sreda, 16.08.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:13

Tomina druga mladost

Da bi gospodin Toma i u snu dogledao svoju mladost, podmetnu mu gospođa Persida pod jastuk onaj paket novčanica u sumi od dvadeset hiljada dinara i na tom paketu slatko zahrka
Autor: Branislav Nušićsreda, 02.08.2017. u 18:53
Бранислав Нушић, карикатура из 1926. године

Od uvek oni tako dočekuju novu godinu. Gospodin Toma još u ranu zoru kupi na pijaci punačko i belo kao sneg prasence, gospođa Persida ga spremi i pošalje na furunu te pečeno obesi o prozor da se ceo dan mrzne. Pripremi uz to još i malo salate od celera, pa kad dođe veče, a njih dvoje sednu, omaste se i založe čašicom stara vina, pa onda igraju partiju tablaneta sve do ponoći, da vide ko će sa dobitkom ući u novu godinu.

I tako godinama biva. Dok su bili mlađi, dočekivali su drugače, u društvima ili na zabavama, uz piće ili uz muziku ali, od kako su se povukli, a bez dece, zadovoljavaju se sami sa sobom. Jer, gospodin Toma još tri četiri godine pa će uskočiti u sedamdesetu a gospođa Persida, ma da mnogo mlađa od njega, već se bliži pedesetoj iako to „niko ne bi rekao“, što kaže njena komšijka, gospođa Nata, koja joj svako jutro svraća na kafu.

I tako to godinama biva, pa tako je i prošle godine bilo. Prase bilo nešto malo masnije no drugih godina ali su ga, uz salatu od celera, slatko povečerali iako je gospođa Persida opominjala gospodina Tomu da ne jede mnogo masno jer mu može naškoditi. Posle večere, uz kafu, podelili su karte i počeli partiju tablaneta, nestrpljivo osluhujući kad će na crkvi odzvoniti ponoć.

Kad se o ponoći supruzi poljubiše, gospodin Toma zavuče ruku u unutarnji džep od kaputa, izvadi otud paketić uvijen u tanak plavi papir i pruži gospođi Persidi uz ono uobičajeno:

– U zdravlje da ga nosiš, Perso!

To je bio svileni šalić baš kakav je odavno želela gospođa Persida. Zadovoljna poklonom ona ne pohita ni malo da uzvrati već poče nekako svečano:

– Hvala ti, Tomo, na pažnji. Bog zna kako ti hvala ali, šta misliš, kakav sam dar ja tebi spremila?

Toma zausti da nagađa ali ga ona preseče

– Nikad ne možeš pogoditi! – i ode te otvori orman, diže sa jedne police rublje i izvadi ispod rublja debeli svežanj banknota od po sto dinara.

– Ravnih dvadeset hiljada – reče predajući mu ih.

 Toma se iznenadi.

– Kakav je to dar?

 – Sedi, Tomo, nalij čašu vina pa da ti objasnim kakav je ovo dar. I sedoše zajedno za sto te gospođa Persida poče na dugačko i na široko da objašnjava svoj poklon. Veli:

– Odvajala sam od usta, štedila sam, ukidala sam sama sebi što mi je najnužnije, založila sam čak i nešto svog nakita, založila sam i ono malo akcija ratne oštete i stvorila sam ovih dvadeset hiljada dinara. Računam toliko je dosta.

– Ama zašta će mi to? – iznenađuje se gospodin Toma.

– Za operaciju!

– Kakvu operaciju?

– Pa da se podmladiš.

Gospodin Toma ispusti šoljicu punu kafe te zamrlja beli čaršav na stolu.

– Ama šta ti govoriš ženo; jesi li ti pri sebi? – iščuđava se gospodin Toma ne mogući da dođe k sebi od iznenađenja.

– To što ti kažem! Čitala sam i čitala sve novine redom od gore do dole. Gdegod sam štogod o tome našla ja sam pročitala i razmišljala sam, vrlo sam razmišljala o svemu. Ti zahrčeš kao da stružeš panjeve a ja bdim po celu noć i mislim se i razmišljam. Pa eto, Tomo, razmisli i sam. Mi nemamo dece, nemamo za kog da štedimo, pa zašto ne bi još koju godinu proživeli mirno i spokojno i zadovoljno, onako kao što je Gospod Bog naredio?

– O, o, o, o!... – iščuđava se gospodin Toma i ne može nikako da dođe sebi.

– I rekoh – nastavlja gospođa Persida – zar mogu bolji dar da ti učinim za novu godinu nego da ti darujem mladost.

– Ama, ženo po Bogu, govoriš li ti to ozbiljno? – iščuđava se još uvek gospodin Toma.

– Zar ja otkidala sebi od usta, išla gola i bosa i mučila se samo da uštedim, a on još pita je li to ozbiljno. Znaš da si mi letos dao pare da kupim suncobran pa nisam ga kupila, preča mi je bila tvoja mladost, znaš da si mi dao pare da kupim sebi nove košulje pa nisam ih kupila. Velim šta će mi košulje kad si ti mlad.

– Pa jest! – dodaje gospodin Toma ispijajući u rasejanosti i četvrtu čašu vina, preko svog običaja.

Kad srknu i petu čašu a njemu zasjaše oči i u njima se javi nešto što ga potseti na mladost i na usnama mu zaigra osmeh zadovoljstva. On pruži ruku, uze sa stola ono parče hartije na kome su malo čas beležili poene pri igranju tablaneta, uze pisaljku i opljunu je te bez ikakvog ustezanja i potpuno izmiren sa gospa Persidinim namerama, uze da piše.

– Čekaj molim te, da vidimo je li to dosta dvadeset hiljada?

– Raspitivala sa se ja pa, kažu,  ne bi skuplje koštalo – veli gospođa Persida.

– Ama ostavi ti to što si raspitivala; ne vredi ništa to tako na pamet, nego da vidimo mi to crno na belome. Evo, piši ti a ja ću da diktiram! – i gospodin Toma predade materijal za pisanje gospođi Persidi, a on dokapi petu čašicu i pođe uzbuđeno da šeta po sobi.

– Zapiši prvo: jedan majmun pet hiljada dinara.

– Ju – učini gospa Persa – pa to skuplje nego krava.

– Pa skuplje dabome. Krava nema žlezde i posle ne misliš valjda da kupimo kakvog ciganskog majmuna, od ovih što idu po vašarima. Ako ću već da imam sa majmunima posla onda neka je bar majmun prve klase.

– Pa to jeste – dodaje ubeđeno gospođa Persida – bolje neka je prve klase.

– Zapiši dakle; majmun prve klase pet hiljada dinara.

Gospođa Persida zapisa.

– E, sad, zapiši put do Beča i natrag opet pet hiljada dinara.

– Zapisala sam.

– Zapiši još i nagradu lekaru opet pet hiljada dinara.

– Zapisala sam.

– Dobro. Zapiši sad još i troškovi u bolnici pet hiljada dinara. Eto, taman dvadeset hiljada dinara, ni para više ni para manje.

 

    Gospođa Persida zapisa, podvuče, sabra pa se zamisli.

– Pa ipak, Tomo, može tu da bude i neke uštede.

– Kakve uštede?

– Pa eto, nije ti na primer potreban ceo majmun. Kažu jedan majmun je dovoljan za dva čoveka.

– Ama nemoj molim te na tome da štediš. Zapiši ti meni celog majmuna, kad se podmladim neka se podmladim.

I gospa Persida odmah istaknu cifru od pet hiljada dinara pa nastaviše i dalje razgovor o putovanju, o pasošima, o samoj operaciji, te bogami, taj razgovor potraja dugo iza ponoći i zamori ih dobro te umorni i zadovoljni legoše da prespavaju noć između stare i nove godine.

Da bi gospodin Toma i u snu dogledao svoju mladost, podmetnu mu gospođa Persida pod jastuk onaj paket novčanica u sumi od dvadeset hiljada dinara i na tom paketu slatko zahrka.

Branislav Nušić 

Ko zna u koji sat ali verovatno blizu zore, gospodin Toma na jedan mah dreknu u snu i probudi se a kad se rasvesti malo, poče glasno da psuje sam sebi oca i majku.

Gospođa Persida, koja je verovatno sanjala kako je sretno plasirala svoju ušteđevinu, trže se iz toga prijatnog sna, zbaci sa sebe pokrivač i prestravljeno se nadnese nad suprugom.

– Šta je po Bogu, Tomo?

– Nesreća, eto, nesreća – Nikad mi se to u životu nije desilo!

– Da nisu što ružno usnio?

– Pa jest i to, a izgleda da je i prase bilo suviše masno… Dobro ti reče meni da ne jedem mnogo.

– Pa dobro, reci šta je bilo; šta si usnio?

– Sanjam ja – stenje gospodin Toma ne dižući pokrivač sa sebe – sanjam ja, kao metnuli me već na operacioni sto, mene i majmuna. Gledam ja majmuna, gleda on mene… posle i ja i majmun kao gledamo doktora i poče da nas podilazi neka jeza. Ali ne onako jeza u kostima nego neka jeza u stomaku. Dok tek ujedanput doktor izvadi nož, ja pretrnuh, dreknuh i… eto, eto, od onoga straha valjda a jeo sam sinoć masno, pa desilo se ono što mi se nikad u životu nije desilo.

I kod tih reči gospodin Toma diže pokrivač i gospa Persida vide na čaršavu gospodin Tominu drugu mladost i zatisnu prstima nos.

Pošto je gospođa Persida obavila dužnost koju u ovakvoj prilici svaka dobra majka obavlja, uz obligatnu grdnju koju sve majke u takvim prilikama iskazuju – ona s prezrenjem pogleda muža, pljunu i besno zavuče ruku pod njegov jastuk, ščepa grčevito paket sa novčanicama, strpa ga pod svoj jastuk, dodajući jetko:

– Mnogo bolje da ja ovaj novac dam u Upravu fondova sa šest od sto interesa!

 

    (Politika, 6. januar 1928. godine)

 


Komentari1
4880f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вукица
Наш стари, добри, вечито актуелни Бен Акиба, виртуозни познавалац људских и мана и врлина! Да нас подучи, и да нас од срца насмеје, јуче, данас и за сто година!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja