četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 06.08.2017. u 22:00 Dejan Spalović

Manjinske partije u dvotrećinskoj većini

На прошлим изборима мањинским странкама је за цензус требало тек нешто више од 20.000 гласова (Фото Д. Жарковић)

Kada bi se politička snaga merila po broju partija, nacionalne manjine imale bi gotovo dvotrećinski udeo u političkom životu Srbije. Trenutno od 113 registrovanih stranaka u našoj zemlji, čak 69 zvanično se vode kao manjinske. Među njima najveći interes da se politički organizuju pokazali su Bošnjaci koji imaju 12 partija, dok drugo mesto dele Mađari, Albanci i Romi za čija prava se bori po sedam stranaka.

Kao jedan od razloga za veliki broj manjinskih partija u javnosti se tumači i činjenica da se one lakše registruju, a na izborima koriste privilegiju prirodnog praga za ulazak u parlament, umesto cenzusa od pet odsto.

Prednost u odnosu na stranke koje nemaju takav status je višestruka, pa se uveliko govori o tome da se pojedini političari maskiraju u zaštitnike manjina. Jedan od motiva jeste i činjenica da je za ulazak u Skupštinu na prošlim izborima strankama koje nisu manjinske za cenzus od pet odsto bilo potrebno nešto više od 250.000 glasova, a onima koje to formalno jesu tek malo više od 20.000. Prema aktuelnim propisima, kao manjinske mogu da se registruju čak i partije „zelene” orijentacije, koje u osnovi svog programa imaju borbu za zaštitu životne sredine i ekološke teme.

U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu za „Politiku” navode da aktuelnim Zakonom o političkim strankama nije predviđeno da se dokumentom dokazuje da li je ovlašćeno lice pripadnik nacionalne manjine. Ovim propisom zahteva se jedino da se predstavljanje i zastupanje manjinskih interesa uređuje osnivačkim aktom, programom i statutom.

Uz to za osnivanje ovakve stranke potrebno je najmanje 1.000 potpisa punoletnih i poslovno sposobnih građana, što je čak deset puta manje nego za „običnu” partiju. Kontrolu da li je organizacija koja želi da se registruje zaista manjinska obavlja Ministarstvo za državnu upravu, a glavni kriterijum su osnivačka dokumenta partije i niko ne ulazi u nacionalnost podnosioca zahteva.

Zbog broja partija s ovakvim statusom, do sada su se više puta u javnosti čuli predlozi da bi pitanje političkog organizovanja manjina trebalo da bude regulisano novim izmenama i dopunama Zakona o političkim strankama. Predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor kaže da stranke u Srbiji zaista mogu bez problema da se registruju kao predstavnici manjina, ali napominje da postoje zloupotrebe zakona. Navodi da je od početka višestranačkog sistema u zemlji oduvek bilo upisano više partija vojvođanskih Mađara, ali da poslednjih 20 godina samo SVM ima uticaj u političkom životu.

„Specifičnost za mađarsku nacionalnu manjinu jeste da gotovo sve stranke koje su registrovane zaista i jesu stranke vojvođanskih Mađara. Ipak, postoji jedna koja se na papiru bori i za interese Mađara, ali među svojim članovima i osnivačima nema nijednog pripadnika naše nacionalne zajednice”, kaže Pastor za „Politiku”, naglašavajući da se u takvim slučajevima koristi „rupa u propisima”.

Za lidera Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamera Zukorlića nije čudno što od partija nacionalnih manjina ima najviše bošnjačkih partija u Srbiji. „To je svojevrstan fenomen, ali i naše bogatstvo prevelikog liderskog potencijala u Sandžaku. Ovde svaki sandžački sin misli da se rodio s činom pukovnika i smatra da će kada on bude predsednik stranke sve da se okreće oko njega”, ocenjuje Zukorlić za naš list i dodaje: „Kod nas u Sandžaku imamo tri političke opcije i sve su to prolazne tranzicijske faze naroda koji je stotinama godina bio isključen iz političkih tokova i sada prolazi neizbežne političke ’bolesti’ za koje verujem da su privremene”.

Da nije logično da postoji više partija nacionalnih manjina nego onih koje to nisu, uveren je i Đorđe Vuković, programski direktor Cesida. Dodaje da to jeste jedan od dokaza zloupotrebe da se primeni „prirodni prag” za ulazak u parlament, ali i da nema načina da se tako nešto spreči, jer svako ima pravo da osnuje partiju kakvu želi. „Svako može da se izjasni kako hoće i može da menja svoje etničko opredeljenje. To je njihovo ljudsko pravo koje im niko ne može oduzeti”, navodi Vuković za „Politiku”. Podseća i da izborne liste dodatno kontroliše Republička izborna komisija, koja proverava da li su ispunjeni formalni kriterijumi da se neka od njih tretira kao manjinska i da li će za nju važiti prirodan prag.

Komentari1
91057
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

MilosNS
Trebalo bi uvesti neki pravilnik koji bi, bez obzira na brojnost, strankama nacionalnih manjina davao tek nekoliko mesta u parlamentu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja