petak, 24.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:58

Delovi Srbije za koje EU nije čula

Kulturne ustanove iz Šumadije, zapadne ili južne Srbije ne mogu da koriste evropske fondove jer se ne graniče sa zemljama Evropske Unije
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 03.08.2017. u 22:00
Проба за „Магбет” у Битеф театру (Фо­то Ж. Јовановић)

Centralna Srbija i južni deo zemlje ne mogu da crpe sredstva iz međunarodnih fondova jer se ne graniče sa zemljama, članicama Evropske unije. Kragujevac, Kraljevo, Užice, Čačak, Preljina, Arilje... cela Šumadija, zapadna, južna, pa i jugoistočna Srbija ne mogu da crpe te fondove jer su im potrebni partneri.

Pogranične oblasti sa Bugarskom i Rumunijom imaju mogućnosti da repliciraju, ali to ide dosta otežano, dok recimo gradovi na severu čiji su partneri Mađarska i Hrvatska imaju aktivnu saradnju i uveliko koriste sredstva iz raznih evropskih, međunarodnih fondova.

Možda je to jedan od razloga zašto zapadni, južni ili jugoistočni delovi Srbije kada je pozorišna umetnost, to jest kultura uopšte u pitanju, pokazuje statistika, zaostaju u ponudi u odnosu na druge delove zemlje. Tako smo pre nekoliko meseci boraveći na prvom pozorišnom festivalu na Mokroj gori od tamošnjih žitelja, ali i ljudi iz okolnih mesta različite starosne dobi, vrlo često mogli čuti da prvi put gledaju pozorišnu predstavu. Tim povodom pokušali smo da istražimo teatarsku mapu Srbije.

Oko 40 ustanova kulture na teritoriji zemlje deluju kao pozorišne kuće sa redovnim repertoarima. Tu je dodatnih 100 ustanova kulture čiji je osnivač država koje rade kao centri za kulturu, koje su polivalentne i u kojima se delom realizuju i programi za pozorište. Ministarstvo za kulturu Republike Srbija stara se o samo dva pozorišta: Narodnom pozorištu u Beogradu i Narodnom pozorištu iz Prištine sa sedištem u Gračanici. Sva ostala pozorišta su pod ingerencijom lokalnih uprava. Za nacionalni teatar donedavno je na godišnjem nivou izdvajano gotovo milijardu dinara iz budžeta. Sada se cifra zadržava na oko 800 miliona iz budžeta.

– Ako pogledate mapu Srbije lako je zaključiti da je cela Srbija pokrivena kulturnim institucijama. Imamo infrastrukturu koja je napravljena što pre rata, što u socijalizmu, što kasnije i veliku potrebu, glad lokalne zajednice za pozorišnim ili bilo kakvim kulturnim sadržajima. Kada je kulturna infrastruktura u pitanju, u velikoj smo prednosti u odnosu za region. Tamo gde je kapacitet privrednih resursa iole bolji imate bogatiju kulturnu ponudu – kaže za „Politiku” Đurđijana Jovanović, savetnik za oblast pozorišno-plesnog stvaralaštva Ministarstva kulture.

U Srbiji važi pravilo da festivali niču kao pečurke posle kiše. Tako je u jednom trenutku kod nas bilo više od 40 pozorišnih festivala. Zvanična cifra nikada nije ni bila poznata, jer su pojedini festivali bili sponzorisani iz drugih izvora.

– Kultura se uvek posmatra kroz prizmu kritičara i stručne javnosti. Ipak, valja pomenuti da država sufinansira brojne programe i to putem javnog konkursa. Na konkursima najviše sredstava dodeljuje festivalima, manja sredstva su se do sada dodeljivala za gostovanja i koprodukcije, iako je tendencija da se pojača produkcija. Jedne godine naveli smo da ćemo posebno podržavati koprodukcije sa regionom, ali se ništa se nije desilo – jednostavno je izostala potražnja. Desetak godina radimo konkurse, pritom niko ne posmatra ulazne podatke, već svi komentarišu krajnje liste, odnosno novčane cifre koliko je ko dobio po projektu. Recimo, imamo slučaj Kraljevačkog pozorišta koje se nikada nije javilo ni na jedan konkurs ili Pozorišta na Terazijama koje iz ko zna kojih razloga nema naviku da aplicira, a kada to i urade njihov zahtev bude skroman. Takvih slučajeva ima i te kako – kaže Đurđijana Jovanović.

Na konkursima za sufinansiranje najviše sredstava do sada je, saznajemo, izdvajano za Beograd i Vojvodinu, ali se niko ne pita kako će se razvijati pozorište u Vranju. Ustanove kulture i festivali u Vojvodini su, inače, u mnogo boljem položaju od ostatka zemlje jer imaju tri izvora finansiranja: lokalni, pokrajinski i republički. Grad Beograd i ostali deo Srbije imaju samo dva: lokalni i republički.

Veliki problem je i taj što ne postoji krovna organizacija pozorišta u Srbiji, odnosno što pozorišta nisu umrežena, ako se izuzme Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije koja obuhvata pozorišta južno od Beograda i Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine. Tako, recimo, beogradska pozorišta, njih petnaestak bukvalno funkcionišu samostalno, dok dečja i lutkarska.


Komentari21
8a437
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Пик-лон
Европски неспоразуми могу да се сведу на пар реченица,које најбоље осликавају стање духа у Европи.Реченица прва-у Норвешкој је медвед убио чувара у золошком врту.У Немачкој је возач комбија ушао у супермаркет да би узвикнуо Алаху Егбер.У Француској се самоубица попео на Ајфилов торањ да би одозго пљунуо на своју Отаџбину.У Лијепој Њиховој је изгласан закон о заштити домољуба који су убијали своје грађане,цивиле.У Црној Гори је Америка нашла спас за Европу и Шире.Србија се одрекла сопственог мита и Језика и машта да је Шиптари приме у Жуту Кућу!!!
Milan
Nije strasno Srbija ce u Moskvi samo da kaze koliko joj treba i Rublje stizu.Kakva birokratihja,apliciranje itd.Na bratstvo.
Maja
Tvrdnje iz članka nisu točne. Postoje mnogu IPA fondovi za razne namjene (poljoprivreda, obrtništvo i sl), socijalni fondovi (razvoj NGO, pomoć nezaposlenim ženama starijima od 50 godina, pomoć mladima i sl). Ovaj, o kojem članak govori odnosi se na međugraničnu suradnju. Na stranici EU komisije, pod zemljama kandidatima nađite Srbiju i vidite na što sve ima pravo.
Dragan
"Tvrdnje iz članka nisu točne." - Ne toče?
Preporučujem 11
Momir
Lepo su to smislili. Parcelisanje srpske zemlje, stvaranjem ekonomskih razlika i politickog sukoba izmedju regiona, zapadnim lihvarskim novcem do konacnog i potpunog; izgladnjavanja, raseljavanja i podele Srbije?! Vucic se izgleda od siline svog; 'kosovskog dijaloga', nije previse trudio da pomene Briselu da je on predsednik jedne Srpske drzave a ne 'briselskih regiona Srbije'?!
Momir
@Miloš Petrović ... pa, bas kao i nasa 'neutralnost' i 'evropski put'!
Preporučujem 5
Milivoje Radaković
Eh, da se to izvozi, Petroviću, bili bismo lider i u svetu i u regionu...
Preporučujem 4
Prikaži još odgovora
Zlatan
Cemu cudjenje Srbi treba da stanu pod jednu sljivu... To je plan... e sad kako do sada niste razumeli uskoro cete... Slavenski narodi su veoma naivni, podmitljivi, brzo zaboravljaju sve nepravd ei zlodela prema njima , reauguju kada je vec kanso I kada dodje do grla a to ih kosta milionima zrtava. Na vOjvodjanksi separatizam se reaguje sada , smisljeno I perfidno na isti onaj nacin na koji zapadni svet siri svoje pipke... I mesetari po Srbiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja