petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:21

Traganja za umetničkim delima Vitorija Zgarbe

Italijanski istoričar umetnosti, kolekcionar, političar, filozof i likovni kritičar Zgarbi predstavlja svoju kolekciju u Trstu
Autor: Biljana Lijeskićutorak, 18.07.2017. u 21:41
„Девојчица која чита”, Уго Челада да Вирђилио
„Мислилац”, Ђовани Цанграндо

Trst Da li su sve „Tajne sobe Vitorija Zgarbe”, italijanskog istoričara umetnosti, kolekcionara, političara, filozofa i kritičara otvorene za publiku? Sve sigurno nisu, ali većina njih jeste na izložbi pod pomenutim nazivom, koja će se do 20. avgusta održati u poznatom izložbenom prostoru „Salone degli Incanti” u Trstu. Smešten na rivi, tik uz Jadransko more, Salon namenjen predstavljanju savremenih i klasičnih umetničkih dela podignut je 1913. godine u neoklasičnom stilu. Prvobitno je bio riblja pijaca, a u naše doba promenio je namenu i sada ima reputaciju zanimljivog izlagačkog prostora. Fransis Ford Kopola je baš ovo zdanje ovekovečio u filmu „Kum”.

I to u sceni koja prikazuje Imigracioni odsek na ostrvu Elis u njujorškoj luci.

Zgarbi je bio i selektor italijanskog paviljona u Veneciji, na Bijenalu umetnosti 2011. godine. Politički veoma aktivan, našoj javnosti je poznat po pismu koje je, radeći na visokom položaju u italijanskom Ministarstvu kulture, uputio nakon 2000. godine, komandantu Kfora, italijanskom generalu Fabiju Miniju, u kome je izrazio zabrinutost za buduću zaštitu nasleđa srpske pravoslavne kulture, posebno manastira Visoki Dečani i Pećke patrijaršije.

Kao visoki funkcioner italijanskog Ministarstva kulture, Zgarbi je nakon 2000. uputio pismo komandantu Kfora, italijanskom generalu Fabiju Miniju, u kome je izrazio zabrinutost za zaštitu nasleđa srpske pravoslavne kulture, posebno manastira Visoki Dečani i Pećke patrijaršije

– Situacija na Kosovu i neizbežno smanjenje snaga NATO-a u narednim mesecima izazivaju veliku zabrinutost za buduću zaštitu nasleđa srpske pravoslavne kulture i religije, posebno manastira Visoki Dečani i Pećke Patrijaršije, koji su od velikog značaja za istoriju umetnosti – naveo je Zgarbi tada u pismu i podsetio na mnogobrojne pravoslavne verske spomenike na Kosovu koji su već oštećeni, a u mnogim slučajevima i nepovratno uništeni. Takođe je dodao i ovo:

– Posebno Vam skrećem pažnju na dva bisera severozapadnog dela Kosova, na Velike Dečane i Pećku patrijaršiju, čija je zaštita neuporedivo lošija u odnosu na najbolje zaštićen manastir Gračanicu.

U svakom slučaju, tokom leta Vitorio Zgarba predstavlja oko 200 umetničkih dela, slika, crteža i skulptura iz svoje bogate kolekcije, koja potiču iz perioda od 15. veka do naših dana. Izložba je posvećena njegovoj majci Rini Kavalini, pasioniranoj kolekcionarki. Kako ističe kustos Pjetro di Natale, cilj postavke je pregled ostvarenja italijanske umetničke škole kroz vekove, ali i autora koji su delovali u skorije vreme u Trstu i okruženju. Za nas, posetioce iz nekadašnje Jugoslavije, iznenađenje nastaje u susretu sa čak tri dela Ivana Meštrovića, našeg slavnog vajara u ovoj kolekciji. Reč je o bisti u bronzi, pod nazivom „Žena koja se moli” iz 1917, potom „Pijeti” i „Isusovom raspeću” u bronzi, s tim što ova dva rada nisu datirana. 

Sa po jednim delom predstavljeni su i Ivan Mirković, hrvatski umetnik i Anton Zoran Mušič, autor slovenačkog porekla, izuzetno cenjen na evropskoj umetničkoj sceni. Na reklamnom plakatu raspoređenom na nekoliko znamenitih zdanja u Trstu, kao i na flajerima koji pozivaju posetioce u Salon, nalazi se slika „Devojčice koja čita”, Uga Čelade da Virđilija, koji je preminuo pre nešto više od dve decenije. Upravo ovaj rad zauzima centralni deo postavke, odvojen u nekoliko kvadrata, okružen sa četiri crvene draperije, koje asociraju na zidove sobe i stvaraju utisak da se nalazite sami s ovim delom u jednoj prostoriji. Tu je i klupa, naspram slike, koja olakšava da se suočite sa njom, u intimi. „Devojčica koja čita” simboliše borbu protiv neznanja i šalje poruku da se mladim ljudima pruži prilika da imaju budućnost. Ostali radovi su izloženi na crvenim panoima poređanim u vidu separea, u više celina. Pored Čelade predstavljen je i Đovani Cangrando, koji je preminuo 1941, sa radom „Mislilac”, kao i još jedan umetnik koji pripada grupi autora koji su živeli i radili u Trstu i okolini.. Kad je reč o istorijatu italijanske umetničke škole ovde se mogu videti dela Đovanija Agostina da Lodija, Frančeska Ajeca, Đovanija Frančeska Gverijerija, Sebastijana Čekarinija, Frančeska Podestija, Pjetra Liberija, Johana Karla Lota, Nikole Pizana, Garofala, Đovanija Batiste Benvenutija, Sebastijana Filipija zvanog Bastijanino, Gvida Kanjačija, Gverčina, Ane Morandi Mancolini....

– Moja kolekcija je jedinstvena priča o posebnim prilikama, susretima, otkrićima, ona je avantura obeležena radoznalošću, istraživanjima koja podsećaju na bitku, rizik, hazard, izazov, pobedu. Traganje za slikom ne odvija se po pravilima niti unapred zadatim ciljevima, već je nepredvidivo. Vi u stvari ne nalazite ono što želite, već želite ono što ste upravo pronašli – kaže Zgarbi koji je u svojoj karijeri organizovao izložbe označene kao šokantne, sa naznakom da su zabranjene za mlađe od 14 godina. Upravo takva bila je postavka 2005. u Torinu pod nazivom „Zlo. Igra surove umetnosti”, a dve godine kasnije je izazvao buru u javnosti s izložbom „Umetnost i homoseksualnost” u Milanu. Ovaj italijanski intelektualac poznat je po tome što je spreman da se uhvati ukoštac javno sa tabuima i „teškim temama”.


Komentari0
7c442
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja