utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:12
REAGOVANjE

Zar je zlo štampati njegoša na latinici?

(Njegoševa dela na „čudnoj latinici”, Politika 25. 7)
Autor: Predrag Uljarević*četvrtak, 03.08.2017. u 17:00

Smatramo da su izdavač „Nova knjiga plus“ i ugledni list „Politika“, zarad istinoljubivosti i odgovornosti prema čitaocima, obavezni da objave razjašnjenje nedoumica u tekstu dopisnika „Politike“ iz Crne Gore, uvaženog gospodina Novice Đurića. Naime, nedavno je plasirana lažna informacija o navodnom pretvaranju Njegoševog rukopisa u latinično pismo u našem izdanju, i to je učinio jedan savršeno neodgovorni zaštitnik Njegoševog dela (u čije dobre namere inače ne treba sumnjati). To je netačno i to smo već demantovali. Naprosto to nije istina.

 

Problem sa isfabrikovanim informacijama jeste da ponekad mogu da proizvedu željeni utisak uprkos uverljivim dokazima pa se ova žalosna laž zamalo primila na plodnom tlu naše poprilično površne i nekritičke javne scene. Vešto podmetnuta priča o Njegošu i njegovom latiničnom rukopisu je jeziva i višestruko štetna. To je sve samo deo kampanje „crnog pi-ara” koja je protiv ovog izdavača pokrenuta, u kontekstu akcije Ministarstva kulture i informisanja Srbije posvećene zaštiti ćirilice, šteta je još veća.

Počnimo od najvažnijih činjenica: „Nova knjiga plus“ nije, niti bi takvo nešto ikada učinila, proizvela Njegošev nepostojeći latinični rukopis. Mi smo Njegoševo delo objavili u ediciji u kojoj sve knjige imaju isto dizajnersko rešenje. Reč je o popularnoj biblioteci „Riznica”, u kojoj smo u istoj opremi objavili mnoge velike pisce, domaće i strane – Erih From, Mirča Elijade, Joan Kulijano, Sigmund Frojd, Fridrih Niče, Anri Bejl Stendal, Alber Kami, Nikolo Makijaveli, Sun Cu, Rebritand Tagore, Ivo Andrić, Jovan Dučić, Marko Miljanov. Dizajn biblioteke je postavljen tako što su na korici latiničnim rukopisnim fontom P22 CEZANNE REGULAR navedeni stihovi ili prozni odlomci iz dela tih pisaca. Zaista je bila mračna dosetka da taj font liči na Njegošev rukopis, i da je ta „sličnost” namerna. I ta „sličnost” je bila jedini „dokaz” za lavinu optužbi. Ozbiljni ljudi, razume se, ovakve neozbiljne primedbe stavljaju gde im je i mesto, u onaj smešni rekvizitarij neuspelih montiranih procesa.

Kada je reč o latiničnim izdanjima, jedno od prvih izdanja Njegoševog Gorskog vijenca u Crnoj Gori objavljuje u Herceg Novom davne 1922. godine Knjižara Jov. Sekulovića sa predgovorom predsjednika Matice srpske i akademika SANU Marka Cara. Čitav niz latiničnih izdanja Gorskog vijenca objavljivali su mnogi veliki izdavači u Srbiji

Da li je zlo objaviti neko Njegoševo delo I latinicom? Ako bi se uvek i samo Njegoševa dela štampala latinicom, ili bi bio neki diktat da se tako mora činiti, to bi bilo zlo. Ali objaviti Njegoša – ovde stavite najveće slovo kojim raspolažete među fontovima koje koristite da bi vaši čitaoci videli bitnu razliku – I latinicom, ne može biti zločin za koji smo optuženi.

Kada je reč o latiničnim izdanjima, da pomenemo samo neke od njih radi informisanja čitalaca: jedno od prvih latiničnih izdanja Njegoševog Gorskog vijenca u Crnoj Gori objavljuje u Herceg Novom davne 1922. godine Knjižara Jov. Sekulovića sa predgovorom predsjednika Matice srpske i akademika SANU Marka Cara. Čitav niz latiničnih izdanja Gorskog vijenca objavljivali su mnogi veliki izdavači u Srbiji: u Beogradskoj izdavačkoj kući RAD latinično izdanje je izašlo u kultnoj ediciji Reč i misao, Nolit u više navrata u slavnoj ediciji Svetski klasici, štampali su ga Prosveta, Dečije novine, Branko Đonvić, Savremena administracija, Jugoslovenska knjiga, Kultura...

Njegoša dakle treba štampati i jednim i drugim pismom kako bi ga čitali svi, kao što ga treba štampati na svim jezicima i na svim pismima sveta, a ćirilična izdanja vredi posebno podržavati kako bi ona bila u ravnopravnom opticaju u svim sličnojezičnim sredinama.

Mi smo, dakle, javno, jasno i argumentovano odbacili sve lažne navode o imitiranju Njegoševog rukopisa i nepobitno pokazali da takvo što niti je učinjeno, niti je postojala takva namjera. I jednako smo ponosni na sva naša izdanja Njegoša, i tolika druga izdanja klasika srpske i svjetske književnosti. Uvereni smo da upravo ta izdanja „Nove knjiga plus“ najbolje štite Njegoša, pa i od njegovih revnosnih zaštitnika, jer izdanja „Nove knjige“ su najpouzdanija izdanja Njegoša, sravnjena prema korekturama o kojima je sam Njegoš brinuo, objavljena dakle po najvišim izdavačkim i uredničkim standardima.

Evo očiglednog primjera kako se odbrana Njegoša pretvorila u obmanu javnosti, kako „crni pi-ar“ uzima danak i na primjeru Njegoša. Na kraju ostaje gorko pitanje koje nije teško pogoditi: ko može imati koristi od nesumnjive štete koju takvim podmetanjem nanosi i izdavaču i čitaocima! Ali štetočine o tome ćute.

U evropskom zakonodavstvu „crni pi-ar” je strogo kažnjiv. Ostaje, dakle, da vidimo kako će se naše zakonodavstvo odnijeti prema ovom nepočinstvu.

*Direktor i osnivač „Nove knjige plus”


Komentari12
e05f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Vidim ja da je na delu hajka na latinicu, pa se pošten svet mora pravdati što na ovom pismu objavljuje knjige. Banalni srpsko-pravolsavni šovinizam je u naponu snage, no ničija nije do zore.
Драгољуб
ХАЈКЕ НА ЛАТИНИЦУ У СРБИЈИ НИКАДА НИЈЕ БИЛО, ПА ЈЕ НЕМА НИ ДАНАС! То Вам је, господине Милоше, срамотно и лажно што изјависте. Ви сте заменили стварну хајку на српску ћирилицу у трајању од хиљаду година за лажну "хајку на латиницу". Да није било хајке на српску азбуку, не би данас у Србији било 90 одсто латинице у односу на десетак процената српског писма у језику Срба. "Хајка на латиницу" била би ако би Срби протеривали латиницу из туђег језика, па тражили да се то писмо замени српском азбуком. Овде је реч о српском језику и писму у том језику. Сви други народи не уводе туђе писмо у свој језик. То је на овим просторима наметано смишљено и циљно само Србима.
Preporučujem 9
Коста
@Драгољуб Збиљић -- "Истина је једино да је ово славно дело објављено први пут ћирилицом, и то не овом данашњом вуковском ћирилицом, него старом српском ћирилицом која се користила у Цркви." Нетачно. У пред-Вуковској Србији је у службеној употреби била грађанска ћирилица (уведена у Русији за време Петра Великог), са додатним словима ћ, ђ, џ у Кнежевни Србији у служнемом слоавеносрпском (славјаносербском) језику -- народном језику оплемењеном и обогаћеном рускословенским и црквенослвоенским изразима. Црква је унутар саме сeбe строго писала само црквеословенским језиком и црквенословенском ћириличком азбуком која није иста као и грађанска ћирилица Петра Великог.
Драгољуб Збиљић
Важно је да је била ћирилица.
Preporučujem 6
Драгољуб Збиљић
СПЦ ЈЕ НЕРАЗДВОЈНА ОД ЋИРИЛИЦЕ. Поштовани Milivoje Radakovićу, постојала не постојала откад је ћирилице, Српска православна црква је од свог постојања нераздвојна од ћирилице.
Milos Moskovljevic
Ko je ovo preveo s crnogorskog na srpski? Svaka mu cast. "Rebritand" Tagore je biser. Ajde sto polatinise Njegosa nego sto pobritanise (Rebritton) Tagorea!
Срђа Николић
Зло је, јер је намера зла, а у питању је и фалсификат и то у сваком смислу, а од када је фалсификат, и то фалсификат свега: истине, историје, језика, писма, воље Његошеве, итд., итд., као и насиље, а ово са Његошем само је мали део насиља и својеврсног притиска и прогона које се данас у Црној Гори чини над етничким Србима, као и српској: култури, језику, писму, историји, и уопште свему што је везано са српски етнос, према свему томе данас званична власт, и то већ већ дуги низ година врши агресивно, безобзирно, безобразно, некултурно и примитивно насиље, и то крајње простачки и безобзирно, али неправедно, и у непокајном континуитету. Ето, „само” у томе је проблем. Али, свако може да ради шта хоће, али не може - докле хоће !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja