subota, 17.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:54

Šest vekova manastira u lovištu despota Stefana

Zadužbina sina kneza Lazara obeležiće jubilej postojanja 1. avgusta na dan manastirske slave
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićsubota, 22.07.2017. u 22:00
Централни објекат са припратом правоугаоне основе, према начину изградње, сврстан је у моравску архитектонску школу (Фото: монах Гаврило)

Uz blagoslov episkopa šumadijskog Jovana, opština Mladenovac obeležiće 1. avgusta šest vekova manastira Pavlovac, na dan manastirske slave.

Ovo kulturno dobro od velikog značaja u ataru mladenovačkog sela Koraćica zadužbina je despota Stefana Lazarevića. Sagrađena je, prema dostupnim istorijskim izvorima, između 1415. i 1419. godine.

Inače, predeo u kome je manastir podignut bio je omiljeno lovište despota Stefana Lazarevića, a na tom lokalitetu je arheološki istraženo groblje iz rimskog doba.

Kako najavljuje Zoran Jocić, član Opštinskog veća, zadužen za kulturu, značajan jubilej biće propraćen brojnim manifestacijama i bogatim umetničkim programom.

Proslava u duhu srednjovekovne Srbije
Obeležavanje šesto godina manastira Pavlovac započeće 31. jula naučnim skupom posvećenom srednjovekovnoj istoriji, čiji je manastir značajan deo. Na tom skupu predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda i Arheološkog instituta predstaviće sakralno okruženje Beograda u doba despota Stefana. Centralna svečanost u porti manastira počeće 1. avgusta u devet časova svetom liturgijom koju će služiti episkop šumadijski Jovan, a od 11 časova, u pratnji hora, glumac Milan Caci Mihailović kazivaće „Slovo ljubve”, despota Stefana Lazarevića. Čitav program odisaće duhom srpskog srednjovekovlja, čemu će, odorama i oružjem, doprineti i članovi udruženja koja neguju vitešku tradiciju.

– Sledeći korak koji opština planira jeste obnova konaka, čiji su temelji sačuvani u severnom delu manastirskog imanja. U tom poduhvatu svaka pomoć građana i privrednika je dobrodošla – ističe Zoran Jocić.

Marko Jeftić, sveštenik mladenovačkog Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, objašnjava da je manastir je posvećen prenosu moštiju Svetog Nikole.

– Selo Pavlovci, po kome se manastir danas naziva, pominje se prvi put u pismu despota Stefana Lazarevića upućenom Dubrovačkoj republici 21. novembra 1424. godine. Ovaj dokument je i jedini srednjovekovni pisani trag vezan za manastir. Poznato je da je Kosmaj bio jedno od centralnih područja Srbije tog doba i da je na njemu tada podignuto mnoštvo manastira, crkava i utvrđenja. Manastir Pavlovac je bio na važnom strategijskom putu koji je vodio iz Beograda za Rudnik i Ibarsku dolinu, pa je 1459. godine, nakon pada srpske despotovine, bio izložen napadima Turaka – kaže otac Marko Jeftić i dodaje da se manastir pominje i u popisu sela Beogradske nahije iz 1536. godine.

O manastiru Pavlovac postoji i dokument iz 1690, u kome se navodi da je tu služena jedna od poslednjih liturgija pre Velike seobe Srba, odnosno masovnog prelaska našeg naroda na područje Ugarske.

Monaško bratstvo nije napustilo manastir. Ostali su na svom imanju, gde ih nije mimoišla strašna odmazda Osmanlija, koji su u tom pohodu razorili i popalili manastir.

Prvi arheološki radovi i zaštita manastira počeli su 1967. godine, a zdanje je obnovljeno 1990. Bogosluženje je vraćeno 1. avgusta iste godine, kada se u manastir uselio i prvi monah.

Velibor Katić, viši kustos i šef arheološkog odeljenja Muzeja grada Beograda, ističe da se prema specifičnom načinu gradnje manastirsko zdanje stilom izdvaja od preovlađujućeg u toj epohi. Centralni objekat kompleksa je crkva sa pripratom pravougaone osnove i prema načinu izgradnje svrstana je u moravsku arhitektonsku školu. Manastirskom kompleksu su pripadale još tri građevine – konak, trpezarija sa monaškim ćelijama i kuhinja.

– Ovi objekti zidani su neuobičajeno, od većih komada kamena vertikalno postavljanih, dok je unutrašnjost zidova ispunjavana trpancem. U arhitekturi manastirskog kompleksa prepliće se lokalno graditeljsko iskustvo sa primorskim, iz regiona Kotora i Dubrovnika – naglašava Katić.


Komentari1
3325a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Данило
Стефан Лазаревић је био велики војсквођа и јахао је раме уз раме са Бајазитом. Задужбине и ове историске чињенице говоре да је у име љубави и опстанка свог народа у себи победио инат и ако знамо за Лазареву судбину на Косову.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja