utorak, 21.11.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:40

Fruška sveta gora nije u turističkoj ponudi Srbije

Crkva je uradila svoje, ali je izostala reakcija države, ukazuje Novosađanin Dušan Kojičin koji je bio među pokretačima ideje da se ova planina sa 16 manastira proglasi, u crkvenim krugovima, svetom gorom
Autor: Snežana Kovačevićutorak, 08.08.2017. u 08:42
Манастир Бесеново (Фото Танјуг)

Novi Sad – Fruška gora poslednjih 14 godina ima verski status svete gore zbog 16 srednjovekovnih manastira na obroncima ove planine usred vojvođanske ravnice. Svetom gorom ju je proglasio, na osnovu odluke Sinoda Srpske pravoslavne crkve, episkop sremski Vasilije. Bilo je to na Miholjdan, 12. oktobra 2003, u Sremskim Karlovcima. Tada se činilo da bi ovaj „znak” mogao da doprinese i razvoju takozvanog verskog turizma.

Prva pomisao bila je Sveta gora na grčkom poluostrvu Atos, gde se nalazi dvadeset pravoslavnih manastira, među kojima i srpski Hilandar. Ali grčko more, istorija velike civilizacije i verski turizam često su u osnovi jedan isti turistički paket koji je, u tom smislu, teško porediti sa ponudom u ravnici. U pravoslavnom svetu postoji i treća sveta gora, na Sinaju, gde je manastir Svete Katarine.

Oni skloni lenjiru i šestaru ukazuju da pomenute tri svetinje na geografskoj mapi leže na istoj pravi, a oni koji pak više znanja imaju u marketingu i neophodnoj promociji turizma u tome bi dalje već trebalo da se snađu...

„Sveta gora sinajska je daleko, u srcu sinajske pustinje; na Svetu goru atonsku ne mogu žene; a Fruška gora je u srcu Evrope i mogu da je posete i žene i muškarci”, kaže Dušan Kojičin, Novosađanin koji je bio među pokretačima ideje, okupljenim oko Udruženja poštovalaca Svete gore atonske, da se Fruška gora u crkvenim krugovima proglasi svetom gorom.

On je poslednjih nekoliko godina izdavač i bavi se turizmom kroz veliku proizvodnju i prodaju suvenira koji se turistima nude u lokalima „Samarije” u srcu Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Tu čuva i originalnu povelju vladike sremskog Vasilija o proglašenju Fruške gore svetom. Kaže, samo tri takva primerka postoje, a jedan je kod njega.

„Crkva je uradila svoje, ali je izostala reakcija države. Očekivali smo da se za Frušku goru više zainteresuju i turističke organizacije Srbije, Vojvodine i Novog Sada. Međutim, to od 2003. godine više niko i ne spominje. Mi samo pričamo o razvoju turizma, a naša lepa Fruška gora se ne nalazi na spisku ni 20 destinacija Turističke organizacije Srbije”, navodi.

Pošto su, kako kaže, videli šta se dešava, pokušali su da skrenu pažnju na taj biser prirode i spomenika kulture knjigom „Upoznajte svetu Frušku goru pešice”, gde je iskusni planinarski vodič i nekadašnji rukovodilac planinarskih saveza Borivoje Veljković detaljno opisao 23 staze do fruškogorskih manastira. Pripremili su i projekat obeležavanja ukupno 28 pešačkih staza, jer Fruška gora, ističe Kojičin, nije baš mala planina, dugačka je oko 60 kilometara i ima gustu šumu.

U jednoj od novosadskih turističkih agencija koja ima stalne ture za Grgeteg, Krušedol i druge fruškogorske manastire saznajemo da turisti dolaze i sa Dalekog istoka.

„Imali smo hodočasnike iz Kine koji su dolazili da spavaju u manastirima, a obilazili su i Frušku goru i centralnu Srbiju”, kaže Strahinja iz agencije „Magelan”. Po njegovim rečima, ljude koje zanima religija često znaju više o takvim destinacijama nego turizmolozi i lako se odluče da dođu, a informišu se, dodaje on, preko interneta.

Turistička organizacija Novog Sada na svom sajtu preporučuje gostima da vide i Frušku goru, jer su tu i nacionalni park i manastiri kao značajni spomenici kulturnog nasleđa.

„Turisti se uglavnom raspituju za aktivni turizam na Fruškoj gori i čude se što se ulaz u nacionalni park ne naplaćuje. Vinske ture su takođe popularne. Kod nas dođu pripremljeni informacijama o Fruškoj gori, a raspituju se kako da dođu do nje. Trudimo se da im olakšamo snalaženje, takođe ih upućujemo na agencije koje imaju organizovane ture za obilazak manastira”, kaže portparolka TONS-a Danijela Jokanović.

Ministar Rasim Ljajić poručio je nedavno da će država promovisati i podržati verski turizam. Srbija, po njegovim rečima, ima potencijal za razvoj verskog turizma, ali treba poraditi na unapređenju infrastrukture i marketingu tih destinacija.

„Problem je loša infrastruktura. Postoje manastiri do kojih je teško stići”, kazao je Ljajić na konferenciji „Verski turizam i savremeno turističko tržište”, navodi se na sajtu Ministarstva trgovine i turizma.

 


Komentari6
f256e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Boško Tomašević
To što je episkopu sremskom Vasiliju palo na pamet da Frušku goru preimenuje u Frušku svetu goru besmislica je koja, nadam se, neće nikad zaživeti. Besmislica je maštovita, ali Fruška gora je samo to što jeste, ma koliko na njenoj teritoriji bilo manastira. Maštovite, srednjevekovne ideje i sumnjivi zanosi ne pripadaju 21. veku. Sâm Tirol ima deset-petnaest puta više samostana i crkvenih zadužbina starih šest-sedam vekova i nikome od katolika nije palo na pamet da Tirol nazovu svetim Tirolom. Ljudi tamo čuvaju prirodu i ona im je jedino sveta. Fruška gora je beznadežno zapuštena teritorija Republike Srbije, bez drumova i seoskih a kamoli carskih, sa medjugradskims saobraćajem bez voznog reda. To što se na njenoj teritoriji nalazi petnaest-šesnaest manastira nije odlučujuće da se ista planina nazove svetom, osim medju ljudima koji vide rajeve i tamo gde ih nema. S druge strane, da se ulaz u nacionalni park Fruška gora naplaćuje - danas i ovde takav kakav jeste - to bi bila pljačka.
Aleksandar
Crkva samoproklamuje čitavu planinu kao svoju teritoriju! Fruška Gora je i nacionalni park, po odluci države, iako nema uslove da to bude zbog naseljenosti i saobraćaja.
Драган
Вучић се одрекао Војводине, то ће објавити одмах након што призна, и званично, независно Косово.
Живко
Да поставимо главно питање.. а ко формира ту листу туристичке понуде?? Туристичка понуда би морала бити формирана на основу броја посетилаца, односно заинтересованости конзумената. А тај, што је формирао ту листу евидентно није подмазан да обогати ту листу, или му нешто смета код српских манастира у Фрушкој гори. Добро би било чути тог ''креатора''. Нема нам спаса кад смо сами себи најгори непријатељи!!
Jeremija
I bolje da nije. Turizam upropaštava. Pogledajte šta je učinjeno od Ostroga! Kome to treba?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja