četvrtak, 02.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 22.07.2017. u 22:00 Sandra Gucijan
RAZGOVOR NEDELjE: Dr JELENA PEROVIĆ, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Najopasnije su šampanj klauzule

Srpski privrednici često ne posvećuju dovoljno pažnje detaljima ugovora koje sklapaju s partnerima iz inostranstva
(Фото Анђелко Васиљевић)

Onako kako predaje budućim ekonomistima i pravnicima – jednostavnim rečnikom i s mnogo primera iz stvarnog života – tako je nedavno govorila i u Ujedinjenim nacijama, na 50. Generalnom zasedanju Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL), po pozivu ove komisije. Njen referat simultano je prevođen na šest jezika UN, a osnovni stavovi biće uključeni u Izveštaj o radu 50. zasedanja Komisije i predloženi Generalnoj skupštini UN na usvajanje u okviru Rezolucije UN 71/148 „Vladavina prava na nacionalnom i međunarodnom nivou”.

Ona je dr Jelena Perović, profesor na predmetima Međunarodno privredno pravo, Međunarodni poslovni ugovori i Pravo EU na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i arbitar u međunarodnim trgovinskim arbitražama. Jedan je od stručnjaka koje naša zemlja ima, priznatih i uvažavanih u svetu, a malo poznatih široj javnosti Srbije.

Pričajući o proteklom zasedanju ove Komisije pri UN, na kojoj je govorila u svojstvu eksperta UNCITRAL-a, dr Perović za „Politiku” ukazuje da se primenom odgovarajućih međunarodnih dokumenata na međunarodne ugovore u velikoj meri doprinosi razvoju međunarodne trgovine i ostvarenju pravne sigurnosti uopšte. Srpski privrednici često ne obraćaju dovoljno pažnje na klauzule ugovora koje zaključuju sa partnerima iz inostranstva, što za posledicu može imati gubitak spora i isplatu enormnih iznosa na ime naknade štete.

Na koje klauzule srpske firme moraju posebno da obrate pažnju i šta bi trebalo da urade kada do spora dođe?

Najbolje je da do spora ne dođe i zato studente učim da je najvažnije znati kako se ugovor zaključuje. Rizici povrede ugovora mogu se u velikoj meri umanjiti pravilnim pristupom ugovoru. Taj pristup počinje već u fazi pregovora, a zatim, prilikom zaključenja ugovora, on se ostvaruje preciznim, jasnim i nedvosmislenim formulisanjem ugovornih klauzula, koje obezbeđuju ravnopravan položaj ugovornih strana i ekvivalenciju njihovih prava i obaveza. Posebnu pažnju treba obratiti na raskidnu klauzulu, prelaz rizika, odredbe o višoj sili i promenjenim okolnostima, ograničenju ugovorne odgovornosti, bankarskoj garanciji, jemstvu, ugovornoj kazni i drugim sredstvima obezbeđenja potraživanja.

Šta su to „šampanj klauzule”?

Reč je o klauzulama o izboru prava koje se primenjuje na ugovor i izboru foruma nadležnog za rešavanje eventualnog spora koji proistekne iz ugovora. Ove klauzule izvesni autori nazvali su „šampanj klauzule” ili „ponoćne klauzule”, s obzirom na to da se o njima najčešće raspravlja na kraju pregovora – „u ponoć”, kad su ugovorne strane iscrpljene pregovorima i nestrpljive da „uz šampanjac” proslave zaključenje ugovora. Iz tih razloga često se na ova važna pitanja ne obraća dovoljno pažnje.

Izbor merodavnog prava i nadležnosti za slučaj spora može imati odlučujuću ulogu za uspeh u sporu iz međunarodnog ugovora. Razlike u rešenjima nacionalnih pravnih sistema, a posebno fundamentalne razlike između evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog prava, mogu dovesti do različitog ishoda jednog istog spora, u zavisnosti od prava koje se u konkretnom slučaju primenjuje. Poslovni ljudi često nisu svesni ove činjenice, smatraju da je reč o nebitnim pitanjima i uvereni su da do spora neće doći. Praksa pokazuje drukčije. Tako, na primer, ako strana iz Srbije prihvati primenu engleskog prava, ona prihvata pravo koje joj je nepoznato i suštinski različito u odnosu na srpsko pravo, koje pripada familiji evropsko-kontinentalnih pravnih sistema. Ona tada ne može tačno da zna šta je ugovorom prihvatila, pa mora da angažuje advokate specijalizovane za englesko pravo, što je najčešće skupo rešenje. Pored toga, treba znati da je, po pravilu, kasno angažovati advokata kad do spora već dođe.

Kad je reč o rešavanju sporova, najčešće se ugovara arbitraža, zbog njene prilagođenosti potrebama međunarodnog poslovnog prometa. U njene osnovne prednosti ulaze: mogućnost izbora arbitara od strane ugovornih strana, mesta arbitraže, pravila postupka i jezika postupka, neutralnost i stručnost arbitara, efikasniji, brži i manje formalan postupak, mogućnost nejavnosti postupka, činjenica da arbitražna odluka ima snagu pravosnažne presude državnog suda, olakšano i ubrzano izvršenje inostranih arbitražnih odluka.

Kakva je praksa domaćih kompanija u pogledu primene klauzula o kojima govorite?

Prema mom iskustvu, ugovorne strane iz naše zemlje od kompanija iz ekonomski razvijenijih zemalja obično dobiju predlog ugovora, koji može sadržati nepovoljne klauzule – npr. klauzulu kojom prodavac u celini isključuje odgovornost za štetu iz ugovora, zadržava pravo na raskid ugovora iz bilo kog razloga, prenosi rizik na kupca već u fabrici prodavca, daje nepovoljne garantne uslove ili preterano visoke tarife, nameće svoje nacionalno pravo i nadležnost svog državnog suda, i slično.

To je uobičajeno u svetu?

Ne, takve klauzule su neuobičajene i očigledno nepravične. Ipak, naši poslovni ljudi često se, uprkos tome, rukovode logikom – valjda neće doći do spora, moramo prihvatiti da se strani partner ne naljuti i ne odustane od ugovora, valjda će sve biti u redu...

Nefer ugovorne klauzule ne treba prihvatati. Sasvim je legitimno pregovarati o uslovima ugovora, i to se u ozbiljnom poslovnom svetu od ugovornih strana i očekuje. Prihvatanjem svih predloga koje vam druga strana uputi, pa i onih koji su krajnje nepovoljni po vas, ne samo što ulazite u ugovorni rizik, već i dajete signal drugoj strani da ste u podređenom položaju u tom ugovornom odnosu. Dakle, pregovarajte, bez obzira na to koliko vam je ugovor potreban. Moj savet je – usudite se i dobićete bolji tretman.

A ukoliko ste prinuđeni da to ipak uradite, iako znate da je nepovoljno?

Tada obezbedite dokaz (imejl, formalan dopis, zapisnik i slično) da ste tokom pregovora naglasili da vam je određena klauzula nametnuta, da je smatrate nepravičnom – takozvani „gunđajući prihvat”.

Šta imaju firme od takvog dokaza kad se ugovor već zaključi?

Kad sud, u slučaju spora, tumači određeni ugovor, on uzima u obzir i pregovore i zato je pomenuti dokaz bitan. Kod ugovora po pristupu, sud je dužan da tumači ugovor u korist strane koja je pristupila ugovoru, posebno kad je reč o klauzulama koje su izraz velike nadmoći druge ugovorne strane. Najzad, klauzule koje su protivne osnovnim načelima ugovornog prava, a posebno načelu savesnosti i poštenja, ništave su i ne proizvode pravno dejstvo.

Koje je rešenje kada se domaćoj firmi ponudi neki veliki posao iz inostranstva?

Privrednici treba da angažuju stručnjake koji će im pomoći prilikom sastavljanja ugovora. Pored toga, treba znati da postoje model-ugovori, izrađeni od strane međunarodnih organizacija, kao što su, na primer, Međunarodna privredna komora u Parizu ili Međunarodni trgovinski centar, koji su dostupni preko interneta. Kad dobijete predlog konkretnog ugovora, možete ga, iako niste pravnik, uporediti s pomenutim model-ugovorom i uočiti eventualne propuste.

Moj savet našim privrednicima jeste da se ne zaleću, da provere svaku klauzulu, u ugovoru svaka reč može da bude bitna. Kao arbitar u međunarodnim sporovima, često sam imala priliku da vidim da jedna jedina reč ili dvosmislena formulacija u ugovoru može biti uzrok problema i različitih tumačenja u sporu.

Pomenuli ste da do spora može doći i zbog pogrešnog prevoda?

U Srbiji se ugovori sa engleskog na srpski često prevode u bukvalnom smislu i bez prilagođavanja domaćem pravnom sistemu i terminologiji. I onda dobijete ugovor s brojnim klauzulama koje su lišene svakog pravnog, a nekad i logičkog smisla, pa su neprimenjive. Takav ugovor je sam po sebi uzrok spora.

Pretpostavljam da su ovo bile i osnovne poruke vašeg govora u Ujedinjenim nacijama?

U referatu sam pokušala da odgovorim na pitanje kako obezbediti optimalnu primenu međunarodnih dokumenata i širokoprihvaćenih međunarodnih standarda iz oblasti međunarodnog privrednog prava i tim putem uticati na učvršćenje vladavine prava i povećanje pravne sigurnosti uopšte.

Od posebnog značaja su međunarodne konvencije, načela ugovornog prava, model-zakoni, model-ugovori i standardne klauzule izrađene na međunarodnom nivou. Ovi transnacionalni dokumenti predstavljaju optimalna sredstva za prevazilaženje lokalnih i partikularnih pravila nacionalnih pravnih sistema i otvaranje prostora za međunarodnu trgovinu bez nacionalnih granica. To je posebno značajno za mala i srednja preduzeća, koja često imaju ograničene mogućnosti dobijanja odgovarajućih pravnih saveta od strane advokata specijalizovanih za oblast međunarodnog privrednog prava. Pored toga, ova preduzeća nekad imaju položaj ekonomski slabije ugovorne strane, kojoj druga strana može nametnuti određene nepovoljne klauzule i uopšte, staviti je u neravnopravan položaj u konkretnom ugovornom odnosu.

U tom kontekstu, posebnu pažnju zaslužuju pitanja uticaja međunarodnih konvencija na nacionalnog zakonodavca, primene međunarodnih dokumenata na nacionalnom nivou i njihovog uniformnog tumačenja od strane sudija i arbitara, kao i odgovarajuća edukacija pravničke i poslovne javnosti.

Kakva je situacija u srpskom zakonodavstvu kad je reč o međunarodnim dokumentima u ovoj oblasti, koliko smo usklađeni sa svetom?

Imala sam čast i zadovoljstvo što sam, pred tako širokim međunarodnim auditorijumom, mogla da istaknem više srpskih zakona kao odličan primer primene međunarodnih standarda na nacionalnom nivou. Na prvom mestu, to je naš Zakon o obligacionim odnosima, zatim Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o arbitraži, Zakon o registrovanoj zalozi... Tradicija primene međunarodnih standarda u srpskom ugovornom pravu nastavljena je i u Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije.

A kad je reč o primeni?

U našoj zemlji, praksa je pokazala da međunarodni dokumenti iz oblasti ugovornih odnosa u određenim slučajevima nisu bili primenjivani ili su nepravilno primenjivani, pre svega od strane sudova prvog stepena, ali to je pre izuzetak nego pravilo i potiče od neiformisanosti dela sudija. Za pravilnu primenu međunarodnih standarda u svakoj državi od suštinskog su značaja sistematsko praćenje njihove primene, razvoj i usavršavanje baza podataka o sudskim i arbitražnim odlukama na međunarodnom nivou i njihova laka dostupnost. Važni su i obuka i stručno usavršavanje sudija, arbitara, advokata, državnih činovnika iz odgovarajućih oblasti, kao i akademske i poslovne zajednice. Posebno je korisno obrazovanje studenata prava i ekonomije u pravcu prednosti primene transnacionalnih dokumenata i uključenje ove materije u odgovarajuće udžbenike, kao i organizacija studentskih radionica i takmičenja u poznavanju ove oblasti, kao što je, na primer, takmičenje Vienna Arbitration Moot, za koje moje kolege s Pravnog fakulteta već godinama pripremaju studente s mnogo uspeha.

 

Sredstvo za postizanje pravde

Pravni fakultet ste završili s desetkom, tamo i doktorirali, sada ste profesor Ekonomskog fakulteta, predajete i budućim pravnicima. Koliko je teško predavati budućim ekonomistima?

Na prvo predavanje prava studenti ekonomije obično dolaze s predrasudom da je pravo nešto što je dosadno, apstraktno, puno definicija. Moj zadatak je da im tu predrasudu otklonim. Pravo je život, a pravni instituti stoje u temelju svih ekonomskih transakcija. Studentima dajem što više primera iz prakse, posebnu pažnju posvećujem pojmu ugovora. Različite pravne institute bitne za ekonomiste objašnjavam pre svega putem slučajeva, studenti u njima glume, pa se vrlo brzo zainteresuju. Nastojim da studente podstaknem da pravo razumeju kao sredstvo za postizanje pravde i, što je najznačajnije – da ih naučim da slobodno misle.

Komentari10
84cbb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Живко
Професорка Перовић није рекла још једну важну ствар зашто губимо спорове, а то је спремност наших политичара да их подмажу. Вероватно имају стручњаке а који им дају стручне савете, али кад су наши политичари такви какви су, ето домаћим пореским обвезницима главобоља. Како се на основу таквог начина пословања државе, може уопште планирати и штедети...па никако!! Зато смо сиромашни и дужни, а не зна се шта је горе од та два. Вероватно смо и глупи, кад бирамо такве битанге да нас представљају и пљачкају!
Небојша
Врло темељно и оштроумно.
Владимир О.
Ретко концизан, јасан и професионалан текст.
miloje prsic
Sve cestitke za profesorku Perovic.Ovladala sadrzajima, povezala teriju i praksu /onih koji malo znaju a zastupaju interese države i firmi ili zbog ličnih interesa lako prihvataju svašta/ i sve to,napokon osokolile se da saopsti ukupnoj javnosti.Postupak profesorke Perovic nalikuje radu Jovana Dragasevica koji je jednostavnim, narodnim jezikom tumačio mnoge teme iz prirodnih i drustvenih nauka /predavao osam predmeta u Vojnoj akademiji i na Visoj školi,autor brojnih naučnih radova,školovan u zemlji a najcenjeniji strucnjak i besednik/. Profesorka Perovic budi nadu, otvara prostore za ljude kojima je nauka i struka životno opredeljenje, nudi drugojaciji pristup skolovanju kadrova, izbaca u prvi plan znanje,čestitost,profesionalnost... Kao da je poručila da mož emo ali da nam silne prepreke prave amoralni sadržaji u gotovo svim medijima. Znanje koje je preneto u sadržaj teksta predstavlja motiv da nase drustvo pocne pa vrednuje znanje, da promovise naucne radnike,cestite privrednike,da hrabri sve one koji znaju a ne usudjuju se da prozbore jer ce ih "saseci" povrsni i poslusni politic
Jovan Popivoda
Ovakvi profesori vracaju nadu u obrazovni sistem ove zemlje. Kamo srece da na fakultetima imamo vise ovako jasnih i razloznih predavaca!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja