ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Bosanski lavirint za srpski jezik

Profesorka Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Milanka Babić objavila je knjigu u kojoj analizira status srpskog jezika na univerzitetima u BiH
Autor: Mirjana Sretenovićsreda, 26.07.2017. u 22:00
Драган Стојановић

Idem kod hećim-baše da mi stavi sargiju, a posle vodim kuče kod ćehima hajvanskog, pošto ga je ujeo baja. Ova rečenica bi u prevodu sa bosanskog na srpski, glasila: Idem kod primarijusa da mi stavi zavoj, a posle vodim kuče kod veterinara, pošto ga je ujeo insekt.

Ovo je samo jedan od primera kojim su svojevremeno u Bosni i Hercegovini dokazivali koliko se srpski jezik razlikuje od bosanskog, tako što su medicinske izraze zamenjivali orijentalizmima.

– To je naišlo na osudu lingvista i odbijanje lekara da koriste te nazive u svom svakodnevnom radu u bolnici – kaže za naš list dr Milanka Babić, koja predaje na osnovnim, master i doktorskim studijama predmete iz oblasti savremenog srpskog jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

U svojoj novoj knjizi „Bosanski problemi srpskog jezika”, koju je nedavno objavio „Jasen” iz Beograda, ova autorka je između ostalog analizirala omalovažavanje ćirilice u BiH, kao i status srpskog jezika na tamošnjim univerzitetima.

Milanka Babić (Foto: video isečak)

Pored podsećanja na pomenute, kako kaže, „apsurdne medicinske izraze” iz „Rječnika medicinskih naziva u bosanskom jeziku”, koji je 1999. sastavio i objavio Faruk Konjhodžić, gde je burundžuk naziv za gazu, a džero ime za hirurga, Milanka Babić komentariše status srpskog jezika u Bosni i Hercegovini.

– Anarhija u upotrebi pojedinih reči posebno je svojstvena bošnjačkom jezičkom izrazu, koji je u velikim lutanjima kako da se učini manje sličan srpskom. Pošto je neophodno pronaći što više razlika u odnosu na potpuno isti jezik iz kojeg su samoizdvojeni, posla su se latili razni lingvistički stratezi. A razlike se ne mogu uspostaviti u gramatičkoj strukturi jezika jer su podsistemi vrsta reči, oblika reči, struktura rečenice u okviru jezika kao sistema. Bez obzira na to, lektorima u BiH urednici novina redovno traže da pretvore tekst u „dovoljno prepoznatljiv kao bosanski”, jer im prigovaraju da je on „isuviše srpski” – kaže Milanka Babić.

Na univerzitetima u Republici Srpskoj izučava se srpski jezik,  na univerzitetima u Federaciji kod Hrvata postoji samo „hrvatski jezik”, a kod Bošnjaka na katedrama u Federaciji kao „bosanski, hrvatski i srpski jezik”

Prema njenim rečima, na univerzitetima u Republici Srpskoj srpski se izučava pod tim imenom, dok na univerzitetima u Federaciji kod Hrvata se izučava kao „hrvatski jezik”, a kod Bošnjaka na katedrama u federaciji kao „bosanski, hrvatski i srpski jezik”.

– Za mene je jedna vrsta podvale da neko ko završava studije u Sarajevu može da dobije diplomu profesora bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika. Srpski je tu uvek na trećem mestu. A samim tim što student završava jedno te isto, i vi to imenujete različitim imenima, stvarate privid da je neko dobio diplomu poliglote. Sećam se da je na radiju u Zagrebu bio konkurs za najbolju hrvatski reč. Slušaoci su smišljali reči, nastojeći da srbističke leksike promene u novotvorenice – kaže Milanka Babić.

Kada pominje omalovažavanja ćirilice, naša sagovornica naglašava da se često govori o ćirilici u muzici „čime se ćirilica povezuje sa negativnim trendovima i seljačkim identitetom”.

– Omalovažavanje ćirilice u BiH vidi se i kroz dimenziju njene neupotrebe. Ćirilica je marginalizovana u javnoj upotrebi: nema je na natpisima firmi, a u medijima je zastupljena u manjoj meri nego što bi trebalo. U odeljku knjige pod nazivom „Bosanski jezik u funkciji mržnje prema Srbima” autorka navodi udžbenike za koje kaže da vrve od izraza otvorene mržnje prema Srbima i njihovom jeziku.

– U školskoj gramatici bosanskog jezika za srednje škole iz 2004. Dževada Jahića, Srbi se nazivaju ruralnom populacijom, maltene divljacima koji su bacali oko na bosanske čaršije, dok se u vojnom enciklopedijskom rečniku Srbi proglašavaju četnicima odvajkada do danas – ističe naša sagovornica.

– Pogledajmo samo kako se u „Enciklopedijskom rječniku odbrane BiH”, autora Kasumovića i Huseinbašića iz 2000. godine, tumači značenje leksičke opozicije četnik, četništvo – ustaša, ustaštvo. Iako su dati parovi leksema određeni kao „pripadništvo fašističkom pokretu”, s obzirom na to da se prva odnosi na Srbe, a druga na Hrvate, njihov opis pokazuje vrlo jasnu diferencijaciju na relaciji antisrpski – prohrvatski stav. Tu razliku pokazuje vrlo uopšten, sasvim neutralan opis lekseme ustaštvo, gde se kaže da ustaštvo označava „ekstremno teroristički deo hrvatskog naroda, teroristički fundamentalizam, ekstremnu organizaciju Stranke prava formiranu tridesetih godina 20. veka. Prema programu ove stranke hrvatske granice trebale bi biti na Drini”. Nasuprot tome, četništvo je opisano sa mnogo više podataka i emocija – ističe Milanka Babić.

U istom rečniku stoji da je četništvo – „ekstremno teroristički deo srpskog naroda, teroristički fundamentalizam, kontrarevolucionarne i kolaboracionističke oružane snage osnovane pod rukovodstvom pukovnika Dragoljuba Mihailovića Draže. Javilo se u 1941. godini. Na njih se oslanjala Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu radi obnove staroga društveno-političkog sistema i povratka kralja u bivšu Jugoslaviju. Međutim, četnici su tokom vođenja ratova počinili velike zločine nad bošnjačkim narodom. Broj počinjenih zločina kroz ratove rastao je rapidno, da bi broj nedužnog življa, a naročito bošnjačkog u agresiji na BiH, od 6. aprila 1992. godine pa nadalje, prešao broj od 150.000 ubijenih. Cilj ovih današnjih četnika jeste da se u pogodnom trenutku na vlast ’svih srpskih zemalja’ dovede Srbin nacionalist i ponovo uspostavi bivša Kraljevina Jugoslavija ili ’velika Srbija’...”.


Komentari11
c457b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Немања Видић
Ово је врло неозбиљно писање о ћирилици и од стране новинара и од стране проф. Миланке Бабић. Не каже се да ли се ћирилица омаловажава у оба ентитета, ко то чини, како и зашто. Није речено главно - да је ћирилица једино српско писмо , и да само то њу спасава . То је само успут негде написао проф. др Милош Ковачевић, али је истовремено подржао правописну норму у српском правопису којом је и латиница именована стандардним писмом српског језика. А то је исто што и смртна пресуда за ћирилицу. Они не смеју да кажу просту истину : да је језичка струка плански увела латиницу у српскохрватски језик Новосадским књижевним договором из 1954.г. као равноправно писмо с ћирилицом , да би временом заменила ћирилицу. Чување ћирилице у двојству с латиницом траје од 1954.г. и свело је ћирилицу на једноцифрени постотак. И сада ће ћирилици бити нагло боље кад проф. Бабић рекне да је она омаловажена. Ето на шта је пала лингвистичка струка.
Ksenija
Cirilice nema ni u Srbiji. Pogledaje firme. Vise ih ima na engleskom jeziku nego na cirilici. Englezi koriste "&" da bi skratili "and", a zasto ga kod nas koriste kad nase "i" zauzima manje prostora?
Драгољуб Збиљић
Наравно, зато што је у Србији језичко расуло у вези с нормом у српском језику и писму. Српски лингвисти, ево, више иод пола века никако да схвате зашто нема у свету других лингвиста који би свој језик нормирали на два писма. Они не схватају и даље да је то био јасан план и циљ: да се Срби сви полатиниче преко "богатства двоазбучја" и "равноправности писама". Српски лингвисти као да ништа не знају о хиљадугодишњем неуспешном полатиничењу свих срба преко забрана ћирилице и насиља над њом у време окупација. И српски лингвисти ни данас не схватају да је примењено лукавство за полатиничење Срба сада без формалне забране ћирилице, него се иде на самолатиничење и "равноправност писама". Српеске лингвисте не можеш одвојити од "сербокроатистике", па Бог! Српске лингвисте никако не можеш одвојити од глупости у нормирању језика Срба.
Preporučujem 3
Malik Tintilinić
Nije "ćehim" (ne znam da ova riječ ima ikakvo značenje u bilo kojem jeziku) nego "hećim" i nije "ujeO ga baja" nego "ujeLA ga baja", riječ/imenica "baja" u bosanskom jeziku je ženskog roda baš kao što je i riječ "buba". Nemam uvida u cjelokupan tekst autorke, ali pročitavši ovih uvodnih par rečenica ne slutim ništa posebno, najblaže rečeno... Inače tačna je tvrdnja da je "svojevremeno" (sredinom devedesetih, dakle tokom rata i poslije njega) postojao trend ponovnog oživljavanja nekih turcizama, arhaizama, ne bi li se i tako i time još više potcrtala razlika bosanskog jezika u odnosu na druge jezike, ili bosanska varijanta jednog te istog jezika u odnosu na srpsku ili hrvatsku varijantu jednog te istog nam jezika. Ali to je bila glupava nacionalistička stvar, baš kao što je to bilo i uvođenje ekavice za Srbe u BiH da bi se, kao, što više sjedinili sa Srbima u Srbiji i pokazali/dokazali svoje srpstvo ili purizmi i sasvim nove riječi u hrvatskom jeziku u Hrvatskoj, itd.
Драгољуб Збиљић
ТО НИЈЕ БИЛО ГЛУПО! Malik Tintilinić каже овде: „Ali to je bila glupava nacionalistička stvar, baš kao što je to bilo i uvođenje ekavice za Srbe u BiH da bi se, kao, što više sjedinili sa Srbima u Srbiji i pokazali/dokazali svoje srpstvo“ Зашто би била „националистичка и глупава ствар“ да Срби нормирају свој језик на једном изговору. Уосталом, и сви Бошњаци, Хрвати и Црногорци су нормирали свој језик само на једном изговору, па нико не каже да им је то „глупаво“. Зато не може никако бити „глупаво“ нити је то некакав „национализам“ ако се и Срби језички обједине у својој језичкој норми на једном изговору. Зашто би се у томе само Срби делили? Према томе, то је био мудар поступак у Републици Српској који су омели глупи српски лингвисти који то нису умели да схвате.
Preporučujem 3
Tomislav K
Ovo je karikatura. Muslimani u BH su normirali jezik da bude na pola puta između hrvatskoga i srpskoga, unijeli nešto turcizama, no nisu ni u kakvu stručnu terminologiju. Radi se o podmetanju.
Аднан
У стварности норма и модерног српског и модерног хрватског је језик Босне као средишњег географско-језичког простора. Све остало са именовањима и вјештачким интервенцијама је политика док језик углавном живи свој живот и дио је интиме и идентитета његових говорника.
Preporučujem 2
Драган Пик-лон
Српски грађани и рођаци требају променити једно слово у својој азбуци.Најбоље је доградити задње слово "Ш".Додати му још једну вертикалну црту.Ако треба,још две.До душе може се додати и екстра хоризонтална црта,да их укупно буде две.Верујте, све сподобе без индентитета,без матерњег Језика и без азбуке ће доживети праву параноју.После тога наступа природна,матерња,језичка(душевна)селекција!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja