subota, 05.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.07.2017. u 16:31

Jildirim: Besmisleno obnavljati pregovore o ujedinjenju Kipra

Predstavnici Grčke i kiparskih Grka saopštili su da su pregovori propali zbog insistiranja Turske i kiparskih Turaka na ostanku turskih vojnika na severu Kipra
Турски војници на паради на северу Кипра (Фото Ројтерс)

NIKOZIJA - Turski premijer Binali Jildirim odbacio je mogućnost obnavljanja pregovora o ujedinjenju etnički podeljenog Kipra, koji su propali 7. jula posle 10 dana intenzivnih razgovora uz posredovanje UN.

„Jasno je da nema smisla nastaviti pregovore tamo gde su stali”, rekao je Jildirim na severnom delu Kipra, na proslavi godišnjice turske invazije iz 1974. godine koja je usledila posle državnog udara koji su izvele pristalice ujedinjenja Kipra sa Grčkom, navodi Asošiejted pres.

Turski premijer je naveo da su za propast pregovora u švajcarskom odmaralištu Kran-Montana krivi kiparski Grci jer nisu bili spremni za dogovor. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je prethodno da će Ankara razmotriti alternative postojećem formatu UN za ujedinjenje Kipra, navodi AP.

Propali pregovori počeli su 28. juna pod okriljem UN u Švajcarskoj, u prisustvu predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa i vođe kiparskih Turaka Mustafe Akindžija, kao i predstavnika Grčke, Turske i Velike Britanije, koje su garanti bezbednosti i imaju pravo da vojno intervenišu na ostrvu.

Predstavnici Grčke i kiparskih Grka saopštili su da su pregovori propali zbog insistiranja Turske i kiparskih Turaka da ostanak turskih vojnika na severu Kipra i pravo Turske da vojno interveniše na ostrvu budu deo mirovnog sporazuma.

Grčka strana tražila je da sa severa Kipra bude povučeno svih 35.000 turskih vojnika i da njih zamene međunarodne policijske snage, kao i da se ukine pravo na vojnu intervenciju Grčke, Turske i Velike Britanije. Kiparski Turci tražili su ostanak turskih vojnika koje doživljavaju kao jedine zaštitnike.

Kipar je zbog međunacionalnih sukoba podeljen na severni i južni deo takozvanom „Zelenom linijom”, koju su UN postavile 1964. godine uz vojne mere. Turska je 1974. godine zauzela severni deo Kipra, gde je postavila 35.000 vojnika, posle puča koji su izvele pristalice ujedinjenja Kipra sa Grčkom.

Vlada Kipra od tada kontroliše samo južni deo ostrva, na kojem žive kiparski Grci, a takozvanu „Tursku Republiku Severni Kipar” priznala je samo Ankara. Uprkos podeljenosti zemlje, Kipar je primljen u EU 2004. godine.

Turski premijer ponovio je danas da je „opasna” potraga kiparskih Grka za naftom i gasom u vodama oko ostrva i da minira svaku šansu za ponovno ujedinjenje Kipra.

Jildirim je rekao da Turska vidi potencijalne bogate izvore energenata kao priliku za regionalnu saradnju, ali je potragu kojom dominiraju kiparski Grci opisao kao „jednostranu” i „u loše vreme”.

Konzorcijum koji čine francuski Total i italijanski Eni vrši probna bušenja na oko 165 kilometara od južne obale Kipra. Turska, koja ne priznaje Kipar kao državu, tvrdi da to bušenje zanemaruje prava Turske i kiparskih Turaka na mineralna bogatstva Kipra. (Beta)

Cipras: Ne zaboravljamo žrtve invazije na Kipar

ATINA - Premijer Grčke Aleksis Cipras je uputio poruku povodom 43. godišnjice turske invazije severnog dela Kipra, navevši da progoni i žrtve nisu zaboravljeni, prenosi ANA.

„Posle 43 godine od invazije 'Atila' ne zaboravljamo žrtve, ne zaboravljamo posledice okupacije. Borimo se za pravedno i izvodivo rešenje, uz mir, bezbednost i demokratsku koegzistenciju svih stanovnika ostrva”, navodi se u Ciprasovoj poruci. (Tanjug)

Komentari0
987bb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja