petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57
STOGODIŠNjICA KRFSKE DEKLARACIJE

Ratni cilj postignut za konferencijskim stolom

Pre jednog veka, 20. jula 1917, predstavnici srpske vlade i Jugoslovenskog odbora usvojili su dokument koji je predstavljao temelj buduće južnoslovenske države i njenog uređenja
Autor: Jovan Gajićsreda, 19.07.2017. u 22:02
Учесници историјског скупа одржаног на острву Крф 15. до 20. ју­ла 1917. године (Фото Википедија)

Predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponovo naglašavaju da je ovaj naš troimeni narod jedan isti po krvi, po jeziku govornom i pisanom, po osećanjima svoga jedinstva, po kontinuitetu teritorije na kojoj nepodvojeno živi, po zajedničkim životnim interesima svoga nacionalnog opstanka i svesrdnog razvitka moralnog i materijalnog života. Ovako glasi uvodni deo Krfske deklaracije, potpisane pre tačno sto godina – 20. jula 1917. Ovaj dokument parafirali su Nikola Pašić, predsednik Ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Srbije, i Ante Trumbić, predsednik Jugoslovenskog odbora.

Tako su, posle petodnevnih, na momente teških pregovora, u ne baš povoljnim međunarodnim okolnostima, kad se još nisu mogli sagledati ishod rata i njegove posledice, udareni temelji buduće države.

Još na početku rata, 1914. godine, Srbija je u Niškoj deklaraciji definisala ratne ciljeve, među kojima se izdvajaju dva – odbrana zemlje i stvaranje zajedničke jugoslovenske države. Naša vlada od njih nije odstupala do kraja rata. U ostvarivanju drugog cilja, poluga je bio Jugoslovenski odbor, koji je praktično bio osnovan u novembru 1914. u Firenci, a zvanično 1. maja 1915. u Parizu. Srpska vlada presudno je uticala na formiranje ovog odbora i kontinuirano ga finansirala.

Predsednik odbora bio je Ante Trumbić, pravnik i političar iz Splita, a članovi predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca iz Austrougarske koji su se zalagali za stvaranje jugoslovenske države. Posle povlačenja naše vojske u Albaniju 1915. godine, odbor se znatno osamostalio od srpske vlade, tim pre što je počeo da dobija i novčanu pomoć od Jugoslovenske narodne odbrane iz Južne Amerike. Došlo je i do razmimoilaženja, naročito kad je reč o granicama i uređenju buduće države.

U tom smislu 1917. je bila posebno delikatna. Vojska i vlada već dve godine nalazile su se izvan zemlje, zbog čega je bilo nužno povući potez koji bi pokazao da Srbija ne odustaje od svojih ratnih ciljeva, uključujući i stvaranje jugoslovenske države. To je bio jedan od glavnih razloga za održavanje konferencije na Krfu, od 15. do 20. jula. Naročito su teški bili razgovori o budućem uređenju zemlje. Pašić i srpska vlada zalagali su se da zajednička država bude centralizovana i bez unutrašnjih granica, dok je Trumbiću i većini hrvatskih političara bio bliži federalistički model. Na kraju je bio postignut kompromis da se o budućem unutrašnjem uređenju izjasni ustavotvorna skupština, formirana posle sprovedenih opštih izbora. O ostalim pitanjima dogovori su lakše postignuti, pa je Krfska deklaracija usvojena i svečano proglašena 20. jula 1917. godine.

„Država Srba, Hrvata i Slovenaca poznatih još i pod imenom Južni Sloveni ili Jugosloveni biće slobodna, nezavisna Kraljevina sa jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim državljanstvom. Ona će biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijom Karađorđevića, koja je dala dokaza da se sa idejama i osećanjima ne dvoji od naroda i da stavlja narodnu volju i slobodu vrh svega. Država ova zvaće se Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, a vladalac Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca”, navedeno je u prve dve (od ukupno 13) odredbi Krfske deklaracije.

Istoričari naglašavaju da je važnost ovog dokumenta u tome što je istakao zahtev da se ujedinjenje izvrši na osnovu jedinstva „troimenog” naroda, odnosno njegovog prava na samoopredeljenje. Krfskom deklaracijom bilo je određeno da posle ujedinjenja južnoslovenskih pokrajina u jednu državu ona postane ustavna i parlamentarna monarhija, čiji će zajednički poslovi biti odbrana i diplomatija, kao i da će imati jedinstvenu valutu i monetarni sistem, poštanski i telegrafski saobraćaj i druge funkcije. Dogovoreno je i da se u novoj južnoslovenskoj državi poštuje jednakost građana, ravnopravnost ćirilice i latinice i ravnopravnost priznatih vera, da država ima jedinstvene simbole (grb, zastavu i himnu) i jedinstven kalendar, a definisan je i način donošenja ustava.

Krfska deklaracija imala je veliki odjek, kako u emigraciji, tako i u „jugoslovenskim zemljama”, a nije prošla neopaženo ni kod saveznika, posebno onih, poput Italije, čiji su se interesi, kad je reč o budućim granicama, preklapali sa interesima Srbije. Krfsku deklaraciju odmah je podržao i Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje, u čijem su sastavu bili političari koji su se, za razliku od kralja Nikole, zalagali za bezuslovno ujedinjenje sa Srbijom.

Tako se u deklaraciji Crnogorskog odbora, usvojenoj 11. avgusta 1917, pored ostalog kaže: „Nalazeći da Crna Gora ovim ratom završuje svoju ulogu kao zasebna srpska država i da joj, kao takvoj, dosljedno svemu predstoji samo ulazak u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca, prihvata u cjelini deklaraciju predsjednika srpske vlade g. Nikole Pašića i predsjednika Jugoslovenskog odbora dr Ante Trumbića”. Valja istaći da je Nikola Pašić tokom celog rata ujedinjenje Srbije i Crne Gore smatrao unutrašnjim srpskim pitanjem i insistirao da do njega mora doći, makar i ne bilo Jugoslavije.

Zapisano u Krfskoj deklaraciji materijalizovano je godinu i po kasnije – 1. decembra 1918, kad je regent Aleksandar Karađorđević u Beogradu proglasio stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca.


Komentari14
b8e76
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
Najtragicniji dan i najveca zabluda Srbije
Milan
Да ли је могуће да од читалаца нема некога ко другачије мисли осим мене. А ја мислим да је тупост и глупост потомака Анте, Милоша и Мехмеда довела до ратова, крвопролића и распада државе која је лепо замишљена. Нека ми неко докаже да му је ближи неки Сергеј из Сибира од Мехмеда из Новог Пазара или да је Мехмеду из Новог Пазара ближи неки Турки бен Сауд Ал Кабир из Саудијске Арабије од мене, Милана из Београда. Наравно, уз обавезно искључење тупости и глупости. Е, кад би то могло да се искључи, јер као што рече "Чорба, О како је лепо бити глуп!"
Obrad Lipovac
Ratni ciljevi ni slučajno nisu ostvareni za konferencijskim stolom. Makedonci nigde nisu potpisali, zato što ih niko nije pitao, da prezimena promene na IĆ i postanu Srbi, niti je Crnogorce neko pitao da ostanu bez države i dinastije i postanu Srbi, objektivno, okupirani. Nije ni južnoslovenske narode zapadno od Drine niko pitao da li žele diktaturu Habzburga da zamene dikraturom Karađorđevića. Nije ni komuniste niko pitao da li žele da Karađorđevići otvore sezonu slobodnog lova na njih.
Stara Srbija
Makedoncima nije dodavano "ic" nego skidano, to su pre svega radili Bugari sa zeljom da ih prisvoje, Makedonci se kao poseban narod pominju tek u novijoj istoriji. Tesko ropstvo pod Turcima koje je u njihovom slucaju trajalo najduze - punih pet vekova, takodje je uticalo na slabljenje njihovog srpskog identiteta. Opste je poznato da su do 1945. skoro svi Crnogorci sebe smatrali Srbima.
Preporučujem 0
Obrad Lipovac
Jugoslaviju su Karađorđevići i srpska elita napravili na prevaru. Sa Jugoslovenskim odborom je dogovoreno da se na slovenskim teritorijama zapadno od Drine formira Država Slovenaca, Hrvata i Srba a da se potom pristupi pregovorima sa Srbijom o ujedinjenju. Još dok je rat trajao, Srpska elita je okupirala Makedoniju i Crnu Goru, potom od AU oduzela Vovodinu, a zapadno od Drine poslala trupe mimo dogovora i sprovela politiku svršenog čina. Tako je već 2.12.1918. godine počelo nezadovoljstvo. U Crnoj Gori je rat trajao do 1928. godine, Makedonci i Hrvati su ubrzo napravili terorističke organizacije, Muslimani nisu formalno ni postojali. Srpska elita je prevarama sa obveznicama ratne štete opljačkala narode Jugoslavije. Isticali su se Aleksandar I, Pašić i Stojadinović verovatno i neki Hrvat. Jugoslavija je praktično 23 godine bila teška diktatura. Stereotip je da bi neko dozvolio veliku Srbiju, a mi to plaćamo ravno 100 godina. Davno je zapečaćeno, Srbija politički ne može preko Drine.
Stara Srbija
Trebalo bi dodati jos da je srpska "okupacija" ustvari bila oslobodjenje od Turaka i Austrougarske za sta su se oruzjem borili Srbija i Srbi, dok su Hrvati npr. ratovali za Austrougarsku. Tacno je da je Jugoslavija bila prevara Karadjordjevica uz kasniju podrsku zapadnih sila zbog straha od povampirenja Austrougarske, a najvise su bili prevareni Srbija i srpski narod.
Preporučujem 0
Emilija
Коментар...U Makedoniji sve do Soluna živeli su Srbi.Kao i do Skadra, u Dalmaciji,Slavoniji.Toponimi i turski i K&k popisi to potvrđuju.Crna Gora je bila i ostala srpska.Onamo,namo....
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Миша Јовановић
Овај документ је потпуно допринео уништењу српског народа. После Првог светског рата није се требало уједитинти ни са ким.Србија као једна од земаља победница могла је да повуче границе где је било српско становништво и ништа више. Заједничка држава нас је много коштала. Изгубили смо најмање милион људи. Ми имамо пилеће памћење и то нас и данас прати. Сада нас непријатељи гурају у некакву економску заједницу Западног Балкана. Наши политичари не виде даље од свог носа. То ће опет да нас скупо кошта. Не треба правити никакве савезе са онима са којима смо живели. Свет је велики и има пуно пријатељских земаља са којима можемо да сарађујемо.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja