ponedeljak, 12.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:32
DOSIJE POLITIKE: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE (3) – TARA

Hajdučka planina nad zelenom rekom

Masiv Tare, jedno od najbogatijih šumskih područja Evrope, uzdiže se nad kanjonom Drine koji je među najlepšima na kontinentu. – Ovaj nacionalni park bi mogao da se nađe na Uneskovoj listi svetskog prirodnog blaga
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 16.07.2017. u 22:00
(Фотографије Тијана Јевтић)
Лађевац
Милошевац

Davno pre nego što su turisti počeli da dolaze na Taru, po obroncima ove šumovite planine skrivali su se hajduci. Bolje skrovište teško da su mogli naći jer je ova venačna planina u pograničnoj zoni Srbije sa BiH jedno od najbogatijih šumskih područja Evrope.

Upravo zato, Tara je danas nacionalni park koji bi mogao da se nađe na Uneskovoj listi svetskog prirodnog blaga.

A umesto harambaša i njihovih družina, pohode je prirodnjaci, posetioci i izviđači. I svako od njih može da kaže da je dolaskom na ovu planinu dosegao zvezdu, jer Tara, u prevodu sa sanskrita, znači – „zvezda”.

Venac prosečne visine 1.200 metara uzdiže se nad kanjonom Drine, jednim od najlepših na kontinentu. Krvotok ove „zelene planine nad zelenom rekom”, kako je naziva Vladimir Roganović, urednik edicije „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije” u izdanju „Službenog glasnika”, čine pećine, uvale, kanjoni, vodopadi, klisure, vrela... A njena pluća su šume bukve, smrče i jele, kojima je pokriveno 85 odsto teritorije Tare. Ali, ponos Potaraca – kako se nazivaju njeni žitelji – svakako je Pančićeva omorika. Nadaleko čuveni četinar star desetine miliona godina, koji je 1875. u zaseoku Đurići u Zaovinama otkrio Josif Pančić, danas u maloj populaciji živi samo na području Tare, u kanjonu Mileševke i na Zvijezdi – jednoj od planina u sklopu masiva.

Bez Pančića, razume se, ne bi bio raskrinkan ni ostali živi svet koji danas krasi ovo podneblje. U njegova otkrića ubrajaju se, između ostalog, skakavac s Mokre gore koji je poneo prezime našeg naučnika, kao i endemski zrikavac zvani balkanska izofija, za kojeg je švajcarski stručnjak za pravokrilce Bruner fon Vatenvil 1882. utvrdio da je pripadnik nove vrste. Pančić je takođe na ovom području, na strminama kanjona Dervente, otkrio i derventski različak. Još jedan različak, alpski, raste u Srbiji samo na jednom grebenu na Mokroj gori i strogo je zaštićena vrsta.

Obiluje Tara i drugim čudima flore i faune, poput gospinog plašta – biljke iz porodice ruža i jedne od 84 balkanske endemske vrste koje ovde rastu – ili jasikine saperde, to jest strižibube, koja je u Srbiji nađena samo na području ove planine. Zaljubljenicima u pustolovinu će, dok obilaze obronke ove lepotice i jezero Perućac, možda da se posreći i da vide velikog ronca, pticu iz porodice pataka i gusaka, čija se populacija danas u Srbiji svodi na svega oko 50 parova. Prirodno bogatstvo upotpunjuju i zaštićeni sisari poput mrkog medveda i vidre, a tu su i srna, divokoza, divlja svinja, kuna, šakal...

Ne čudi otud da je Tara na preliminarnoj listi dobara za upis na Uneskovu listu prirodne baštine čovečanstva. Ali, neki lokaliteti ove planine već su na spisku kulturnog nasleđa koje štiti ta organizacija UN. To su mramorja (groblja sa stećcima odnosno srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima) u Rastištu i Perućcu. Ove nekropole samo su jedan od brojnih tragova prošlosti iz svih epoha koji svedoče o Tari, otkako su je u bronzano doba naseljavali Autarijati – ilirsko gorštačko pleme po kojem je dobila ime. Tako lokalitet Kremenilo u Višesavi, praistorijsko naselje između šestog i sedmog milenijuma pre nove ere, ukazuje na ostatke starčevačke kulture – najstarije zemljoradničke kulture na Balkanu, s centrom nastanka u srpskom Podunavlju. Slovenska grnčarija iz 6. ili 7. veka pronađena je na Borovom brdu na Kaluđerskim barama. U tursko doba, kroz Taru je prolazio takozvani Bosanski put, kojim su se kretali trgovci i vojnici, a u vreme slabljenja Osmanskog carstva, ni ovaj deo današnje Srbije nisu minula ratna razaranja. Tako su se na Gradini u Kremnima nalazili turski magazin i karavan-saraj koje je 1738. uništila austrijska vojska.

U sukobima je u nekoliko navrata stradao i manastir Rača, na desnoj obali istoimene reke, podignut u 13. veku. Tri stoleća kasnije, u njemu je formirana račanska prepisivačka škola, a za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano „Miroslavljevo jevanđelje” koje je aprila 1941. žandarmerijski potpukovnik Jaraković predao igumanu Platonu Milojeviću. Rača je pod zaštitom kao istorijski spomenik.

Idući Tarom namernik će naići i na stare kuće koje su svojevrsna obeležja narodnog graditeljstva. Takva je i Vukajlovića kuća na Kaluđerskim barama, koju je sredinom 19. veka podigao Vitor Vukajlović, gazda mehane u Bajinoj Bašti. Više ne služi za stanovanje, ali je značajna zbog natpisa iz 1905. godine kod ulaznih vrata, gde piše da je ovde „sa Gospođom Anom 1905. godine, boravio Slaviša”, što se uzima kao trag o prvim turistima na Tari početkom 20. veka. Procenjuje se da je širom planine razbacano i oko 650 stočarskih koliba, građenih od 18. veka. Osim ovih brvnara, postojali su i kućeri – kolibe koje su za postolje, umesto temelja, imale sanke pa su se zapregom lako prebacivale.

U novije doba Tara je bila i železničko čvorište. I o toj epohi sačuvani su tragovi u Železničarskom parku „Bela voda”, pokraj istoimenog izvora. Tamo se čuvaju eksponati koji su nekad jezdili šinama, poput mažino vagona korišćenog u Prvom svetskom ratu za prevoz municije ili nemačke lokomotive iz 1928. godine. U centru Mokre Gore nalazi se i Železnički muzej, u zgradi podignutoj 1916. godine kad je Austrougarska ovuda gradila prugu uskog koloseka Mokra Gora – Šargan.

Među zanimljivim građevinama je i stara mini hidroelektrana izgrađena 1927, koja je godinu dana kasnije osvetlila Perućac, Bajinu Baštu i Kaluđerske bare. Nalazi se na reci Vrelo, najkraćoj u Srbiji, toka dužine 365 metara, zbog čega je zovu i reka „Godina”. Njeno ušće u Drinu zapravo je jedan od mnogih vodopada na prelazima prema ovoj reci, koje svake godine vide hiljade splavara-učesnika „Drinske regate”.

Lična karta Tare

24.991 hektar je površina nacionalnog parka

3.000 hektara u režimu zaštite prvog stepena

1.200 biljnih vrsta

600 vrsta gljiva

140 vrsta insekata

135 vrsta ptica

53 vrste sisara


Komentari4
a0356
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja
Panciceva omorika moze da se nadje, ali ne u prirodnom, izvornom stanistu kao na nasoj Tari.
Zoran Rakovic
Panciceva omorika se moze naci i na Novom Zelandu. Jedan lep primerak je u botanickoj basti u Christchurchu a jedan manji, u saksiji, ceka presadjivanje u moju bastu.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Paznja . Ako Tara dobije status UNESKO onda UNESKO ima tapiju imovine i moze da radi sa njom sta mu je volja. Slicno se dogodilo za Kakadu Nacionalnim Parkom u Australiji koji nje uzet od Aboridzanskih plemena a kasnije su tu otvoreni rudnici uranijuma koje su decenijama snabdevali nuklearne reactore y Fukusimi dok nisu explodirali. Aboridzanima je bio zabranjen pristup Kakadu mada su oni plemski vlasnici zemlje. Opsirnije u knjizi Prof. Dr. Jelena Arcenijevic : Terra Amata vs. Terra Nullius , Uiverzitet u Kragujevcu . Kusturica bi mogao dobiti nepozeljnog komsiju.
Miliana
I treba da se zastiti, a ne da izbetoniraju kao zlatibor.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja