nedelja, 19.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:27

Sem Šepard, jaki i tihi čovek

Nekoliko godina posle susreta u Kanu, sreo sam ga opet prelazeći Prvu aveniju u Ist Vilidžu na Menhetnu. Prvi me je ugledao, osmehnuo se i vratio se da me pita da li sam pročitao onu knjigu o Bosni koju mi je preporučio
Autor: Momčilo Mrdaković*četvrtak, 03.08.2017. u 22:00
(Фото Бета)

Prvi put sam plakao za nekim glumcem kada mi je mama na povratku iz obdaništa rekla da je umro Gari Kuper. Kao dete sam obožavao film Tačno u podne, gde Gari Kuper igra šerifa u malom gradu, čiji ga građani ostavljaju samog da se suprotstavi bandi koja dolazi. Izlazi sam na prašnjavu ulicu tačno u podne, visok, jak i tih.

Posle toliko godina, ove nedelje sam ponovo pustio suzu zbog jednog glumca, Sema Šeparda.

Otišao je poslednji od jakih i tihih. On nije igrao u Tačno u podne, a mogao je. Bio je taj tip glumca i čoveka. Takvih više nema. Ni u Americi, ni u Holivudu, nigde nažalost. A potrebni su i Holivudu i Americi i svetu, više nego ikad. Lepo je to rekao Toni Soprano u prvoj epizodi čuvene serije: „Šta se desilo sa ljudima kao što su Gari Kuper. Jakim i tihim tipovima. To su bili Amerikanci. Ćute i rade, ono što treba da rade.” Dodao bih, i ne tvituju budalaštine po ceo dan.

Takvog Sema Šeparda sam upoznao i ja. Išao je ulicom, smrknutog lica, kao da nosi muku celog sveta na leđima, a pritom je koračao Kroazetom, ulicom koju je proslavio Kanski festival. Nisam odoleo da ga ne upitam: „Život je sranje i svet propada, ali pogledaj ovo sunce, more, palme, lepe žene, čemu onda takvo kiselo lice?” On se osmehnuo, zastao i pružio mi ruku. Rekao je da sam u pravu i tako smo se upoznali. Pitao je odakle sam, šta radim i slične stvari. Preporučio mi je neku knjigu o ratu u Bosni i nestao u gužvi sastavljenoj od lokalnih radoznalaca i ljudi sa filma svih fela, producenata, distributera manje i više poznatih glumaca i glumica sa svih strana sveta. I niko se nije osvrnuo, niko ga nije prepoznao. Pitao sam se kako je to moguće, gledajući sve ostale koji su se toliko trudili da budu uočeni i možda prepoznati. Verovatno zato što je Sem Šepard išao ulicom kao tihi, visoki skromni čovek, a ne kao filmska zvezda.

Posle nekoliko godina, sreo sam ga opet prelazeći Prvu aveniju u Ist Vilidžu na Menhetnu. Prvi me je ugledao, osmehnuo se i vratio se da me pita da li sam pročitao onu knjigu koju mi je preporučio. To me je, naravno, iznenadilo. Znao sam da ljudi kao on svakodnevno sreću bezbroj ljudi koji im se obraćaju iz najbesmislenijih razloga. Bilo mi žao da ga razočaram, pa sam ga slagao da sam pročitao knjigu, a istina je bila da sam zaboravio tačan naslov i nisam mogao da je nađem. Kao da je osetio moj strah od nekog njegovog pitanja u vezi sa knjigom, prešao je na drugu temu. Odahnuo sam. Zatim smo se rastali i opet je neprepoznat nestao u masi. Samo što u Njujorku to nikada ne možeš da znaš. Svi su toliko kul da nikada ne bi ni pokazali da su prepoznali neku poznatu ličnost, makar pored njih prošla i sama engleska kraljica Elizabeta Druga. Juče sam pustio suzu i za tom prokletom prolaznošću svega, za tim što nikada više nikada neću moći da ga spontano sretnem, ćaskam na ulici, i pitam ga za naslov te knjige.

Sem Šepard je bio mnogo toga – vrhunski pisac, glumac, režiser, muzičar, pesnik i naravno kauboj. Rodio se na ranču i umro na ranču na srednjem zapadu (5. novembar 1943, Fort Šeridan, Ilinois – 27. juli 2017, Midvej, Kentaki), a između toga godinama je ludovao u Njujorku, gde i danas kruže mnoge legende o njemu. Jedna od njih je da je imao običaj da, posle neprospavane noći, skoči na haubu taksija u pokretu i tako se odveze kući. Živeo je iz sve snage i to se sve urezalo na njegovom licu. A ta pojava, to lice i taj glas bi svaki film u kome je igrao podigli na potpuno novi nivo. On je rekao za Harija Dina Stentona da je jedan od retkih glumaca koji zna da njegovo lice sve govori, da je priča samo po sebi. Kao da je to rekao o sebi. Pripadao je klasi takvih glumaca kao što su bili Robert Mičam, Stiv Mekvin, Džon Vejn, Li Marvin i naravno Gari Kuper.

Postao je holivudska ikona, mada tome uopšte nije težio. Jer valjda je Holivudu ponestalo tih „jakih i tihih”, pa su morali da posegnu u njujoršku alternativnu scenu gde je Šepard carevao godinama. Jer koja druga holivudska zvezda je napisala 44 pozorišna komada i režirala mnoge od njih. Dobivši pritom 10 Obi nagrada, Pulicerovu nagradu, nagradu PEN centra…. za drame kao što su Pokopano dete (1978), Prokletstvo gladne klase (1978), Pravi zapad (1980), Lud za ljubavlju (1983), itd.

Stigao je 1963. u Njujork, sa malo novca i željom da bude muzičar, što mu se i ostvarilo. Svirao je bubnjeve u rokenrol bendu i upoznao Pati Smit. Vodili su njih dvoje pank život mnogo pre pojave panka i zajedno napisali komad Kaubojeva usta još 1971. godine. Danas, u eri političke korektnosti i konzervativizma, oboje bi verovatno bili razapeti za tvrdnje da su rok zvezde kao Bob Dilan ili Mik Džeger novi bogovi. „Mi zemaljski ljudi i stari sveci ne idemo više zajedno. Bog je suviše daleko i on više ne predstavlja našu bol. Njegove reči ne mogu nas protresti više. Bilo koja velika rokenrol pesma nas može uzdići mnogo više nego Biblija”, kaže se u njihovoj drami.

A posle takvog života došao je Holivud, ali ga nikad nije pripitomio. Da nije igrao samo po svojim pravilima, mogao je postati i mnogo veća zvezda, ali to verovatno nije hteo. Zato je i toliko trajao. Igrao je u 71 filmu i nijednog nije morao da se stidi, kao mnogi drugi. Bio je nominovan za Oskara za ulogu u Put u svemir (1983), gde je igrao pilota Čaka Jegera, iako se beskrajno plašio letenja i to nije skrivao. O tome je čak napisao i dramu Ikarusova majka.

I pored svega toga smatrao je glumu samo kao svoje sporedno zanimanje. Jednom je rekao da svaka njegova uloga na filmu plati za njegovih 16 pozorišnih komada. Pisanje mu je bilo opsesija, pa je pored tolikih pozorišnih komada napisao i 27 scenarija za filmove, od kojih su i dva legendarna – Zabriski point (1970) u režiji Mikelanđela Antonijonija i Pariz Teksas (1984) koji je režirao Vim Venders.

I ko bi drugi nego Sem Šepard mogao da se oženi glumicom koja je odigrala najerotičniju scenu u istoriji filma. Sreo je Džesiku Lang na snimanju zajedničkog filma 1982, samo godinu dana posle njene uloge u filmu Poštar uvek zvani dvaput (1981), u kome ona i Džek Nikolson igraju pomenutu scenu. .

U realnom životu, nikada nisam sreo nekog ko toliko liči na usamljenog kauboja koji sam odjaše u daljinu na kraju svakog dobrog vesterna, kao što je Sem Šepard izgledao meni tog dana kada sam ga ugledao među mnogobrojnim prolaznicima. On je to izgleda i bio, jer evo šta je rekao o sebi pred kraj života: „U suštini ja živim u mom kamionu. U njemu se osećam najviše kod kuće, što je tužno reći, ali je istina.” I tako je otišao poslednji kauboj kojeg smo svi voleli. 

*Reditelj


Komentari2
0fb5d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladica
E Momcilo, nisi naucio puno od Separda. Mamaros ti je ocajan film.
Branko
Pre nekoliko dana pročitao sam oproštajnu poruku Pati Smit na Peščaniku. Izvanredno prevedeno od strane Djordja Tomića. Možda i najdivniji tekst koji sam pročitao ove godine. Ovaj oproštaj je na istom nivou iako su emocije drugačije pozicionirane. Momčilo, vaše poštovanje i ljubav osećaju se u svakoj rečenici. Sem je zaista bio jedinstven.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja