sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:11

Muzička čestitka za Kleopatru Karađorđević

Pijanistkinja Jasmina Janković istraživala je muziku izvođenu na dvoru Karađorđevića. Knez Mihailo Obrenović napisao je pesmu „Što se bore misli moje” za koju se smatra da je namenjena mladoj princezi Kleopatri
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 05.08.2017. u 21:33
Кле­о­па­тра Ка­ра­ђор­ђе­вић (Фо­то­гра­фи­ја из ка­та­ло­га це-деа)

Sva­ki bal na srp­skom dvo­ru po­či­njao je ko­lom – kod Obre­no­vi­ća „Sr­bi­jan­kom”, a kod Ka­ra­đor­đe­vi­ća nje­nom dru­gom ver­zi­jom „Kra­ljev­skim ko­lom” ko­ju je osmi­slio Sta­ni­slav Bi­nič­ki. 

Obe ove na­še di­na­sti­je shva­ti­le su da je za na­pre­dak gra­đan­skog dru­štva i po­di­za­nje kul­tu­re jed­nog na­ro­da neo­p­hod­no ovla­da­va­nje mu­zič­kim obra­zo­va­njem i za­to su na dvor po­zi­va­li kom­po­zi­to­re iz ino­stran­stva.

To je bi­la prak­sa i na evrop­skim dvo­ro­vi­ma: Mo­cart je bio an­ga­žo­van kod vla­da­ra u Salc­bur­gu, Hajdn na dvo­ru ma­đar­skog gro­fa Ester­ha­zi­ja, Gluk pri Hab­zbur­škom dvo­ru.

Mu­zi­ku iz­vo­đe­nu na srp­skom dvo­ru is­tra­ži­va­la je pi­ja­nist­ki­nja Ja­smi­na Jan­ko­vić, dok­tor fi­lo­lo­ških na­u­ka i pro­fe­sor na Aka­de­mi­ji le­pih umet­no­sti u Be­o­gra­du i te kom­po­zi­ci­je uvr­šće­ne su na ne­dav­no ob­ja­vljen disk „Srp­ska kra­ljev­ska mu­zi­ka di­na­sti­je Ka­ra­đor­đe­vić” u iz­da­nju „Me­tro­po­li­sa” iz Be­o­gra­da. 

– Pr­vi kla­vir na dvor Obre­no­vi­ća sti­že 1826. go­di­ne, a pr­vi kom­po­zi­tor ko­ji je ra­dio za Je­vre­ma Obre­no­vi­ća bio je Je­vre­jin Jo­sif Šle­zin­ger, ka­pel­maj­stor i osni­vač pr­vog or­ke­stra u Sr­bi­ji Knja­žev­sko-srp­ske ban­de 1831. u Kra­gu­jev­cu. Šle­zin­ger je bio i autor mu­zi­ke za po­zo­ri­šne ko­ma­de ko­ji su iz­vo­đe­ni u kra­gu­je­vač­kom Knja­žev­sko-srp­skom te­a­tru i u Te­a­tru na Đu­mru­ku u Be­o­gra­du. Za Ka­ra­đor­đe­vi­će mu­zi­ku pi­še Čeh Alojz Ka­la­uz, dok mi ni­smo od­ško­lo­va­li do­ma­će kom­po­zi­to­re – pri­ča Ja­smi­na Jan­ko­vić. 

Kom­po­no­va­nje za pri­god­ne sve­ča­no­sti bi­la je prak­sa pre­u­ze­ta sa evrop­skih dvo­ro­va, pa ta­ko po­me­nu­ti disk otva­ra­ju dva srp­ska mar­ša Jo­si­fa Šle­zin­ge­ra – Ti­hi i Br­zi, po­ru­če­na u čast do­la­ska na pre­sto Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća, ko­ji je bio knez Sr­bi­je od 1842. do 1858. go­di­ne. 

– Naj­za­ni­mlji­vi­ja je pri­ča oko kom­po­zi­ci­je „Što se bo­re mi­sli mo­je” za ko­ju je tekst na­pi­sao knez Mi­ha­i­lo Obre­no­vić, a mu­zi­ku Alojz Ka­la­uz. Ču­ve­ni su nje­go­vi sti­ho­vi iz te pe­sme: „Da te lju­bim, ah je­di­na, ce­lom sve­tu ka­za­ću, sam od se­be, ah pre­mi­la, ovu taj­nu sa­kri­ću”. Sma­tra­lo se naj­pre da je de­lo po­sve­će­no Mi­ha­i­lo­voj se­stri­či­ni Ka­ta­ri­ni Kon­stan­ti­no­vić, unu­ci Je­vre­ma Obre­no­vi­ća, u ko­ju je bio za­lju­bljen. Me­đu­tim, 2003. u Som­bo­ru je pro­na­đen not­ni za­pis ove me­lo­di­je, na ko­joj je i svo­je­ruč­no pi­sa­na po­sve­ta za 15. ro­đen­dan Kle­o­pa­tre Ka­ra­đor­đe­vić, ćer­ke kne­za Alek­san­dra i kne­gi­nje Per­si­de – ka­že Ja­smi­na Jan­ko­vić. 

Do­ku­ment ko­ji sa­dr­ži ro­đen­dan­sku 
če­stit­ku za Kle­o­pa­tru Ka­ra­đor­đe­vić

Kom­po­zi­ci­ja je na­pi­sa­na 1850. go­di­ne, po­sve­ta („Ovom pri­li­kom če­sti­tam njen ro­đen­dan”) iz­da­ta je u Be­ču 1852. na fran­cu­skom je­zi­ku, a knez se ože­nio go­di­nu da­na ka­sni­je. 

– U kra­ljev­skoj po­ro­di­ci ni­je mo­gla tek ta­ko da se štam­pa ne­ka po­sve­ta. Mo­žda je knez po­sve­tio ovo de­lo za de­voj­čin ro­đen­dan ili je nje­na maj­ka od Ka­la­u­za po­ru­či­la kom­po­zi­ci­ju da bi nju usre­ći­la, ali je si­gur­no da autor­sko pra­vo da se štam­pa ova pe­sma ni­je da­to a da se ne pi­ta knez Mi­ha­i­lo – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca, i pod­se­ća da je na tekst „Što se bo­re mi­sli mo­je” ču­ve­ne va­ri­ja­ci­je za kla­vir ka­sni­je na­pi­sao Kor­ne­li­je Stan­ko­vić. 

– Knez Mihailo je u van­brač­noj ve­zi sa Ma­ri­jom Berg­ha­us 1849. do­bio si­na Ve­li­mi­ra Te­o­do­ro­vi­ća, a 1853. ože­nio se ma­đar­skom gro­fi­com Ju­li­jom Hu­nja­di i ubr­zo raz­veo. Ve­ro­vat­no su mu se „mi­sli bo­ri­le” iz­me­đu Ju­li­je i Kle­o­pa­tre i zbog okol­no­sti na­stan­ka ove kom­po­zi­ci­je, mo­gla bi da se na­slu­ti že­lja da se ko­nač­no iz­mi­re dve di­na­sti­je, iako se sma­tra da su nji­ho­vi od­no­si ne­po­mir­lji­vi – ka­že Ja­smi­na Jan­ko­vić. 

Kle­o­pa­tra Ka­ra­đor­đe­vić se u fe­bru­a­ru 1855. uda­je za Mi­la­na Pe­tro­ni­je­vi­ća, si­na usta­vo­bra­ni­te­lja Avra­ma Pe­tro­ni­je­vi­ća. Ve­le­lep­no ven­ča­nje pri­re­đe­no je u Sa­bor­noj cr­kvi, a brak je po­tra­jao sve­ga tri i po me­se­ca. 

– Du­šev­na pat­nja iza­zva­la je kod nje bo­lest i ni­su joj po­mo­gli ni beč­ki dok­to­ri u ba­nji u Glaj­hen­ber­gu. Umr­la je kad joj je bi­lo 20 go­di­na i ova pri­ča me za­to pod­se­ća na onu La­ze Ko­sti­ća i Len­ke Dun­đer­ski – na­gla­ša­va Ja­smi­na Jan­ko­vić.

Na nje­nom di­sku se, me­đu de­li­ma iz­vo­đe­nim na dvo­ru Ka­ra­đor­đe­vi­ća, na­la­ze i Srp­ski na­pe­vi ko­je je Alojz Ka­la­uz za­pi­sao pu­tu­ju­ći po Sr­bi­ji. Me­đu nji­ma: „Ja sam mla­da Srp­ki­nja”, „Sva­tov­ska pe­sma” (ko­ja pre­ju­di­ci­ra Kle­o­pa­tri­nu bli­sku uda­ju), „Mno­ga­ja lje­ta” (zdra­vi­ca), „Oj de­voj­ko ro­đe­na, be­la li­ca ru­me­na”, „Sr­ba­di­jo, mi­la bra­ćo, ’aj­te slo­žno u ko­lo”, „Mom­če mi prom’če kroz se­lo”, „Jošt ne si­ja jar­ko sun­ce”, „Ni­še­vač­ko ko­lo”, „Ba­nat­sko ko­lo”, „Ćaj Ći­ro, se­di s mi­rom”, „Plje­ska­vi­ca, plje­sak igra”, „Si­ni sjaj­no od vo­sto­ka sun­ce”, „Ne­vje­rom me zva’, ze­mlje go­spo­dar” i dru­ge ko­je pred­sta­vlja­ju spoj na­rod­nog me­lo­sa i za­pad­no­e­vrop­ske har­mo­ni­za­ci­je. 

– Uve­li smo kla­vir kao evrop­ski in­stru­ment, ali i vo­di­li bri­gu o na­šem na­ci­o­nal­nom bla­gu. To je fan­ta­stič­ni miks ču­va­nja bla­ga i uvo­đe­nja evrop­skih stan­dar­da. Na di­sku se na­šla i kom­po­zi­ci­ja Sta­ni­sla­va Bi­nič­kog „Po­zdrav kra­lje­voj ve­re­ni­ci” iz 1922. godine, na­sta­la pri­li­kom do­la­ska bu­du­će kra­lji­ce Ma­ri­je Ka­ra­đor­đe­vić iz Ru­mu­ni­je u Be­o­grad, u čast nje­ne uda­je za kra­lja Alek­san­dra Pr­vog Ka­ra­đor­đe­vi­ća, a na tekst Ste­va­na Be­še­vi­ća – ka­že naša sagovornica.

Pri­me­ću­je da su kom­po­zi­ci­je iz­vo­đe­ne na dvo­ru Ka­ra­đor­đe­vi­ća, na­sta­le to­kom 19. i pr­ve po­lo­vi­ne 20. ve­ka, auten­tič­ni do­ku­ment na­še kla­vir­ske mu­zi­ke, ko­ji pred­sta­vlja zna­čaj­nu osno­vu za raz­voj no­vih sti­lo­va srp­ske mu­zi­ke u 20. ve­ku. 


Komentari0
1bce1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja