subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:01
100 GODINA OD VELIKOG RATA

​Požrtvovana maćeha

Autor: Kosta Đ. Kneževićsubota, 05.08.2017. u 08:08
Бо­жа Ђа­ја и Ана фон Зигл (Фо­то приватна архива)

U vreme nezaboravnog Belle Époque, naš pomorski i rečni kapetan Božidar Boža Đaja (1850–1914) imao je bolesnu suprugu Delfinu (dev. Depoix-Anger; 1861–1902), čija je kapetanska plata dobrim delom išla za skupe lekove i lečenja. Drugi, veliki deo novca išao je na školovanje dece (tri sina i ćerka), ne računajući tu još i mnoga novčana opravdana zaduživanja za lekove i ostalo.

Tokom letnjeg odmora, posle Delfinine smrti (1902), kapetan Boža je sa decom bio kao i obično, kod svojih u Dubrovniku, gde je upoznao bečku baronicu Anu fon Zigl, koja je isto bila udovica.

Krajem iste te godine njih dvoje su se i venčali, živeći tako na relaciji Beograd–Beč–Dubrovnik. Ana nije imala potomstva sa pokojnim prvim suprugom, a decu je neobično volela, tako da je svu svoju ljubav prenela na Božinu decu, kao da su njena.

Kapetan Boža je, nekoliko godina docnije, 1907, morao da se povuče jer je dosta rano postao srčani bolesnik. Izgleda da na kraju nije uopšte uspeo da od Kraljevine Srbije i Prvog srpskog parobrodarskog društva u kome je dotle radio, stekne ikakvu penziju(!), iako je on bio zakoniti podanik onovremene Srbije, koji je, recimo, predložio da se ostareli remorker „Deligrad” iz temelja obnovi i pretvori u pravu salonsku rečnu lađu, kojom je plovio Dunavom 17 godina. Kao neplaćeni penzioner definitivno se preselio u Hintenbril kraj Beča, gde je Ana imala kuću, ali i zbog većeg broja ondašnjih poznatih kardiologa koji su mu bili potrebni.

Božin prvenac bio je naš i svetski fiziolog, član više akademija Ivan B. Đaja (1884–1957), koji je bio đak Prve beogradske gimnazije „Kralj Aleksandar Prvi Obrenović“, i 1901/02, polagao veliki ispit zrelosti, pod zaista teškim porodičnim okolnostima, jer mu je mati Delfina, posle duge bolesti umrla mesec dana pre svršetka škole. O početnom školovanju na Sorboni brinula se njegova baka po majci, dok mu je za nastavak studija za magistarski i doktorski rad štedro pomagala maćeha Ana fon Zigl. Završivši celokupno školovanje u Parizu, vraća se u Beograd i 1910, osniva na Univerzitetu Fiziološki institut.

Njegov otac, penzionisani kapetan Boža Đaja umire od srca 6. 4. 1914. i biva sahranjen na Centralnom bečkom groblju. Ivan nešto pre svršetka tog semestra odlazi da obiđe očev grob i da se vidi sa maćehom Anom. Međutim, u isto to doba, mladobosanci nisu mogli da dozvole tek tako da prođe austrougarska vojna provokacija na Vidovdan u Sarajevu, što na kraju bi inicijalna kapisla Velikoga rata. Granica između Austrougarske monarhije i Kraljevine Srbije beše zatvorena i svi oni naši podanici koji su se nekim slučajem našli u inostranstvu nisu mogli da se vrate. Uistinu su bili retki oni koji su to uspeli: setimo se, primera radi, kako se stari naš vojvoda Radomir Putnik vratio kući. Mladi Ivan Đaja nije bio te sreće kao vojvoda Putnik, nego je ostao kod maćehe Ane u Hintenbrilu.

Početnih meseci rata Ivan nije nikome smetao, međutim bečka policija je na kraju pokucala i na Anina vrata, tražeći od nje da im odmah preda srpskog špijuna, koji se krije kod nje – slično, kao što je bilo i sa našim akademikom Jovanom Turomanom, samo mnogo uljudnije. Ivan je pokušao da im objasni ko je on, šta je i zbog čega je tu, ali pošto uopšte nije vredelo, nije želeo maćehi da pravi još više neprilika, te se poče pakovati da krene sa žandarmima. Baronica Ana fon Zigl, shvativši veoma dobro šta će dalje da se dešava, bukvalno stade između Franjinih žandarma i našeg mladog naučnika, zaštitivši tako svog voljenog posinka, zaklinjući se svojom čašću, plemstvom i titulom. Uljudni žandarmi ipak ustuknuše i Ivana prividno ostaviše, rekavši da momak, kada mu to bude zgodno, navrati do obližnje stanice policije da mu izdaju važeću legitimaciju! Bilo je sasvim jasno kuda sve to vodi, te zbog toga Ana reče:– Kao baronica, zahtevam da vaši ljudi pošalju pisara i dva svedoka da se ovde, u mom domu, izda važeći dokument za mog pastorka!

Žandarmi behu kisela izraza lica, ali su se ipak povinovali baroničinoj volji. Istog tog dana prof. Ivan B. Đaja dobio je važeću legitimaciju monarhije. Zahvaljujući njoj, on se od tog trenutka mogao potpuno slobodno kretati svuda po carevini, što mu je pomagalo da se sastaje sa tadašnjim bečkim kolegama fiziolozima i ostalim naučnicima.

Kada se Veliki rat završio i prof. Ivan Đaja nameravao da se najzad vrati u znatno proširenu otadžbinu, ondašnju Kraljevinu SHS, nije imao srca da brižnu maćehu ostavi u Beču, jer je hrabra starica Ana ostala potpuno sama. U prvom trenutku baronica se nećkala, ali kada je promislila krenula je zajedno sa Ivanom u Beograd! Živela je sa sada uveliko odraslom decom pokojnoga kapetana Bože, kojima je i dalje bila kao prava majka.

Nešto pred izbijanje Drugog svetskog rata, ta hrabra i požrtvovana žena, baronica Ana fon Zigl se upokojila. Po svojoj želji počiva u porodičnoj grobnici u Beču.


Komentari2
9797c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Stojiljkovic
Pratim tekstove povodom 100 godina od velikog rata i ovaj je po svemu sudeci ubedljivo najslabiji.Nit je poucan niti je stilisticki bogat,ama bas nista.S druge strane ostali tekstovi su za anale.Hvala
nikola andric
Problem je u tome da nema dovoljno baronica kao Ane von Zigl za sve nas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja