subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:21

Obveznice – isplativija štednja za građane

Država sprema štedne obveznice i za sada je poznato samo to da će ovi vrednosni papiri moći da se kupuju direktno, a ne kao do sada preko brokera
Autor: Jovana Rabrenovićsubota, 05.08.2017. u 22:00

Država će uskoro omogućiti građanima da kupuju štedne obveznice. Tako nešto najavila je pre nekoliko dana guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, a razlog njihovog emitovanja je da građani dobiju veći prinos na kapital od štednje u bankama.

Iako je štednja građana dostigla 9,1 milijardu evra, zbog niskih kamata zarada je trenutno zanemarljiva.

„Banke građanima na štednju plaćaju od 0,8 odsto do jedan odsto, osim jedne koja daje malo više. Zbog toga pripremamo instrumente koji će stimulisati građane da kupuju hartije od vrednosti što će im biti isplativije – rekla je Tabakovićeva nedavno na odboru Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Na emitovanju štedne obveznice radi Ministarstvo finansija koje sprema izmene propisa koje bi građanima omogućile direktnu kupovinu državnih hartija od vrednosti (HoV) po povoljnijim uslovima. Sada se hartije mogu kupiti preko brokera koji naplaćuju proviziju, a tu su i troškovi Beogradske berze i Centralnog registra HoV.

Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da je glavna prednost kupovine državnih dužničkih hartija upravo njihov nizak rizik, da su one najbolja alternativa za štednju u banci i da nose nešto veću zaradu. Inače, investiranje u državne dužničke hartije počelo je intenzivnije da se razvija od 2009. godine kada je država počela njihovu masovniju prodaju. One nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija.

Bilo dinarske ili u evrima oslobođene su plaćanja poreza, a mogu se prodati na Beogradskoj berzi i pre roka dospeća, sa pripadajućom zaradom do momenta držanja. Pre dve godine Beogradska berza omogućila je svakodnevno kupovinu ranije emitovanih državnih hartija na sekundarnom tržištu.

Da bi neko kupio ove hartije mora da ima račun kod brokera ili brokerskog odeljenja u banci i deponovan novac u odgovarajućoj valuti. Državne dužničke papire moguće je kupiti na dva načina: direktno od države u primarnoj emisiji ili na sekundarnom tržištu putem Beogradske berze. Ukoliko se neko ipak odluči da finansira državu može da kupi čak 50 odsto obima aukcije. Ograničen je minimalni iznos kupovine i to na 50.000 dinara i 5.000 evra. Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koju po aukciji može da kupi jedno lice je pet komada. U slučaju kupovine i prodaje kod brokera predmet trgovine može da bude i samo jedna obveznica. Jasno je da je zarada moguća tek na većim ulaganjima jer su kamate i kod obveznica relativno niske.

U NBS kažu da su kamatne stope banaka na deviznu štednju građana na vrlo niskom nivou u dužem vremenskom periodu. „Ovo je rezultat pre svega dužeg perioda niskih, čak i negativnih kamatnih stopa u evrozoni. U tom smislu, građani imaju na raspolaganju više alternativa za ulaganje koje donose veći prinos od trenutnih kamatnih stopa na deviznu štednju. To su državne HoV, jedinice penzionih i investicionih fondova, osiguravajuća društva, akcije. Takođe, NBS ukazuje da je dinarska štednja atraktivnija u odnosu na deviznu jer su kamatne stope više, a prihod od ove štednje se ne oporezuje, za razliku od štednje u devizama.

 

I investicioni fondovi alternativa štednji

Iako investicioni fondovi postoje već deset godina i dalje je malo poznato da i fizička i pravna lica imaju priliku da štede na ovaj način, odnosno investiraju novac i ostvare prihod. Trenutno u Srbiji postoji 12 investicionih fondova i jedan zatvoreni investicioni fond, koji su registrovani kod Komisije za HoV. Ukupna vrednost neto imovine registrovanih investicionih fondova na kraju 2016. godine iznosi 21,1 milijardu dinara. U Rajfajzen banci, koja ima tri takva fonda, kažu da u uslovima smanjenih kamata na štednju u bankama, novčani investicioni fondovi mogu biti dobra alternativa depozitima banaka, uz viši prinos, ali i uz dnevnu dostupnost novca. – Ovakva ulaganja pogodna su za one ulagače koji nisu skloni riziku, jer imovinu ulažu u kratkoročne depozite u bankama i kratkoročne dužničke papire, i tako obezbeđuju visoku sigurnost ulaganja, kaže Rade Bjelobaba, direktor Rajfajzen Investa. Po njegovim rečima, investicioni fondovi su pogodni i za kontinuirani vid štednje, odnosno dobar način da se kroz manja mesečna izdvajanja („štedni plan”) ulaganjem obezbedi novac za budućnost (školovanje dece, automobil, stan). Prinosi na uloženi kapital variraju između fondova. Novčani fondovi obično prikupljena sredstva ulažu u državne HoV, gde se može očekivani niži rizik, ali i niži prinos u odnosu na druge vrste investicionih fondova koji više investiraju u akcije. Njihovi prinosi zavise od strategije ulaganja, kao i od tržišnih kretanja.


Komentari10
d8631
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zdenka djurić
Za vlasnike slobodnih novčanih sredstava, atraktivne mogu da budu samo kratkoroćne obveznice. Dugoročne obveznice su sa fiksiranom kamatom su narodni zajam, što će reći, gubitak za investitora.
Јован Скерлић
Да ли неко зна где да наплатим обвезнице Републике Србије иу 1990. године?
Саша
Некада је нормална камата увек била око 2-4% изнад инфлације али Евро/Долар поборници већ преко 5 година добијају 90% мање него што би требало. Питање настаје зашто?! Па зато да би ви моји народе вратили туђе дугове и минусе тј преко Евра/Долара/Франка/Фунте извршена је једна од највећих пљачки овог века који Језда и Дафина само могу завидити. Орочити мање суме новца на годину или две за 4 или 5% Динарске штедње је рационално ок избор јер у супротном боље је да купите нешто па продате за коју годину.
S.Vasic
Nije samo niska kamata u Srbiji nego svugde cak i u Americi 008% . Kome Ameri vracaju dugove ? hehehe Tako da se za ovo ne moze optuziti Vlada Srbije da pljacka svoj narod . Ako cemo tako onda su svi na zemaljskoj kugli opljackani . Gde je to kamata bar 1% na ulog ? Nigde
Preporučujem 4
goran staric
Između Scile i Haridbe - država ili banka ipak biram državu. Kad su neke banke propale (recimo Metals ili Agro banka) država je preko fonda rizika ipak te pare vratila. Da li znate da su mnoge banke kupovale državne obveznice po povoljnim kamatama i taj novac pozajmljivala građanima a razliku strpale u svoj profit
Milan
80tih proslog veka je bio aktuelan Zajam za preporod Srbije,pa su dosli otkupi stanova za devize,pa Jezda,pa Dafina,pa neuplacivanje radnicima penzionog staza itd itd.Ne danke,meni je dividenda BASF,Siemens itd draza

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja