petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:20
DOSIJE „POLITIKE”: NACIONALNI PARKOVI SRBIJE (4) – FRUŠKA GORA

Pod krilima orla krstaša

Plodna planina, kako su je nazivali Rimljani, nije samo najstarija zaštićena prirodna riznica u Srbiji, već i kulturno-istorijska celina od nacionalnog značaja. – Prvo je bila ostrvo u Mediteranskom, zatim u Panonskom moru
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 23.07.2017. u 21:52
(Фото Геза Фаркаш)
Планина на којој се преплићу „вински” и „свињски” Срем (Фото Геза Фаркаш)
Манастир Врдник чува део моштију кнеза Лазара и његов кивот (Фото Драган Боснић)

Kad bi postojao prijemni ispit za planine, Fruška gora bi se jedva provukla. Sa samo nekoliko tačaka koje se uzdižu iznad potrebnih 500 metara, ona kruniše plodnu panonsku ravnicu.

I baš kao svaka kruna, i Fruška gora je optočena draguljima koji su njeno prirodno i kulturno blago. Stoletne šume bukve i kitnjaka na obroncima kriju brojne zaštićene vrste, među kojima i ugroženog orla krstaša.

Od podnožja do najvišeg vrha ovog nacionalnog parka, Crvenog čota (539 metara), namernik će naići i na brojne manastire i arheološka nalazišta koja ispredaju priče iz prošlosti. Jedna od njih kaže da su Rimljani Frušku goru nazivali Alma mons – plodna planina. Verovatno su bili nadahnuti time što su pre više od 1.700 godina, za vreme cara Marka Aurelija Proba, na njoj zasađeni prvi čokoti vinove loze.

Davno pre Rimljana, kako se navodi u ediciji „Leksikoni nacionalnih parkova Srbije” u izdanju „Službenog glasnika”, Fruška gora je bila ostrvo u Mediteranskom, zatim u Panonskom moru. Kad se voda oko nje povukla, „unapređena” je u planinu, koja je sa svetom povezana kopnom – nekadašnjim morskim dnom, punim fosilnih i geoloških tragova koji sežu milenijumima unazad. Njene padine više ne zapljuskuju talasi, ali pored njih protiče moćni Dunav. „Saučesništvo” reke i planine iznedrilo je bogatu floru i faunu. Svojevrsni simbol Fruške gore je orao krstaš, svrstan među najugroženije vrste ptica sa Svetske crvene liste. Njegovo jedino stanište u Srbiji upravo je ova planina, gde se gnezde dva do tri para. Ako ništa drugo, izvesno je da su fruškogorske šume pouzdan i bezbedan dom za njega. Jer, u njima postoje i osolike muve, takođe ugroženi insekt na evropskom nivou, čije se prisustvo može tumačiti i kao pokazatelj kvaliteta šumskog ekosistema.

Među zaštićenim insektima su i planinski potočar, vilin konjic, ali i mađarski trčuljak, koji je u nekim zemljama Evrope potpuno nestao. Tu je i 17 zaštićenih divljih vrsta, među kojima i sivi puh, kuna zlatica, mrki tvor, močvarna rovčica... Egzotični biljni svet tvore panonski endemi, kao što su tatarsko zelje, tamnoljubičasti luk ili mađarski veprovac. Poseban ukras fruškogorske flore su orhideje, kojih na planini ima tridesetak vrsta.

Sve se to krije na „Franačkoj planini”, kako u prevodu glasi njen sadašnji naziv, nastao od slovenskih reči „frug” (Franci) i „gora” (planina). Ovaj toponim ukazuje na franačko prisustvo na ovom podneblju još pre doseljavanja Slovena. Franci su odavde oterali varvarska plemena – Avare, Hune, Gepide, Langobarde – i uspostavili na planini južnu granicu svog carstva. Pre njih i varvara, Frušku goru su naseljavali Kelti i Rimljani. Od 19. veka i austrijskog prisustva u ovom delu današnje Srbije razvijaju se gradovi, zanatstvo i trgovina, a na samoj Fruškoj gori dolazi do procvata naselja i narodnog graditeljstva. Po značaju, lepoti i bogatom graditeljskom nasleđu, izdvajaju se dva okolna mesta: Sremski Karlovci, kao središte političkog i kulturnog života Srba u Austriji i Austrougarskoj, i Irig, jedno od najrazvijenijih sremskih naselja još od 18. veka.

O svemu tome postoje brojni arheološki tragovi širom planine, zbog kojih Fruška gora nije samo nacionalni park – i to najstariji u Srbiji, od 1960. godine – već je zaštićena i kao prostorna kulturno-istorijska celina od nacionalnog značaja. Na njoj su često sasvim slučajno otkrivani artefakti, poput ostave rimskog novca pronađene 1952. na lokalitetu Bikić Do, s gotovo 11.500 kovanica, među kojima su i one iz doba Konstantina Velikog.

Među značajnim lokalitetima su i ostaci rimskog utvrđenja Akunum kod Čortanovaca ili brdo Erdeš, sa kojeg je u praistoriji uziman kamen za izradu oružja i oruđa. Tu je i Basijana, ostatak rimskog grada opasanog bedemima sa kvadratnim kulama. Unutar zidina pronađeni su ostaci objekata sa sistemom zagrevanja i kanalizacionom mrežom, kao i fresko-slikanim zidovima i podovima ukrašenim mozaicima.

Od „savremenijih” spomenika kulture izdvaja se Vrdnička kula – ostatak srednjovekovnog utvrđenog zamka, vodenica u Rivici, sagrađena 1800. godine, kao i grob Branka Radičevića na Stražilovu kraj Sremskih Karlovaca, u koji su posmrtni ostaci pesnika preneti iz Beča 1883. godine.

Duhovno nasleđe Fruške gore čuvaju brojni manastiri. Zbog njih, ovu planinu nazivaju i Srpska Sveta Gora. Od nekadašnjih 35 manastira koji se pominju u turskim dokumentima, danas je aktivno 16, među kojima su Beočin, Bešenovo, Velika Remeta, Divša, Jazak, Kuveždin, Mala Remeta, Petkovica, Privina glava, Rakovac, Staro Hopovo, Šišatovac... Tu je i Vrdnik, manastir koji čuva deo mošti kneza Lazara i njegov kivot, zatim Grgeteg, gde je ikone radio Uroš Predić, dok je ikonostas u zvonačkoj kapeli radio slikar i karikaturista Pjer Križanić, pa Krušedol, u kojem, pored ostalih, počiva i kralj Milan Obrenović, kao i Novo Hopovo, gde se Dimitrije Obradović zamonašio i postao Dositej.

Još jedna zanimljiva geografska činjenica vezuje se za Frušku goru: ovde se, naime, prepliću dva Srema! Jedan je „vinski”, odnosno planinski ili gornji, a drugi „svinjski”, ravničarski, donji. Obronci ove planine još od 15. veka slovili su za najuglednije vinogorje u Ugarskoj. Posle turske najezde i Karlovačkog mira 1699. godine, sve do kraja 19. veka, dolazi zlatno doba ovdašnjeg vinogradarstva. Od ovdašnjeg grožđa u obližnjim Sremskim Karlovcima spravlja se i bermet – slatko aromatizovano vino koje ima međunarodnu oznaku zaštićenog geografskog porekla. Zahvaljujući njemu, Karlovčani su u vreme Marije Terezije uspevali da izdejstvuju određene privilegije, šaljući sanduke bermeta na bečki dvor. To se danas zove podmićivanje, a tada je nosilo nevin naziv „diškrecija”. Osim na bečkom, ovo piće služilo se i na ruskom o engleskom dvoru, a bilo je u ponudi i na vinskoj karti „Titanika”.

Lična karta Fruške gore

26.672 hektara površina nacionalnog parka

1.500 biljnih vrsta

400 vrsta gljiva

211 vrsta ptica

60 vrsta sisara


Komentari3
15322
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

joca
planine su iznad 1000 metara...
Perica
500 metara
Preporučujem 18
ivan s
Planina, brda, svejedno. I Srbija se jedva provlači kao država, ali to je ne ometa da od nekadašnje vojvođanske lepotice pravi livadu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja