sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:42

Pomoć države onima kojima je zaista potrebna

Zakonska regulativa će omogućiti da se napravi takav registar socijalnih osiguranika koji će biti promptno ažuriran, najavljuje ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević
Autor: Katarina Đorđevićpetak, 28.07.2017. u 22:01
Дечији додатак прима 48 одсто деце (Фото Раде Крстинић)

Svako deseto dete koje dobija dečji dodatak odrasta u najbogatijim porodicama u Srbiji, glasi jedan od najapsurdnijih podataka izveden iz istraživanja čiji su autori Unicef i Republički zavod za statistiku. Studija koja je rađena na reprezentativnom uzorku od 7.500 domaćinstava i 2.000 domaćinstava u romskim naseljima pokazala je da dečji dodatak prima svega 48 odsto dece iz najsiromašnijih porodica i samo 60 odsto dece iz romskih naselja, što ukazuje da je najsiromašnijima najteže da ostvare ovu vrstu novčane socijalne pomoći.

Na pitanje kako komentariše ove podatke, novi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević kaže: „Radi se o proceni, a ne o egzaktnim podacima. Sve ovo biće rešeno novim zakonskim rešenjem i uvođenjem socijalnih karata. Dodela socijalne pomoći se obavlja u skladu sa zakonom. Zloupotrebe su moguće i u ovoj oblasti, kao i u drugima, ali zakonski ćemo omogućiti da se to promeni.”

Na konstataciju da iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku više od jedne decenije stižu obećanja da korisnici socijalne pomoći uskoro neće morati da obilaze desetak šaltera i skupljaju dokumentaciju neophodnu za dobijanje dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i ostalih socijalnih davanja, ministar Đorđević kaže da se administrativnim mukama korisnika socijalne pomoći uskoro nazire kraj.

„Mi upravo na tome sada radimo. Ti podaci biće ukrštani sa drugim bazama i, kada se to uredi, ljudi koji su korisnici socijalne pomoći i drugih ovakvih prava će ta svoja prava realizovati znatno lakše, brže i sa neuporedivo manje administrativnih i proceduralnih zahteva.

A na pitanje kada možemo očekivati početak izrade socijalne karte Srbije Đorđević odgovara: „Rad je već započeo. Građani Srbije će videti rezultat čim se svi zakonski i tehnički preduslovi ispune. Budite sigurni da ćemo ovaj posao privesti kraju dovoljno brzo, na dobrobit i građana i države.”

Dragana Soćanin, predstavnica udruženja „Roditelj” i jedna od članica radne grupe za izradu novog zakona o finansijskoj podršci porodicama koji je trebalo da bude donesen do kraja ovog meseca, kaže da je izmenama ovog zakona predviđeno olakšavanje procedure za dobijanje dečjeg dodatka.

„Dečji dodatak je jedina mera za smanjivanje dečjeg siromaštva, a on iznosi svega 2.500 na mesečnom nivou. Osim što je za dobijanje tog novca potrebno podneti oko desetak dokumenata, paradoksalno je da dečji dodatak u praksi dobijaju roditelji koji rade na crno i zarađuju velike svote novca, žive u vili koja se ne vodi na njihovo ime i voze skupocene automobile, a ovu vrstu socijalne pomoći ne mogu da dobiju brojni samohrani roditelji zbog administrativnih pravila igre.

– Udruženju „Roditelj” javljale su se osobe koje nisu mogli da dobiju dečji dodatak jer im je neki deda ostavio parče neobradive zemlje koje se nalazi 400 kilometara od njihovog mesta stanovanja – po tumačenju zakonodavca oni nemaju prava na dečji dodatak, jer tu zemlju mogu da obrađuju i tako ostvaruju prinos. Iako brojni roditelji ne plaćaju alimentaciju nakon razvoda braka, staratelji deteta često ne mogu da ostvare pravo na dečji dodatak sve dok ne sudu ne dostave podatak da su započeli sudski proces za naplatu alimentacije, što za njih predstavlja dodatnu psihološku torturu. Zbog toga je osnovana radna grupa za izradu novog zakona o finansijskoj podršci porodicama koja je dugo vremena radila na izmeni uočenih nepravilnosti. Ovaj zakon je prošao sve javne rasprave i trebalo je da bude donesen do kraja jula, ali o njegovoj sudbini ništa ne znamo – kaže Dragana Soćanin.

Dečji dodatak prima svega 48 odsto dece iz najsiromašnijih porodica i samo 60 odsto dece iz romskih naselja, a čak 52,8 odsto dece kojima je odobreno to socijalno davanje na to nemaju pravo

Prema poslednjoj evidenciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pravo na dečji dodatak ostvarilo je oko 348.114 devojčica i dečaka, a iznos dečjeg dodatka za decembar bio je 2.675 dinara. Uvećani dečji dodatak iznosio je 3.477 dinara.

Studija pod nazivom „Novčana davanja za decu i porodice sa decom u Srbiji – analiza i preporuke”, koju je koju je za Unicef uradila dr Gordana Matković, pokazala je da u Srbiji dečji dodatak prima 28,3 odsto dece i mladih do 18 godina, nešto više nego svako četvrto dete. Gordana Matković ističe da od ukupnog broja dece koja zadovoljavaju formalne uslove za dečje dodatke čak 59 odsto dece ih ne prima. To znači da troje od petoro dece koja imaju pravo na dečje dodatke ne ostvaruje to pravo.

Analizirajući koliko dece prima dečji dodatak a ne bi trebalo da ga dobija, jer ne zadovoljavaju zakonske uslove, ona ističe da 52,8 odsto dece kojoj je odobreno to socijalno davanje na to nemaju pravo.


Komentari1
a12b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Enzo
da li je stranim investitorima zaista potrebna pomoc? Pogotovu za tehniku koja ima tradiciju i mogucnosti za samostalno (srpsko) pokretanje proizvodnje? Poput EI Nis-a (Elektronske industrije Nis)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja