezavisnost, francuski Nacionalni front, italijansku Severnu ligu, Alternativu za Nemačku ili Slobodarsku partiju u Holandiji.

Kakva bi bila situacija u Srbiji kada bi se sprovelo slično istraživanje?

Pokušaj da se odrede identitetski fenomeni svojstveni srpskom narodu nedavno je formulisan u nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije koji je javnosti ponudilo Ministarstvo kulture. Potreba da se u okvirima kulturne politike govori o identitetu je u skladu sa stremljenima konzervativnih, desno orijentisanih evropskih vlada.

Kao kriterijumi se uzimaju „jezik i književnost, svest o istoriji i religijskoj pripadnosti, običajima, načinu života, osobenim oblicima duhovnoistorijskog saznanja, mentalitetski obrasci, te svekolika predstava naroda o samome sebi”. Težište se stavlja na kulturno nasleđe, a kao glavne dimenzije srpske kulture se prepoznaju slovenska, vizantijska, starobalkanska, herojska, prosvećeno-evropska, demokratska i kontaktna ili dimenzija otvorenosti.

„Kultura je smokvin list za politiku kada se dovodi u vezu sa identitetskim pitanjima”, kaže sociolog Jovo Bakić.

Srbi bi u sličnom istraživanju bili bliži Grcima, smatra on, po tome što bi vera igrala veću ulogu nego kod drugih evropskih naroda, što je proizvod istorijskih i političkih okolnosti u kojima se identitet formirao u odnosu na osvajače (Osmanlije, Austrougari…). Traženje identiteta u religiji je posebno problematično za ovog sociologa jer bi to značilo odreći se kulturnog doprinosa Srba katolika, poput Ruđera Boškovića ili Matije Bana.

Kao primer za spregu kulture, politike i identiteta uzima evoluciju jezika po raspadu Jugoslavije. „Od jednog je nastalo više jezika. Radi se o građenju identiteta na osnovu izmišljanja kulturnih crta”.

Za Ivu Draškić Vićanović sa Filološkog fakulteta kulturno nasleđe je važno jer jezik i vera nisu dovoljni za formiranje nacionalnog identiteta.

Nacionalni identitet se, smatra ona, formira preko kulturnog. „Koji je to narod kroz istoriju postigao iole značajan stepen nacionalnog identiteta, a da nije ispoljio, razvio i potvrdio i svoj kulturni identitet?”, kaže ova teoretičarka koja se u svojim radovima bavila odnosom nacionalnog i kulturnog identiteta. Ona ukazuje na važan aspekt razmišljanja o kulturnim vrednostima koje oblikuju nacionalni identitet: ako stvaramo nešto što pripada oblasti kulture sa svesnom namerom da postignemo nacionalnu osobenost i obojenost od toga neće biti ništa. Namerno, hotimično stremljenje ka nacionalnoj dimenziji stvari delovaće destruktivno na kulturu i uništiće je. Znak nezrele ili slabe nacionalne svesti i identiteta je potreba da se na silu i po svaku cenu ispoljava.

Etnolog i antropolog Slobodan Naumović, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, smatra da je srpski slučaj donekle poseban.

„Kod nas postoje faktori koji iz istorijskih i političkih razloga drugačije dejstvu nego u drugim sredinama”, kaže on. Istorijske i političke podele otežavaju kulturnu, identitetsku ili bilo koju drugu politiku. „Najbolji primer produbljivanja istorijski utemeljenih identitetskih rascepa su sporovi između pripadnika takozvane ‘prve‘, ‘druge‘ i odskora ‘treće‘  Srbije”, objašnjava Naumović.

Bilo da je reč o jeziku, istorijskom nasleđu ili veri, snažno sukobljeni politički stavovi u društvu sprečavaju izgradnju svima prihvatljivih oblika identifikacije i tolerantne kulturne politike.

„Pitanje jezika je ponovo problematizovano u nedavnoj deklaraciji o jeziku. Kada je reč o veri opet imamo srastanje nacionalnog i konfesionalnog zbog svega što se desilo u poslednjem ratu. Zbog toga su danas nekima teško prihvatljivi izbori poput Srbina muslimana, Srbina katolika ili Srbina Mojsijeve vere. Kada je reč o nasleđu, jedni kažu da nam je istorije previše, da se ne treba vraćati u prošlost, drugi misle da bez zlatnog doba nema svetle budućnosti”, kaže Naumović.

Za pokušaj Ministarstva kulture da odredi kulturnu politiku koja će imati identitetske odrednice kaže da će teže biti prihvaćen u stručnoj javnosti jer će jedni zamerati što se identifikacije nameću odozgo, a drugi će imati primedbu na one koji to čine. Važno je, smatra Naumović, da se o ovim pitanjima vodi javna rasprava, ali „bez sečenja glava”.


Komentari7
50b1b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Милановић
Зашто би тражење идентитета у религији значило одрећи се културног доприноса Срба католика, попут Руђера Бошковића или Матије Бана, као што сматра Ј. Бакић? Нико се не одриче културног доприноса Меше Селимовића који је био атеиста или Драгоша Калајића који се изјашњавао као паганин.
MilosNS
Smatram da po ovom pitanju, termin Srbin polako postaje duhovna kategorija. I to zbog masovnih migracija, našeg podaničkog i gostoprimljivog odnosa prema strancima, razmena kultura i to. Naš identitet se konstantno razvodnjava i nipodaštava, latinica se stavlja ispred ćirilice, vladaju autošovinisti i lažni evropejci, propagira se blud i nemoral, parade ponosa, imamo najviše etničkih zajednica i nemojte reći da to ne uzima maha. Ja za sebe jesam Srbin. I meni to znači. Nacionalnost i krvna zrnca su jedna od najznačajnijih odlika svakog ljudskog bića. Srpstvo mi stoji u državljanstvu i pasošu. Imam i takvo ime, iako nisam vernik. I to znači nešto. Niko ne kaže da Srbin ne može slaviti ramazan, ali to danas nije uobičajeno. Ljudi teže da traže sebi iste, po svojim specifičnostima i razlikama. Ali, da ne potenciram sad višu politiku...
Sasa Trajkovic
Nacionalni identitet jednog naroda ali i pojedinca odredjuje kulturno nasledje i istorija i da NE zaboravim religija. Ali jedan narod nemoze imati svoj identitet ili pamcenje bez svog jezika koji ga uoblicuje i daje mu identitet i autenticnost. Nas odnos prema sopstvenom istorijskom nasledju, kulturi i jeziku je porazavajuci i destruktivan u komunizmu odrekli smo se svoje vere, svojom nebrigom na putu smo da izgubimo najvece svetinje i blago nase manastire na Kosovu a o cirilici nacionalnom pismu NE treba ni pricati. Najveca koleterlna steta nazovi tranzicije iz nicega u nista i jeste nasa kultura, tradicija, moral i etika. A narod bez svog identiteta i svoje proslosti nema masta u buducnosti.
Ristic Sladjana
Svako navodi kao principe nacije ono sto mu odgovara. Jezik, tetitorija koja se smatra maticom i zelja za pripadnoscu. To je sve sto je nacija. Vera, ovo-ono, nemaju veze. Bitni, ali ne i presudni. Ima mnogo primera.
Preporučujem 1
Stevanović
Česta pojava i kod autora i drugih koji se bave pitanjem identiteta nekog naroda, je da se obilaze biologija i antropologija kao velika naučna oblast a odgovor traži u društvenim disciplinama. Čovjek je prije svega biološko biće. Osnova svakog pojedinca i naroda je njegov rasa(podrasa) kao biološka, evolutivna suština identiteta. To je polazište, jedini kvalitet sa kojim se rađamo, koji nezavisi od stanja svijesti, kome nije potrebna bilo kakva duhovna samopodrška da bi postojao. Kvalitet koji ne traži da se identifikujemo u njemu, jer mi to već jesmo. Rasa(podrasa) se ne ispoljava samo materijalno, rasni karakter prethodi i gradi nacionalni karakter. Taj kvalitet se odražava u svim društvenim proizvodima, on je predispozicija i nosi civilizacijski potencijal svakog naroda.
Милош Јанићијевић
За људе који верују у Бога и поштују Његову вољу, језик је једина одредница припадности нацији.А они који "зидају" нације то не признају.Заиста ће се многи изненадити када буду умрли и стали пред Судију !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja