četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22
PREVARANTSKE PRIČE

Gospodine, tata mi je o vama pričao...

Dok je vremešnije društvo sedelo za stolom u kafani, mladić je prišao i u ime svog oca „pozajmio” 1.200 dinara – U stan u kome su bili majstori uleteo je momak, objasnio baki da je dovezao materijal i da to mora da plati 1.780 dinara
Autor: J. Simić-Tenšić / B. Vasiljevićsubota, 29.07.2017. u 22:00
(Фото Н. Неговановић)

Prevaranti su odlični „psiholozi” i svojom dobro osmišljenom pričom uspevaju da preveslaju mnoge, pa čak i one sa debelom životnom školom. Na meti manipulanata koji vešto za kratko vreme iz džepa žrtve uspeju da izvuku poneku hiljadarku našli su se vremešni gosti za stolom jedne kafane usred centra grada.

Njima je, dok su ispijali redovnu dnevnu dozu kofeina, prišao mladić. Niko od sedmorice „mladih” za stolom nije ga poznavao, ali on je samouvereno prišao jednom od njih i krenuo da ga u „ime svog oca” pozdravlja kao da se znaju godinama.

Objašnjavao je kako mu je tata pričao o njemu, da ga se seća kad je bio mali…

Čovek sede kose koji je u toku života upoznao mnooogo ljudi, dotičnog poletarca nije mogao da se seti. To nije smetalo mladiću da „starog poznanika” zamoli da mu pozajmi 1.200 dinara jer mu hitno treba baš toliko da plati popravku kvara na automobilu. Vremešni gost nije imao taj novac, ali „situaciju” je izvukao jedan od drugara za stolom. Hitro se latio novčanika i momku dao koliko mu je trebalo. Uzeo je novac, srdačno zahvalio uz najlepše odabrane reči, obećao da će novac vratiti već za jedan sat i užurbano otišao. Posle pet minuta za stolom se čula samo jedna rečenica.

Ako se dogovorite sa mnom, imaćete velike popuste u radnji koja se otvara u Sremčici, i do 50 odsto. Na poklon sada dobijate mali fen, mini-masažer i kosmodisk... zauzvrat dajte neko lomljeno zlato

„Znaš kad će on ponovo da se pojavi, nikad.”

Tako je i bilo. Mladi prevarant se u kafani još nije pojavio, al’ je onaj ko mu je dao novac postao svakodnevna tema za šalu drugara za rezervisanim stolom.

Bez imalo strepnje i straha prevaranti samouvereno ulaze i u stanove. Pre nekoliko dana pokušali su da orobe stariju sugrađanku u zgradi ispod Tašmajdana. Kroz njen stan defiluju majstori – za struju, vodu, prozore, parket... Baka je tu da ih dočeka, skuva im kafu, posluži piće, ručak i vodi kontrolu nad radovima dok je sin na poslu. Poznaje dobro sve majstore, ali uvek se pojavi neko nov.

Sav zajapuren, ubrzan, u nekom crvenom radničkom odelu, uleteo je u stan i krenuo pravac na baku. Objasnio joj je u hiljadu najbrže moguće izgovorenih isprepletenih reči da je dovezao materijal koji je njen sin poslao i da mu treba 1.780 dinara da plati prevoz. Namah iznenađena što joj sin to nije javio, ali nemajući vremena da u toj žurbi zove sina, baka je izvadila 2.000 dinara, nije imala sitnije, i dala ih momku da završi posao. I dok je on kao bez duše istrčavao iz stana i jurio niz stepenice, jednom od majstora u kući „upalila se lampica”. Odmah mu je sinulo da je prevara jer nisu očekivali da stigne bilo kakav materijal. Jurnuo je za prevarantom i sustigao ga dok je utrčavao u automobil za čijim volanom je sedela devojka.

S. Pečeničić

Sugrađanka iz Sremčice „ugostila” je pre nekoliko dana u svom dvorištu „trgovca”.

– Ispred mog dvorišta zaustavio se automobil. Pomislila sam da mi je stigao neko od rodbine pa sam pošla da otvorim kapiju. Iz vozila je izašao čovek koga nikad do tada nisam videla. Pitao me da li može da uđe u dvorište kako bi mi ukazao na otvaranje nove prodavnice bele tehnike u našem kraju – priča sugrađanka.

Nezvani gost odmah je počeo sa „reklamiranjem” radnje.

– Rekao mi je da se u Centru, kako mi zovemo deo Sremčice, u lokalu gde se sada nalaze Kinezi, uskoro otvara prodavnica bele tehnike. Napomenuo je da će oni sugrađani koji se dogovore s njim imati velike popuste, moći će da pazare upola cene. I ponudio mi je besplatno tri proizvoda – mali fen, mini-masažer i kosmodisk. Bilo mi je nešto  sumnjivo, kako da to sve nudi besplatno, ali je usledio nastavak. Rekao mi je da sve to mogu dobiti ako mu dam komad lomljenog zlata – kaže sugrađanka.

Ona je ostala zatečena i tad je već osetila malu neprijatnost.

– U prvi mah nisam znala šta da mu odgovorim. Onda je on izvadio platnenu kesicu sa komadima zlata, lomljenim prstenjem, delovima lančića, zlatnih zuba... koje je navodno dobio od nekih ljudi koji su prihvatili dogovor s njim. Donela sam mu pozlaćen satić koji sam kupila još pre četrdeset godina u Rusiji. Pogledao je sat i video da nije zlatan. E, tada mi je već bilo dosta njegove priče – priča sugrađanka i ističe da ju je tridesetogodišnjak pitao da li u kraju ima još penzionera i otišao.

I penzioneri na Labudovom brdu bili su plen prevaranata. Trojica muškaraca obučena u uniforme nalik poštarskim lažno su se predstavljali kao radnici „Pošta Srbije” i pod izgovorom da skupljaju novac za bolesnu devojčicu svog kolege uzimali novac od lakovernih. Među njima je bio i deka od devedeset godina, koji im je dao 2.000 dinara. Usput im je skuvao kafu i lepo su se ispričali.

Nisu samo stariji sugrađani ti koje prevaranti lako obrlate. Godine i pol oni ne biraju, uzimaju od svih kojima na brzaka uspeju da zamažu oči. Nasamarena je tako i grupica mladih ljudi koja je posle posla svratila na čašicu osveženja i razgovora u kafić na kraju Knez Mihailove.

Njihovom stolu prišla je mlada, poslovna žena. Uz izvinjenje krenula je biranim rečima usplahireno da objašnjava kako je pošla na važan put, na predavanje na koje ne sme da zakasni jer bi mogla da dobije otkaz, da su joj tu negde stala kola, da joj je policija za vratom, da je stala na zelenu površinu, da ne zna šta da radi… Svako od njih je drugačije shvatio priču praćenu mahanjem ruku, pokazivanjem na auto… Shvatajući šta posao znači, jedan od njih povuče i ostale onim našim „ljudi, daj da pomognemo ženi, pa pogledajte u kakvoj je frci, baš se vidi da ima problem”. Začas su u njenim rukama bile 2.000 u apoenima od po 200 i 100 dinara, a ona je lupkajući visokim potpeticama otišla niz ulicu. Ostavila je i vizitkartu sa dva mobilna broja. Na tim brojevima čulo se samo „broj je privremeno isključen…”.

 

Prevarili i novinare

Pre nekoliko godina i novinari Beogradske hronike naseli su na tužnu priču jednog dečaka. Pojavio se ispred „Politike” i besciljno se okretao, a zatim koleginici objasnio kako je izgubio sve na utakmici – i ranac i novac, i kako mu se mama ne javlja na telefon, jer je nedostupna.

Ona ga je uvela u redakciju, a mi prikupili novac za autobusku kartu za jedan od gradića u unutrašnjosti, sendvič i sok.

Kolega ga je potom uredno odveo do BAS-a i ispratio, a na mamin broj niko se nikad nije javio.


Komentari1
0c164
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

GoranM
Zato se takvima samo kaze: produzi dalje. I nema vise sa takvima komentara. Svaki dalji komentar sa takvima moze biti cak i veoma opsan po zivot.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja