sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:33

Istorija srpskih Jevreja kroz novinske stupce

Na izložbi „Listanje vremena”, u Narodnoj biblioteci Srbije, javnosti je prvi put predstavljena periodika koju su Jevreji objavljivali na ovom podneblju u prethodnih 130 godina
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 23.07.2017. u 20:00
Јеврејски алманах

„Bože, čuvaj kralja i milu nam Kraljevinu SHS”, piše na poleđini jedinog očuvanog primerka godišnjaka „Meranos” iz 1919. godine. Reč je o časopisu koji su pre Prvog svetskog rata pokrenuli Jevreji iz Kruševca, i to – pravoslavne vere.

Ovo je ujedno jedan od brojnih jedinstvenih eksponata na nedavno otvorenoj izložbi „Listanje vremena” u Narodnoj biblioteci Srbije.

Postavka koja obuhvata pregled jevrejske periodike u Srbiji od 1888. do 2016. godine značajna je zato što je njome prvi put na uvid javnosti stavljena celokupna istorija jevrejskih publikacija na našem podneblju, koja je rezultat istraživanja autorke izložbe Biljane Albahari. Do 23. septembra posetioci NBS-a moći će da vide primerke časopisa, novina i jevrejskih kalendara, koji su za ovu priliku dopremljeni iz arhiva NBS, jevrejske zajednice i privatnih kolekcija. Građa obuhvata mahom periodiku iz Srbije, ali i sa celog bivšeg jugoslovenskog prostora, kao i publikacije koje su izdavali jugoslovenski Jevreji po odlasku u Izrael posle 1945. godine, nastojeći da očuvaju vezu s bivšom domovinom.

Od prvog lista „El amigo del pueblo” (Narodni prijatelj) – mesečnika na ladino jeziku pokrenutog u Beogradu 1888. godine – u prethodnih bezmalo 130 godina evidentirano je 76 različitih publikacija jevrejske zajednice u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, a šest njih i dalje izlazi.

U početku, ovi časopisi su imali uglavnom informativni, kulturni, poučni, verski, porodični i prigodan karakter. Entuzijazam koji je pratio njihovo osnivanje opisuje Samuilo Alkalaj, jedan od osnivača jevrejskog kluba „Zajednica”, u kojem se okupljala jevrejska, ali i srpska omladina, i koji je 1906. pokrenuo istoimeni list. Alkalaj beleži da je „Zajednica” sadržavala i poučne i zabavne članke, a „rasturana je i među onima koji nisu bili članovi”. U početku, „iz skromnosti ili bojažljivosti”, saradnici se nisu potpisivali imenom i prezimenom, već inicijalima. Bio je to prvi jevrejski časopis u Srbiji pisan na srpskom jeziku i ćirilicom. Ali ne i jedini – posle njega pokrenut je pomenuti godišnjak „Meranos”. Kako je došlo do njegovog osnivanja?

– Za vreme ustavobranitelja (1842–1858) Jevrejima je dekretom bio zabranjen rad u mestima i varošima u unutrašnjosti Srbije. To je značilo da bi morali da se presele u Beograd, napuste nasleđe predaka i počnu život iz početka. Zato je nekoliko stotina članova jevrejske zajednice širom Srbije odlučilo da pređe u pravoslavlje – objašnjava autorka izložbe.

Njihovi potomci, da bi sačuvali svoju kulturu, tradiciju i poreklo, počeli su da izdaju „Meranos”, po svemu sudeći u prvoj deceniji 20. veka.

Ovaj list jedan je od rariteta izložbe, koji nisu zabeleženi ni u srpskoj nacionalnoj bibliografiji periodike, ali ih je autorka Albahari otkrila pripremajući postavku. Među eksponatima ima onih koji su štampani na ćirilici, latinici i hebrejskom pismu, kao i na srpskohrvatskom, mađarskom, nemačkom, francuskom, jidišu i ladino jeziku, ili su višejezični. Predstavljena periodika obuhvata informativnu, političku, zabavnu, pa i sportsku štampu, poput novosadskih nedeljnika na mađarskom „Juda Makabi” i „Makabi sport”, književne časopise, omladinske listove... Pojedini časopisi nisu osvanuli na izložbi, ali je priča o njima takođe zanimljiva, jer su ih objavljivali Jevreji, oficiri Jugoslovenske kraljevske vojske, i to u ratnom zarobljeništvu u nemačkom Osnabriku posle Aprilskog rata. U tom logoru, kaže Biljana Albahari, obreli su se svi oficiri Vojske Kraljevine Jugoslavije, među kojima i 400 Jevreja, zatočenih u baraci broj 37 i sobi sedam. Oni su u Osnabriku pokrenuli časopise koji su se, simbolično, zvali „Trideset sedam” i „Sedam”. Izašlo je ukupno tridesetak brojeva.

– Zanimljive su i interne novine koje nisu imale naziv, a izdavali su ih za vreme Drugog svetskog rata jevrejski zarobljenici u italijanskom konfinacijskom logoru Sumartin na ostrvu Braču. To nije bio pravi logor, već je u njemu bilo delimično slobodno kretanje, a mnogi od tamo odvedenih Jevreja kasnije su prešli u italijansku okupacionu zonu i umnogome preživeli – objašnjava Biljana Albahari.

Bogatstvo različitosti

Postavka „Listanje vremena” ukazuje na značaj koji su Jevreji imali u verskoj, političkoj, kulturnoj, umetničkoj, naučnoj, privrednoj i vojnoj istoriji Srbije, smatra recenzent izložbe, istoričar Dejan Ristić.

„Ona svedoči i da su ovdašnji Jevreji, ostajući verni svom identitetu,

istovremeno iskreno prigrlili osobenosti i vrednosti autohtonog stanovništva među koje su se doseljavali. Postavka ukazuje i na bogatstvo

različitosti ovih prostora, koje predstavlja jednu od najdragocenijih karakteristika savremene Srbije”, zaključuje Ristić.


Komentari13
f76b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста
Зашто је Јеврејски алманах о историји СРПСКИХ Јевреја, иако на српском језику исписан хрватском латиницом?! Пишу ли бугарски, грчки, или руски Јевреји латиницом? Где је поштовање за писмо народа и државе у којој су рођени? Заиста жалосно.
Коста
@Ema -- Није то све, али то је важно, особито кад је реч о међусобном уважавању.
Preporučujem 4
Milivoje Radaković
Molim Vas, Kosta, da objasnite po čemu se tačno "hrvatska latinica" razlikuje od slovenačke? Ako se ispostavi da se ne ni po čemu ne razlikuju, a priznaćete da su hrvatski i slovenački dva različita jezika, onda sledi da je Vaše insistiranje na tome da ovo pismo kojim pišem nije srpsko nego "hrvatska latinica" glupost bez imalo utemeljenja u realnosti. Zaista žalosno, bez sumnje...
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora
Jelisaveta Marković
Ne postoje i ne mogu postojati Jevreji pravoslavne vere! Naime, suština Judaizma svodi se na uverenje da su Jevreji "poseban", od Boga izabran narod sa jedinom svrhom da oni vladaju nad svim narodima i zemljama sveta! Samo u tom kontekstu, kao neka vrsta "mimikrije" Jevrejima je "dozvoljen" prelazak na neku drugu veru i takvo "pokrštavanje" uvek je i samo je... obična prevara! Jevreji su istovremeno narod koji ne dopušta sklapanje braka sa pripadnicima drugih veroispovesti i Izrael je verovatno jedina država na svetu u kojoj ne postoji "građanski" nego samo "verski" brak, a on je moguć samo između Jevreja!
Коста
@Jelisaveta Marković -- у праву сте. Јевреји су они који се придржавају верских обичаја али и ако су атеисти. За разлику од хришћанства, где је за спас вера обавезна, бити Јеврејин не захтева веру. Јеврејин је свако ко је рођен од мајке Јеврејке или који је прешао у јудаизам. Јеврејин престаје да буде Јеврејин ако прихвати било коју другу веру, укљушујући и хришћанство. Јудаизам не признаје Нови Завет. Према томе, појам српск-православних "Јевреја" је бесмислица као и појам "Јевреја" хришћана. Од два званична рабината у Израелу, ниједан не признаје појам Јевреја хришћана било које врсте. Постоје, наравно, "православни Јевреји" (Orthodox Jews), као секта која се строго придржава јервјеских верских обичаја.
Preporučujem 4
Коста
@Bato -- проучите мало више шта каже Апостол Павле о томе. Нови Завет каже да су сви спасени на исти начин -- кроз веру, и Јевреји, кад прихвате Христа.
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
petar
Vrhunska izložba. Čestitke autorki, recenzentima i dizajneru postavke i kataloga. BRAVO!!!
Nebojsa Dukic
Postavlja se ozbiljno i tragicno pitanje kako je moglo da se dogodi i zasto je u Americkom Kongresu u kome su vlast i vecinu imali jevreji Amerike donesena odluka o bombardovanju SRJugoslavije u cijem su stvaranju ucestvovali i jevreji.Zasto je jevrejima Amerike smetala Jugoslavija koju su hteli da uniste.Zlocin bombardovanja Qmbasade Kine,Radio televizije Srbije,ubistvo Milice Rakic,ubistvo studentkinje na mostu,rusenje mostova u Novom Sadu,bombardovanje voza na mostu u juznoj Srbiji i ostali zlocini desili su se odlukom jevreja u Americkom Kongresu.Zasto je jevrejska zajednica Beograda i Jugoslavije cutala i to odobravala a imala saradnju saradnju sa jevrejima koji su drzali vlast u Americkom Kongresu?
Aleksandar Radojčić
@Stevat....potpuno ste u pravu s komentarom i od Jevreja mi ( a mislim i niko drugi) nikada nismo doživeli nikakva dobra, a vašem popisu treba još svakako dodati i Soroša, te Kisindžera i Bžežinskog koji su u dobroj meri pripremili teren za sve ono šta nam se dogodilo u zadnjih tridesetak godina !
Preporučujem 15
М. Лазић
Баратате погрешним подацима. Прво их проверите, а онда поделите с нама.
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja