sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18
RAZGOVOR NEDELjE: VLADIMIR VUČKOVIĆ, Fiskalni savet

Još pet godina do plate od 500 evra

Nije trebalo u startu očekivati da će fiskalna konsolidacija rešiti sve naše probleme. Potrebno je da prođe više godina da bi se to osetilo u džepovima građana
Autor: Anica Teleskovićsubota, 15.07.2017. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

„Ista meta, isto odstojanje.” Ovako je Milorad Mirčić, član SRS-a, na skupštinskom Odboru za finansije komentarisao to što su za članove Fiskalnog saveta ponovo predloženi Pavle Petrović, Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković. Strateški cilj je uvek isti, a to je stabilnost javnih finansija, ali se u međuvremenu promenila i meta i odstojanje, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Vučković, kandidat za člana Fiskalnog saveta, uoči nastupajuće skupštinske rasprave.

Više nismo u zoni krize javnog duga, gde smo bili pre tri-četiri godine, a budžetski deficit se ne kreće u rasponu od pet do šest, već od nula do jedan odsto, ističe.

– Situacija je bolja. Bilo je veoma burno kad smo 2011. godine počeli sa radom. Sve do kraja 2014. godine problem je bio toliki da smo morali da predlažemo oštre i nepopularne mere. Od početka 2015. godine počelo je sređivanje javnih finansija, ali se stalno otkrivaju novi rizici.

Zašto građani ne vide dobre rezultate o kojima govore MMF, Svetska banka i Fiskalni savet? Ima li boljeg života u tim makroekonomskim tabelama u ekselu?

Fiskalna stabilizacija je potreban, ali ne i dovoljan uslov za bolji život. Bez nje je nemoguće očekivati i privredni rast i bolji standard. Bilo je neophodno sprečiti negativne trendove smanjenja životnog standarda i pada ekonomske aktivnosti. Sada primećujemo blago poboljšanje. Problem, međutim, prave poličari koji, da bi opravdali teške mere, nagoveštavaju da je izlaz tu iza ćoška. Ili negiraju da su odgovorne i teške mere neophodne. Nije trebalo u startu očekivati da će fiskalna konsolidacija rešiti sve naše probleme. Potrebno je da prođe više godina da bi se to osetilo u džepovima građana. Ozbiljni ekonomisti to nikad nisu govorili. Ukoliko u narednom periodu budemo imali privredni rast od oko četiri odsto, tek ćemo za pet godina stići do prosečne plate od 500 evra.

Aktuelni predsednik je najavio da ćemo taj nivo dostići još u toku ove godine?

U pojedinačnim mesecima moguća su iskakanja, jer plata sezonski skoči krajem godine, pa se posle smanji. Ako gledamo prosečne godišnje zarade, one uobičajeno prate rast privredne aktivnosti. Problem je kad se nešto obeća i oroči. To gura političare da mimo racionalne i dobre ekonomske prakse povuku poteze koji će prečicama dovesti do tog rezultata.

Uskoro će biti otvorena rasprava o novom povećanju plata i penzija. Naslućujemo li unapred vaš stav?

Bićemo ponovo uvučeni u raspravu o platama i penzijama, koja nas prati od osnivanja. Javnost nas po tome prepoznaje, a to je mali deo našeg posla.

Vi ste oni koji ste uvek protiv povećanja plata i penzija...

Ljudi su nam zbog toga dobacivali na ulici: „lako je vama, imate tri posla i ogromne plate”. Što, naravno, nije tačno. Šira javnost nije dužna da zna da smo zbog nepopularnih mera koje smo predlagali imali problema. Kao što nisu svi obavezni da poznaju ekonomiju.

Pomažu li vam doktorati i sve te vaše diplome da penzioneru iz komšiluka objasnite da je za njega bolje da dobije manju nego veću penziju?

Dilema nije bila između toga da li će neko imati istu ili manju platu i penziju. Nego da li će imati bilo kakvu ili manju platu i penziju. Kad to objasnite ljudima, oni vide iskrenu brigu za javne finansije i često shvate da smo u tolikim problemima da moramo da se strpimo privremeno da bi nam u budućnosti bilo bolje. Iako su pojedinačno niske,  plate i penzije su i dalje prevelik trošak za budžet. Moramo vrlo pažljivo da pomeramo te slonove, odnosno gigante u našem budžetu, jer malo procentualno povećanje za kasu predstavlja veliko opterećenje.

Kolike povišice bi bile zasnovane na zdravim ekonomskim osnovama, s obzirom na to da je MMF rekao bi trebalo da prate privredni rast?

Ne treba više govoriti o linearnom povećanju. Vreme je da vidimo ko treba da bude više, a ko manje nagrađen. Administracija nije imala povećanje zarada u prethodna dva navrata, a tu rade ljudi koji vode državu. Vreme je razmisliti i o njima.

Podižu li i priče o suficitu očekivanja, jer narod stiče utisak kako država ima, ali ne da?

U Srbiji si ili moj ili njihov
Gledano kroz političku prizmu, deluje šizofreno to što su vas članovi DS-a, koji su vas 2011. godine podržavali, na nedavnom Odboru za finansije osporavali, a hvalili su vas članovi SNS-a koji su vas tada kritikovali?
U Srbiji si ili zvezdaš ili partizanovac, četnik ili partizan, moj ili njihov. Objektivnost se ne priznaje. U našim izveštajima uvek smo hvalili dobre rezultate, a kritikovali loše. Ne treba ih čitati kroz političku prizmu, odnosno šta je ono što odgovara vlasti, a šta opoziciji. Na poslednjoj sednici Odbora za finansije gotovo niko nije imao lepe reči za Fiskalni savet. To može da znači da dobro radimo svoj posao. Nije naše da budemo popularni. Gledamo kroz brojke, a ne simpatije i antipatije. Biću neskroman da kažem da smo među prvima doprineli tome da se danas priča o javnim preduzećima, većim kapitalnim ulaganjima i lokalnim finansijama.

Nisam protiv saopštavanja dobrih vesti, ne treba kriti da su stvari bolje nego što su bile. Ali problem još nije rešen, jer je javni dug zaista previsok. Kad imamo dobar rezultat, pričamo samo o platama i penzijama. Šta je sa smanjenjem poreskih opterećenja za privredu? Hajde da kandidujemo i još neke teme za diskusiju.

Iz MMF-a sugerišu da višak iz ovogodišnje kase treba iskoristiti za razduživanje i povećanje kapitalnih izdataka...

To je godinama bila i naša sugestija.

Da li biste voleli da Džejmsa Rufa iz MMF-a ovde vidite i sledeće godine?

Novi aranžman sa MMF-om jeste potreban, jer je u periodima kad nismo imali program dolazilo do pogoršanja. Fond se kod nas pokazao korisnim. Nije tačno da MMF nameće aranžman da bi na nama zarađivao jer mi ne povlačimo novac, pa taj trošak nemamo. To nije grupa fundamentalista koji dođu i naređuju šta će Srbija da radi.

Kako se branite od kritika da ste njihova produžena ruka ili ekspozitura i da nam Fiskalni savet ne treba jer priča isto što i MMF?

To govore i političari i ekonomisti, ali ne odgovara istini. I kada nismo imali aranžman sa MMF-om, ukazivali smo na propuste. Često smo bili i oštriji od njih. Iskreno, MMF-u bih više zamerio to što u Srbiji ponekad nije bio više oštriji. Možemo i mi i oni da pričamo i namećemo priorite, ali vlada donosi odluke, snosi posledice za neuspehe i zasluge za uspehe.

Šta kažete na zamerke da se time što se zalažete za aranžman sa MMF-om odričete fiskalnog suvereniteta?

Mi Srbi volimo krupne reči, mislimo da smo mnogo bitni, da se Putin i Tramp svađaju zbog nas. Da je sreće da smo više deo Evrope i sveta, globalizovaniji i integrisaniji nego danas. U idealnom slučaju ne treba nam ni MMF, ni Evropska unija. Sve bismo mogli sami ako bi ovde cvetalo cveće i teklo med i mleko. Ali, nismo ni Norveška ni Švajcarska pa se ne možemo pozivati na njihova iskustva.

Koji izazovi sada čekaju Fiskalni savet?

Često nas pitaju zašto ne predložite konkretne mere iz oblasti monetarne politike, ili zašto se ne bavimo korupcijom. Već smo proširili oblast svog rada na teme koje nisu usko fiskalne, ali imaju posledice na budžet. Ali tako možemo doći i do vremenske prognoze, jer vreme utiče na poljoprivredu i punjenje budžeta. Pa hajde da se bavimo malo i meteorologijom. Javnost ponekad od nas previše očekuje. Izazova ima, ne bežimo do njih. Treba pratiti razvoj situacije u javnim preduzećima, lokalnim javnim finansijama, zdravstvu, školstvu...

Ko je više kriv za to što je Beograd prezadužen, a Kragujevac pred bankrotom? Siniša Mali ili Dragan Đilas? Radomir Nikolić ili Veroljub Stevanović?

Taj problem smo analizirali godinu dana, a sve se svelo na političke osude ko je kriv. Najveći deo problema nastao je u periodu od 2008. do 2014. godine. Za nas nije bitno ko je u tom periodu bio na vlasti. U ekonomiji je teško podvući tu vremensku granicu, jer ponekad nova vlast samo nasledi ekonomsku politiku prethodne vlasti. Često su svi krivi, neki zbog loših poteza, neki zbog nečinjenja. Kragujevac je pred bankrotstvom više bio 2014. nego 2017. godine, ali se u javnosti stekao utisak da mi kritikujemo sadašnju vlast. Beograd nema sjajne javne finansije danas, ali su sređenije nego što su bile pre tri-četiri godine.

Koliko je važno rešiti problem javnih preduzeća videli smo na primeru EPS-a u prvom tromesečju. Zašto je to toliko teško?

Čuo sam da postoje dve grupe protiv koji je teško boriti se. To su Sindikat EPS-a i navijači. To valjda dovoljno govori o problemu u toj kompaniji. O tome su govorili i bivši premijer i ministar finansija. Dobro je da je problem prepoznat. Sa EPS-om smo imali velike polemike i javne rasprave, ali ćemo tek iz analize finansijskog izveštaja za 2016. videti ima li promena, kada je reč o broju zaposlenih, zaradama i investicijama. Prethodni na to nije ukazivao.

U vreme kad nismo znali da je EPS u prvom tromesečju imao veliki pad proizvodnje na Kopaonik biznis forumu slušali smo kako su rezultati njihovog poslovanja spektakularni. Bili ste jedini koji ste ustali iz publike i pitali: Izvinite, koliko je ovo plaćeno?

Nije od ključnog značaja da li između nas i njih padaju teške reči. EPS je veliko javno preduzeće, važno za privredu Srbije i niko ne treba da se ljuti kad upozoravamo na neke rizike. Naročito ako imamo u vidu račun koji je državi, na primer, ispostavio „Srbijagas”.

Svojevremeno su pale i teše reči između vas i NALED-a kada ste zbog uvođenja onlajn fiskalnih kasa upozorili da interes krupnog kapitala najčešće nije i javni interes. Da li je to razgraničenje i izazov za novu vladu u kojoj su dva predstavnika ove nevladine organizacije?

Ne bih rekao da je Srbija u raljama krupnog kapitala i da se ekonomska politika vodi u nečijem interesu. Ima nekad uticaja koji je legitiman, iz ugla organizacija koje zastupaju. NALED je uradio mnogo dobrih stvari, ali i dalje mislimo da bi troškovi uvođenja onlajn fiskalnih kasa prevazišli koristi koje bi država imala od njih.

Da li u slučaju „Fijata” država više brani interese svog poslovnog partnera, nego radnika?

Sve izjave su na liniji želje da se situacija smiri. Nisam video direktno svrstavanje na stranu investitora. Država je u taj projekat mnogo uložila i bilo bi čudno da se sada povuče.

Za sve vreme koliko pratite budžet, ko su bile najveće štetočine srpskih javnih finansija?

Neću da personalizujem, ne zato što bežim od odgovora, već zato što znam da ne može jedan čovek da bude kriv za odluku vlade i skupštine.

Koje odluke su, onda, bile najpogubnije?

Povećanje penzija iz 2008. godine je najveća mina javnih finansija zbog koje trpimo i danas. Tih 400 miliona evra novog godišnjeg troška je najveća fiskalna bomba koja je ubačena u sistem 2008. godine i koja nam je pravila najveće probleme. Na to je ulje na vatru dodala i fiskalna decentralizacija iz 2011. godine, gubici velikih državnih preduzeća, a onda odbijanje u 2012. da se već tada preduzmu oštrije mere.


Komentari19
ed9cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stevan
Sve Republike osim Slovenije bivse drzave su unistile najveci deo svojih fabrickih kapacitete ,Pravo je pitanje odkud onda drzavi novci za poboljsamje zivotnog standarda gradjana,kad primerice nemamo ni paznje vrednu turisticku ponudu kao neke priobalne novonastale drzave.Ni sa zimskom turistickom ponudom se nismo afirmirali za sta imamo valjane predispozicije.
Gvozden
"аранжман са ММФ-ом" ... ??? ... zasto ovu vestacku frazu ne prevedete narodu na Srpski? Vuciceva vlast je u zadnjih 5 godina napravila 6 'aranzmana'! Posle svakog napravljenog 'aranzmana' Srbija je bila zaduzenija za jednu milijardu dolara. Pre nego sto je dosao na vlast, 'zuti' su napravili 6 milijardi duga. Posle Vucica i njegovih 'aranzmana' za MMFovskom mafijom, taj dug je 12 milijardi!!! I unuke ste nam 'izaranzmanili' !!!
Нестор Габрић
Море, разјурио бих ја вас тројицу, па ваше плате поделио на бар 800 пензионера, сваки би добио бар 500 динара више пензије. А таквих ко ова тројица у булументи колико хоћете, па отели од сиротиње себи за плате. За време Милошевића целокупна управа од општине до републике имала 13600 запослених, а сад 140000! Онда је нешто и радило од привреде, а сада ништа само се накотило "кумица и сестричина"... Од саветника за "дисање ваздуха" не може више да се дише. И Курта и Мурта најашили на грбачу, да нама не би помогло ни да смо Швајцарска (која ваљда има море како овде неко рече да Албанија и Хрватска живе од морског туризма, а ми лоше јер немамо море). Што каже легендарни Мита Пантић: "А бре Шојићу, како коју битангу ти доведу са улице, она аванзује!". У овој земљи добро само Шојићу и битангама. Е, сетих се данашње вести - у Ирану ухапсили рођеног брата председника Ирана због корупције. Добар тај Иран...
Zika
Vidi ovo sad ne tako davno kaze covek plata od 500 evra do nove godine.
Mirko Rajkovic
Ako Albanija ima duplo veci rast od nas onda nema druge nego da je ova vlast odgovorna jer je nesposobna.
David
Ne znam, ... Aca tvrdi da je jako sposoban. I Ruf, i Merkelova i americki ambasador. On je toliko 'sposoban' da 60 000 onih od 20-40 godina starosti pobegne iz Srbije iz 'ciste ljubomore' ... !
Preporučujem 13
Jeremija
Neće biti. Albanija ima more-turizam. Hrvatska, npr. ima devizne prihode od turizma 300% veće nego Srbija od izvoza svega i svačega. I FIAT i smederevska željezara, i jabuke, maline, šljive, gljive... Srbija nema ni more ni industrijske resurse, ni tradiciju, osim poljoprivrede od koje se niko u svijetu nije obogatio ukoliko uzgoj kanabisa ne spada u poljoprivredu. E moj ti, mi ćemo konačno doći na svoje mjesto, a to je dno ljestvice, skupa sa Bosnom.
Preporučujem 29

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja