utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 06.04.2008. u 22:00 Stojan Todorović

Jubilej prve timočke pruge

Час историје: млади сликари у Влашком Долу (Фото С. Тодоровић)

Zaječar – Prvog dana prvog vikenda u aprilu, u živopisnomVlaškom Dolu, kod Zaječara – odakle je pre 120 godina, iz prve stanice, prema dunavskom pristaništu u Radujevcu puštena u saobraćaj čuvena „Belgijska pruga”, prevozeći kameni ugalj iz Vrške čuke – održan je svojevrsni čas istorije. Na mestu gde se nalazila prva železnička stanica, u tek olistalom okolišu, u kanjonu Prlitske reke, okupili su se brojni članovi Kluba ljubitelja timočkih pruga, planinari, lovci , đaci sa učiteljima, mladi slikari ...

Uživali su u toplom, uveliko rascvetalom prolećnom danu slušajući priču o staroj pruzi. Bila je to prva industrijska pruga i prva pruga uskog koloseka u Srbiji. Građena je belgijskim kapitalom, istovremeno kada i rudnik u Vrškoj čuki, između 1886. i 1888. i bila u upotrebi 70 godina. O tome su prirodoljupcima i znatiželjnicima besedili Nebojša Jović, najneumorniji arhivski istraživač u Timočkoj Krajini i zaječarski železničari Petar Aranđelović i Dragomir Dejanović, najagilniji aktivisti Kluba ljubitelja timočkih pruga, koji je osnovan pre četiri godine.

Srpsko tehnološko čudo

Ova pruga, dugačka 82 kilometra, ostala je u narodu do naših dana upamćena kao „Belgijska pruga”. U opsežnoj studiji koja će uskoro biti objavljena povodom jubileja, istraživač Nebojša Jović zapisao je da je nepobitno utvrđeno da je u gradnji ovog timočkog i srpskog železničkog prvenca prvi put, kao građevinski materijal, upotrebljen beton. Prvi put je puštena u rad telefonska linija, prva u Srbiji, i prvi put je primenjeno pneumatsko bušenje sa komprimiranim vazduhom.

Istraživači su znatiželjnom svetu u Vlaškom Dolu, omiljenom sastajalištu Zaječaraca u vreme prvomajskih uranaka, govorili i o drugim zanimljivostima iz vremena gradnje „Belgijske pruge”. U izgradnju onovremenog tehnološkog čudovišta uloženo je ukupno 2,6 miliona dinara, u vreme kada je ukupni nacionalni dohodak Srbije bio 22 miliona dinara. Istovremeno, Belgijanci su tada u Vrškoj čuki izgradili najmoderniji rudnik uglja na Balkanu.

U Radujevcu, gde se pruga završavala, ugalj se u velikoj briketnici pretvarao u briket, potom tovario u parobrode i odvozio Dunavom u Evropu. Pruga je istovremeno prevozila i putnike, u oba pravca, a do dunavskog pristaništa stizali su i bakar iz Bora i vino i drugi poljoprivredni proizvodi iz Rajca i okolnih negotinskih sela. A iz Radujevca prema Vrškoj čuki i naseljima duž pruge, iz Evrope je stizala razna industrijska roba.

I tako je bilo sve do 1915. godine. Tada su bugarski okupatori prugu opljačkali, odnevši i šine i sva prevozna sredstva. Ipak, pruga je obnovljena odmah po završetku Prvog svetskog rata, a definitivno je otišla u penziju 1943. godine.

Priče za film

Pruge više nema, ali su ostale mnoge zanimljive priče o njenim graditeljima. Za to se najviše pobrinuo istraživač Nebojša Jović, koji ovu prugu, terenski i arhivski, istražuje duže od 15 godina. Pre godinu dana, kada je okončao istraživanje, u Negotinu je priredio veliku izložbu o staroj pruzi. Izložbu je otvorila ambasador Belgije u Beogradu Denis de Hauer.

Na izložbi se mogao videti i spisak graditelja, svih pojedinačno. Jović je uložio mnogo truda da bi ga sačinio, listajući mnoge izvore, belgijske i naše. A bilo je oko 2.500 graditelja, najviše iz Srbije. Među njima su bila i 84 vrhunska stručnjaka iz Italije i Belgije. Stručnjaci su dovedeni tada sa poznate pruge Cirih–Milano.

– Dugo sam sakupljao podatke o graditeljima – kaže nam Jović. – U tom ogromnom spisku, sa biografskim podacima, upisano je i gde je i kada je ko rođen, i gde je gradio, i ko su mu bili roditelji...

U toku gradnje pruge, u timočkoj dolini bilo je i žrtava. Ginuli su i smrzavali se. Jović je utvrdio da su sedmorica sahranjena na groblju u zaječarskom selu Tabakovac.

Euđenio Beltama, rođen u Urizanu, kod Milana, oženio se Zaječarkom i postao Timočanin. Pokrstio se i uzeo ime Ilija Petrović. On je čukundeda poznatog zaječarskog advokata Miomire Stanić.

Proslava jubileja prve timočke i srpske industrijske pruge trajaće cele godine, na raznim mestima. Krenulo se od prve železničke stanice u Vlaškom Dolu, ispod Vrške čuke. Istraživač Nebojša Jović kaže da je prikupljeno dosta materijala, možda i za jedan zanimljiv film. Radovalo bi ga da bude snimljen.

Komеntari1
c5c23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан Ранђеловић
Свака част Небојши Јовићу, треба то све сачувати од заборава.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja