utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Grad Beograd – može li bolje

Autor: Borislav Stojkovutorak, 18.07.2017. u 09:00
(Фото Драган Јевремовић)

Ne zaboravljajući mnoge manje gradove, veliki a posebno glavni gradovi Evrope čine ogledalo nacije.

Šta je sa Gradom Beogradom danas i da li može bolje? Politički marketing i mimikrija zamagljuju ocenu, dok obuhvatna stručna analiza ne privlači pažnju onih koji odlučuju i koji smatraju da znaju najbolje, razmišljajući na politički (partijski?) način. Naselje Beograd sa oko 1,3 miliona stanovnika danas ulazi u fazu fizičke transformacije koja se ostvaruje na dva načina: obnovom infrastrukture i izgradnjom ili uređenjem suprastrukture (stambene i poslovne zgrade, pre svega). Iako relativno slabe finansijske situacije, sa budžetom grada koji je oko 20 puta manji od budžeta grada Beča, grada slične veličine, primetne su u Beogradu različite građevinske aktivnosti. Veliki građevinski poduhvati zavise od odluka političkog vrha i apetita inostranih investitora koji imaju svoju jasnu računicu, za razliku od gradske uprave Beograda koja takvu računicu ne poseduje ili ne prikazuje. Krupna slabost je nepostojanje gradske ekonomske institucije koja bi imala dovoljno stručnog autoriteta da takve računice priprema pre donošenja odluka ili sklapanja ugovora sa inopartnerima. Mali građevinski poduhvati zavise od inicijative manjih investitora sa raznih strana, koji grade stambene ili poslovne zgrade gde i koliko mogu, sa sve manje autoriteta urbanista da ih usmere u pravcu urbanističkog reda i uređenja okruženja. Ono što vredi pažnje predstavljaju najmanje intervencije, uređenje malih javnih prostora (skverovi, parkovi, pešački prostori i sl.).

Profesor univerziteta, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari2
aa540
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ilic Momcilo
U Beogradu su se desile dve osnovne stvari.Za vreme SFRJ, Beograd je naseljavan,uglavnom iz opravdanih privrednih razloga, mladim ljudima iz unutrasnjosyi i drugih krajeva Jugoslavije,To se desavalo svim vecim gradovima tadasnje drzave.Postojao je otpor tome,narocito u anti sistemskim politickim krugovima,koji su se uhvatili donekle istinite price,da Beograd gubi svoj izvorni duh.Zanimljivo je da su to posebno koristili,u svom poslu, visoko cenjeni ljudi,od kojih je makar 60-70% doseljno.Nije lepo da imentujem(nameran izraz).Od raspada SFRJ promenilo se sve u Beogradu,jer masovno doseljeni ljudi i sadasnji i bivsi,nisu zeleli da se prilagode gradu nego su grad prilagodjavali sebi.To navedeno su u nekoj meri normalne stvari,ali nije ,za mene,normalna zelja nekih"savremenih" politicara okrenutih inostranstvu,koji su resili da i vizuelno Beograd okrenu inostranstvu i momentalno dokrajce njegov duh, koji je u vizuelno jos uvek postojao.Vise ga nema,osim kad se stariji "urokaju" i secaju.
Лазар
Просто речено град Београд представља само највеће правило државе Србије када је реч о склањању уметности из видног поља, пренебрегавању ионако руиниране стручне јавности, занемаривању естетике као примерне детерминанте урбанизма и архитектуре, нарушавању већ оскудних физиогномија улица и тргова, а све у циљу економског спектакла и интереса - са становишта политичких странака - подобних појединаца... Свака Влада покушава да остави иза себе неки урбано-физички репер, или траг, у средини где уметничка критика, као и уметничка јавност, практично не постоје. Па тако се деси Мост на Ади, дело словеначког архитекте. Зашто је проблем расписати у земљи, која важи за сасвим солидну када је реч о инжењерима, конкурс за идејно решење, са правом да се на њега јаве сви грађани Србије. Ако не успе, зна се шта је даље чинити - бар то. Београд на води - као да то већ није - дефинише се као скоро досегнута уметнична (арх. и урб.) утопија. Али ГУП је дефинисао нешто друго. Исувише, исувише политиканства

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja