utorak, 21.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:40

Dekan u Nikšiću proterao srpski jezik

U studijskom programu za strane jezike i prevodilaštvo studenti Filološkog fakulteta će učiti nestandardizovani „crnogorski jezik” na koji će biti „prevedena” i dela srpskih pisaca
Autor: Novica Đurićponedeljak, 17.07.2017. u 21:44
Проф. др Лидија Томић (Фото: Н. Ђурић)

Podgorica – Na Filološkom fakultetu u Nikšiću, u studijskom programu za strane jezike i prevodilaštvo više neće biti predmeta srpski jezik. Umesto njega studenti će učiti nestandardizovani „crnogorski jezik” na koji će biti „prevedena” i dela srpskih pisaca.

Ovaj nenaučni i neprihvaćeni način uvođenja nepriznatog jezika u naučne, obrazovne institucije, pa čak i na katedri za srpski jezik i književnost zabrinjava sve srbiste u Crnoj Gori nakon vesti da je pre neki dan kodifikaciju crnogorskog jezika odbio i Američki tehnički komitet čije je sedište u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, obrazlažući to činjenicom da je taj jezik „jedna od varijanti” srpskog jezika o čemu je pisao i naš list.

Proterivanju, odnosno brisanju predmeta srpski jezik iz institucije koja se bavi „jezikoslovljem” usprotivili su se profesori sa Studijskog programa za srpski jezik i južnoslovenske književnosti koji već godinama vode veliku bitku kako bi urazumili tvorce crnogorskog jezika koji bi zakonskim normama da ga nametnu svim narodima u Crnoj Gori, da ga uvedu kao jezik koji će se izučavati, čak i biti jedini u upotrebi, kakav je slučaj sa Studijskim programom za srpski jezik i južnoslovenske književnosti.

Rukovodilac Studijskog programa za srpski jezik i južnoslovenske književnosti prof. dr Lidija Tomić za „Politiku” kaže da je sa kolegama sa studijskog programa činila sve da se ne izbriše naziv predmeta jer to nije u skladu sa stručnim, naučnim, pravnim, kao ni sa društvenim pitanjem primene i upotrebe jezika u obrazovnom sistemu Crne Gore.

Za razliku od Filološkog fakulteta, na Filozofskom (Studijski program za obrazovanje učitelja i Studijski program za obrazovanje učitelja na albanskom jeziku), na kojem je dekan prof. dr Goran Barović, uveden je četvoroimeni naziv za predmet crnogorski-srpski, bosanski i hrvatski jezik, kako je to zapisano u zvaničnim dokumentima države Crne Gore.

Dekan Filološkog fakulteta prof. dr Dragan Bogojević izvršio je promenu u radnoj verziji za izradu planova i programa za studijske programe za strane jezike i prevodilaštvo, kako je izjavio, samoinicijativno, a potom je, kažu srbisti, „profesore uveravao da će se taj problem rešiti na višim instancama i u radu nadležnih organa, što se nije desilo”.

– Izbacivanjem naziva predmeta srpski jezik izostavlja se i negira naučna primena i upotreba srpskog jezika, negiraju se dela i celokupna ostala literatura na tom jeziku koji se proučavaju i prevode. Komisija za akreditaciju nije donela zaključke te vrste jer nije ni odlučivala o tome, kaže nam prof. dr Tomić. – Mi nemamo takav izveštaj, niti neki drugi koji daje razloge zašto je to učinjeno. Jednostavno, sve je dovedeno do kraja na jedan nekolegijalan, najmanje naučni i stručni pristup problemu. I, konačno, na elektronskoj sednici Filološkog fakulteta 29. juna ove godine prvobitno radno rešenje postalo je konačan rezultat ovog posla.

Proteklog meseca na nikšićkom fakultetu brucošima su delili brošure sa osnovnim informacijama o studijskim programima u kojima je promenjeno ime nastavnog predmeta, dok na sajtu Filološkog fakulteta to još uvek nije učinjeno, pa i dalje postoji predmet „srpski jezik”.

– Zahtev da se ime predmeta upodobi društvenoj situaciji u Crnoj Gori sasvim je realan i tu, ako baš hoćete, počiva pravo srpskog jezika da ostane u svojoj materiji, da se omogući studentima da kroz predmet nastave izučavaju naučna i stručna pitanja na svom jeziku i tekstovima napisanim tim jezikom, poručuje prof. dr Tomić. – Mi smo upravo sve vreme izrade planova i programa tražili da se to poštuje, da se misli na nauku i struku i, ne manje, na pravo studenata, saradnika i profesora da studiraju, rade i predaju na jeziku koji opredeljuje obrazovanje i školovanje na izabranim studijskim programima.


Komentari7
71482
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
ПРЕВОЂЕЊЕ С ПИСМА НА ПИСМО. Obrad Lipovacc каже да је "Горски вијенац" превођен на српски да би га деца "у школи разумела". Било је ту "превођења", али не с "црногорског" на српски, него са старе ћирилице која се користила у саставу српског црквенословенсклог састава азбуке. Наиме, "Горски вијенац" је написан у оригиналу не на ћирилици коју је уобличио и упростио Вук Караџић, јер тада Црква још није била прихватила Вуков стандардни језик и ћирилицу, као што није прихватила ни српска држава све до 1868. године, када је коначно, наредбом српског кнеза Михаила, скинута последња забрана с Вуковог језика и његовог састава ћирилице. А његош, као челник Православне цркве у Црној Гори, иако је ценио Вука, наравно, није могао, а ни хтео и8скорачити у име Православне цркве, па прихватити други састав ћирилице од оног који је владао у Србији и свуда међу Србима пре усвајања и одобрења Вукове реформе. Дакле, превођења с црногорског на српски није никада до сада било. Било је само превођења у писм
Драгољуб Збиљић
ПОСТОЈИ И ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА. Драга Milena, очигледно нисте проучавали ни лингвистику, ни Вука Караџића, нити знате да се латиничко писмо појављује у свету у већем броју састава. Једно од латиничких састава сачињено је у 19. веку за потребе католика Хрвата да би они могли прихватити стандардни језик који је сачинио Вук Караџић. Хрвати, будући да су католици, нису никако могли прихватити Вуков стандардни језик на српској ћирилици. И зато је за њих морало бити сачињено латиничко писмо за тај језик. Дакле, латиница јесте латинска, али постоје разне врсте латиница (енглеска, француска, италијанска, шпанска...), па и хрватска. Она је била и писмо Срба католика док их нису асимиловали у Хрвате. Стога та латиница више није српско писмо, а данас је, као већинска, наметнута смишљено Србима после 1954. године. То што је Даничић нешто покушавао да преправи у тој латиници (прихваћено је само једно његово слово од Хрвата), али то писмо није сачињавано за све Србе и никако не може бити српско писмо.
Драгољуб Збиљић
СРАМОТА! Сва три коментара овде о српском језику на српском језику, али на хрватском писму. Чудо једно како је код Срба успела подвала о замени српске ћирилице туђим писмом. Да човек не поверује колико су људи обманути у томе да је хрватска гајица српско писмо. Срамота!
Milena
Kakvom hrvatskom pismu ? Od kada to hrvati imaju pismo ? Latinica nije njihova azbuka (pismo)- samo ime kaze da je to latinsko pismo ... nemaju oni nista njihovo... mogu samo da pozajmljuju: cef im latinicu, cef im cirilicu. Toliko.
Preporučujem 3
Sasa Trajkovic
Lingvisticki jezik ima svoje korene kao i narod a narod i jezik Crne Gore je Srpski, Crna Gora se odrekla svojih korena i svog jezika sada lece komplekse manjeg i slabijeg dela Srpskog jezickog istorijskog i kulturoloskog prostora nakaradnom drzavom u cijim su temeljima NE priznata crkva i NE priznati jezik... ali nas a mislim i crnogorski narod ima jednu lepu poslovicu ono cega se pametan stidi glup se ponosi, pa neka im je... VALA.
Jovan Milanovic
To sa prevodjenjem bas moze biti veselo, nesto u smislu panegirika S. Vinavera.
Obrad Lipovac
Ne Milanoviću, veselo je bilo kad smo mi prevodili "Gorski Vijenac" na Srpski, zato što ga bez prevoda naša deca ne bi razumela u srednjoj školi, a danas pričamo da crnogorski ne postoji.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja