ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Samo jedan Dragačevac pobednik u Guči

Na dosadašnjih 56 Sabora, trubači sa srpskog juga proglašavani su najboljima čak 37 godina
Autor: Gvozden Otaševićčetvrtak, 10.08.2017. u 08:59
Четвороструки победник Сабора Ненад Младеновић из Врања са оркестром (Фото: Г. Оташевић)

Guča – Od 17 trubačkih orkestara koji su kroz kvalifikacije u devet naših sela i gradova stigli do finala 57. Sabora, devet potiču sa srpskog juga, četiri iz zapadne, a tri iz istočne Srbije, dok Boško Krdžavac sa svojim „Novosadskim trubačima” jedini dolazi iz Vojvodine. To je slika i prilika današnje ali i pređašnje trubačke Srbije, jer su majstori iz romskih mahala juga nedostižni gospodari Sabora.

Stručnjaci navode da u nas postoje tri područja – okolina Leskovca i Vranja, zatim deo oko Boljevca i Zaječara, te Čačka i Užica –

gde je trubaštvo izrazito razvijeno. Ali, to su tri različite muzike. Južnjaci svoje čočeke počinju uzdržano pa nastavljaju sve življe u ritmu sedam ili devet osmina, odnosno delova takta. Taj temperament dodatno podstiče bubnjar tako što desnom rukom kojom drži deblju palicu (čukanu) u kombinaciji sa tanjim prutićem u levoj ruci (kojim udara po obodu bubnja), naglašava osnovu čočeka. Muzikolozi dalje objašnjavaju da su igre iz istočne Srbije uglavnom „motorične, što je odlika vlaškog melosa”, dok u zapadnoj Srbiji preovladava ujednačeni parni ritam u taktu dve četvrtine, ili čuvena „dvojka”.

Neodoljiva svirka čočeka i srpskog juga donela je muzičarima tog kraja brojne nagrade u Guči. Na ukupno 56 Sabora, oni su 37 godina osvajali nagradu stručnog žirija za najboljeg trubača (Slobodan Salijević iz Prekodolca, Boban Marković iz Vladičinog Hana i Nenad Mladenović iz Vranja čak po četiri puta). Trubači iz zapadne Srbije pobedili su 15 puta (Svetozar Lazović Gongo iz Ježevice i Veljko Ostojić iz Zlakuse po tri puta), a preostale četiri nagrade otišle su u istočnu Srbiju, i sve četiri je odneo Raka Kostić iz Lukova.

Ali, Kostić je pobeđivao između 1964. i 1971, dakle to bejaše davno. Tada su za prelazak u majstore bili potrebni, pored veštine, jaka pluća i dobar instrument, a danas je tehnika otišla toliko da „na jedan dah, odnosno jedno uzimanje vazduha, trubač može da odsvira i 12 taktova u dinamici pijano (tiho)”.

Za naše opšte prilike zanimljiva je i činjenica da domaćini Sabora u Guči nikad nisu koristili taj položaj kako bi do nagrada provukli svoje mezimce iz susednog sela.

– To je jedna od veličina ovog Sabora. Mogu svi da se ljute na odluke žirija, ali niko ne može da kaže da su Dragačevci gurali svoje trubače na prvo mesto. Za 56 godina koliko Sabor traje jedini Dragačevac koji je osvojio prvu trubu bio je Desemir Perišić iz Goračića, 1961. Dakle, osnivačke godine, kad su se samo Dragačevci i takmičili jer su svirala četiri orkestra iz okolnih sela. Zato se u šali kaže da su trubači iz Dragačeva tri puta pobedili na Saboru: prvi put, jednom i nikad više  – veli Joviša Slavković, književnik iz Guče i krajem prošlog veka direktor Sabora trubača.

Međutim, ni trubačima sa juga nije sve potaman. Savladaće čoček, vrhunski ga odsvirati i pobediti u Guči, ali kad se pogase svetla te scene mora se na posao, na neku svadbu. A tamo, ljudi od muzike traže i šumadijsko kolo.

– Uvežbali smo i snimili kolo „most”, ali smo se danima znojili na probama. Za to vreme mogli smo da savladamo tri čočeka – kaže za „Politiku” Bojan Ristić, kapelnik iz Vladičinog Hana čiji je orkestar dobio prvu nagradu stručnog žirija na 56. Saboru.

On će sledeće subote, od 20.00 sati, po osmi put kao kapelnik predvoditi svoj sastav u takmičenju najbolji srpskih orkestara. Ostali finalisti su kapele Kristijana Azirovića iz Bojnika (drugi put kapelnik na Saboru), Stojana Krstića iz Lepenice (19), „Zlatne trube” iz Knjaževca (šest učešće u finalu), Milana Nikolića Donje, mlađeg, iz Grdelice (1), Ivana Đenadića iz Akmačića (2), Stefana Mladenovića iz Vranja (2), „Novosadski trubači” (2), „Tornado” sa Jabuke (1), Janka Jovanovića (4) i Ljubivoja Dikovića (6) iz Požege, Vladimira Ivanovića iz Zagužanja (2), Marka Gligorijevića iz Duba (4), Jovice Ajdarevića iz Pavlovca (18), Saše Pavlovića iz Pirota (2), Fejata i Nebojše Sejdića iz Bojnika (2), Aleksandra Đorđevića iz Bora (1) i Bojana Krstića iz Vladičinog Hana (12). Osamnaesti orkestar biće poznat posle polufinala u Guči.

Žitelji varošice ovih dana su, kao i svaka srpska kuća koja očekuje goste, sve pobrisali, očistili i sredili, pa čekaju početak 57. Sabora, koji će da bude označen danas u 11.00 sati, kod Spomenika trubaču u središtu varošice. Ko dođe neće pogrešiti jer ovde ima za svakog ponešto. Ako nije u prilici da odreši kesu i smesti se u hotelski apartman od stotinu evra, može da zanoći u kampu, uređenom po međunarodnim pravilima, uz kupatila i bežični internet.

– Kamp u varošici ima 400 mesta i prenoćište u tom Trubogradu – Brastaunu košta četiri evra, ili dva evra manje nego lane. U Guči, inače, pored pansionskih i hotelskih, ima i oko 600 postelja u 250 domorodačkih kuća, i tu je prenoćište najčešće 20 evra. Javili su nam se Holanđani, Francuzi, Poljaci, doći će – kaže Vukašin Dramlić, direktor Turističke organizacije „Dragačevo” u Guči.

Juče su se ovde pojavili prvi orkestri i njihovi zapovednici, polako se zagrevaju za veliku, četvorodnevnu igranku pod šatrama, ili samo pod nebom. Kako najveći srpski sabor izgleda u očima stranaca? Evo dva različita mišljenja:

„Sabor u Guči, to je bučna i luda limena muzika, izdašno potpomognuta masnom hranom i bujicom alkohola”, navodi Stef Jansen sa univerziteta u Halu (Engleska) u svojoj studiji „Ulice Beograda, urbani protesti u Srbiji”. A jedan Izraelac, muzičar u sastavu „Balkan bit boks” koji neguje ritmove sa naših prostora, misli ovako: „Ljudima je dosadio rokenrol, koji se sve više udvara korporacijama, kao i nihilizam elektronske muzičke scene. Narod je gladan za ovom znojavom, ličnom, alkoholisanom muzikom, koja u sebi ima nešto nalik na ceremoniju. Postoji nešto izuzetno zdravo u ovom interesovanju za duvačku muziku. Jednostavno, ljudi žele da stupe u kontakt sa svojim osećanjima.”


Komentari2
71319
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav
Stranci su glupi za muziku.
Ђорђе
Сјајан коментар Томиславе, промишљено елоквентан. Требало би више да пишете, стварате. Честитке и ревизорима.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja