ponedeljak, 27.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:58
Istorijska preispitivanja

Novo svetlo na ulogu Crne ruke

Da li smo na pragu nove kontroverze ili je zauvek rešena ona najveća o pozadini Sarajevskog atentata 1914?
Autor: Dr Mile Bjelajacutorak, 01.08.2017. u 22:00
Џон Заметица, „Folly and Malice, The Habsburg Empire, the Balkans and the Start of World War One”, Shepeard-Walwyn (Publishers) LTD, Лондон 2017, стр. 784 (Насловна страна књиге )

Knjigom „Tragična glupost i malicioznost, Habsburško carstvo, Balkan i početak Prvog svetskog rata” (2017), istoričar Džon Zametica kao da se vratio dubokim korenima „Jugoslovenskog konflikta” koji je analizirao (1992). Instrumentalizacija Balkana ga nije ostavljala na miru.

Knjiga se otisnula na put sa retkom preporukom koju bi svaki istoričar poželeo.

Profesor Ser Hju Stron (Sir Hew Strachan) profesor na univerzitetima Oksford i Sent Endrjus, specijalista za istoriju Prvog svetskog rata, naglasio je da je iz pera autora koji je svojevremeno bio (politički – M. B.) „kontroverzan” izašlo „brilijantno istorijsko delo o jednom od najvažnijih aspekata izbijanja Prvog svetskog rata”. On smatra da još od Dedijerove knjige „Put u Sarajevo“ (1967), nije bilo knjige sa takvom snagom i uverljivošću koja se bavi ovom temom. Zametičin kontekst je čak širi od Dedijerovog, a zaključci još podsticajniji. Stron je dobro razumeo težinu argumenata i temeljne analize „metoda“ pojedinih iz kruga revizionista, posebno Kristofera Klarka.

Zametica dovodi u pitanje više mitova koji traju gotovo stotinu godina ili se tek obnavljaju s vremena na vreme. Na prvom mestu raskrinkava mit o balkanskom „buretu baruta”, mit o Francu Ferdinandu kao doslednom poborniku trijalističkog preuređenja Monarhije ili mit o njegovom tobožnjem mirotvorstvu. Navodeći mnoge izvore i literaturu, zaključuje da teza o trijalizmu još jedino prolazi kod jednog broja hrvatskih istoričara.

Autor je znatan prostor posvetio novim činjenicama o sastanku nemačkog cara i austrougarskog naslednika prestola u Konopištu sredinom juna 1914 godine. Izneo je čitavu listu istoričara koji su se trudili ili to još uvek čine da se značaj ovog sastanka marginalizuje dajući suprotne argumente koji pokazuju da je ipak najvažnija tema bio skori ratni sukob. Sveža je i njegova komparativna studija o memorandumu koji je kao deo dogovora iz Konopišta bio upućen iz Beča nemačkoj strani 24. juna, dakle četiri dana pre atentata.

Profesor Ser Hju Stron (Sir Hew Strachan) profesor na univerzitetima Oksford i Sent Endrjus, specijalista za istoriju Prvog svetskog rata, naglasio je da je iz pera autora koji je svojevremeno bio „kontroverzan” izašlo „brilijantno istorijsko delo o jednom od najvažnijih aspekata izbijanja Prvog svetskog rata”

Ništa manje je brilijantna analiza kako se tokom julske krize 1914. i u potonjoj istoriografiji prikrivao ili relativizovao stvarni značaj izveštaja specijalnog izaslanika Viznera koji je u Sarajevu prikupljao saznanja o pozadini atentata za ministra Berhtolda. Viznerov zaključak da je svako učestvovanje srpske vlade isključeno nije odgovaralo njegovim savremenicima koji su želeli rat, kao ni istoričarima revizionistima. Rečima Poćoreka generalu Konradu: „Vizner smatra da je svako učešće srpske vlade isključeno. Mora se ovde staviti prigovor”.

Zametica ne samo da podvrgava kritici mit da je Srbija glavni krivac za rat već i spekulaciju da je srpska vlada znala za atentat pa čak i da su pojedini njeni članovi učestvovali u zaveri. Jednako tako dovodi u pitanje tvrdnje srpskog istoričara Stanoja Stanojevića da je pukovnik Apis tek na protivljenje Glavnog odbora tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt“ (Crna ruka) opozvao odobrenje za akciju. Zametica se pita šta je zaista Apis znao o zaveri, a potom izlaže postojeće izvore o tome. Potpuno dezavuiše Apisovo naknadno izjašnjenje tokom Solunskog procesa da je on bio arhitekta sarajevske zavere. No, najveća senzacija koju će ovo delo izazvati svako je teza da je akcija srpskog poslanika u Beču Jovana Jovanovića kojom je pokušao da upozori bečku vladu o mogućoj opasnosti u Bosni u stvari bila inicijativa pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa, njegovog prijatelja. U žiži komentara naći će se sigurno svi oni argumenti, činjenice i pretpostavke koje je autor izložio.

U najkraćem, Apis, ali ne na inicijativu Glavnog odbora kako je pisao Stanojević, pokušava sve da se akcija zaustavi. Zametica nudi izvore i vehementno tvrdi da Glavni odbor nije raspravljao niti opozivao akciju. Jednostavno oni za to, po njemu, nisu znali. U nastojanju da se atentat spreči, Apis je, dakle, uključio i Jovana Jovanovića. On, Apis, a ne vlada ili tek vlastita procena samog poslanika, iniciraju njegov odlazak Bilinskom. Jovanović je prema mišljenju Zametice jedino mogao krenuti u akciju takve težine s obzirom na kredibilitet izvora iz Beograda. Njegov odnos sa Pašićem je već bio zategnut, ali prijateljski sa Apisom. Ostaje misterija kome je ministar Bilinski preneo 5. juna poruke Jovanovića, ali je verovatna pretpostavka da je baš on posle atentata razglasio novinama da je postojalo Jovanovićevo upozorenje, želeći da insinuira da je to saznanje imala srpska vlada i da je ona tražila od Jovanovića tu akciju. Ova interpretacija i danas bez osnova pravi kontroverzu.

Zametica osporava omiljenu tezu da je balkansko bure baruta pretilo miru i izazvalo Prvi svetski rat. Zametica, kao i Pol Šreder (1972), drži da je upravo Austrija bila „glavna opasnost za evropski sistem“ sa svojim opasnim unutrašnjim i vanjskim stanjem i postupcima. Nije li ta zemlja vodila rat 1859, 1866, 1878, dovela Evropu na rub rata aneksijom Bosne 1908, gurala u rat protiv Srbije 1912, a potom nezadovoljna Bukureštanskim mirom želela uništenje Srbije u jesen 1913. Nepromišljena i ratoborna politika Austro-Ugarske da učvrsti kredibilitet velike sile otvorila je vrata Nemačkoj da krene u zadobijanje kontinentalne hegemonije. Koliko je Nemačka posle 1912. podstrekavala Austro-Ugarsku na balkanski sukob koji bi uvukao Rusiju u rat i time Nemačkoj dao tako željeni „povod“, toliko su se unutar same Austro-Ugarske, ministar Berhtold i njegovo okruženje (Forgač, Musulin, Hojoš) trudili da ga izazovu. Ni car Franc Jozef nije bio nevin, kao ni generali Hecendorf, Krobatin ili Poćorek. Dok se činilo da je pobeda samo pitanje dana mnogi su se hvalili da su oni „najzaslužniji za izbijanje rata”.

Ovo je samo deo tema koje je precizno i sa stilom izložio Džon Zametica. Znalci predistorije okupacije BiH, Mlade Bosne, Crne ruke, srpske političke i vojne scene, dramatičnih dana tokom Julske krize i ultimatuma Srbiji, teško će uočiti da je nešto ispušteno ili namerno zatureno. Sve što je osetljivo tu je, tu je i srpska istoriografija, njeni dometi ali i zablude. Zametica je mnoge „hvatao na delu”, i to je na zadovoljstvo čitanja uspešno razlagao.

Pred nama je knjiga koja polemiše sa svima koji su o ovim kontroverznim temama pisali sada već preko stotinu godina. Raduje nas i to što su mnoge od naših postavki u knjizi „1914–2014 – Zašto revizija?” dobile svoju potvrdu, još snažniju argumentaciju i dopunu. Dobili su podršku i svi oni istoričari koje je nedavni trend revizije pokušao da dovede u pitanje ili odbaci.


Komentari2
747b2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... dobro je da se ova knjiga ima i lepo procita ... a pogotovu kada uporedimo sa danasnjicom,zadnjih tridesetak godina,sta se sve dogadjalo ... i gle cuda,neverovatna slicnost u ulogama tkzv velikih sila ....a naravno ulogu glavnog negativca zapad i saradnici dodelili su Srbiji ...ali nicija nije gorela do zore ...
kole
Autor je famozni Omer Zametica? Haški svedok, desna ruka Karadžića, MI 6 ?
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja