sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:15

Kada će Srbija dobiti enciklopediju

subota, 12.08.2017. u 08:00
Зграда Матице српске у Новом Саду (Фото comons.wikimedia.org)

Koliko je meni poznato, Srbija je verovatno jedina evropska zemlja (sa izuzetkom možda Albanije, Crne Gore, Makedonije i BiH) koja još uvek nema svoju nacionalnu enciklopediju, tj. skup sveobuhvatnih znanja jednog naroda o njegovoj kulturi, umetnosti i naukama. Neko je lepo rekao „narod bez svoje nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice”.

Inicijativa da Srbija dobije svoju nacionalnu enciklopediju po prvi put u svojoj istoriji potekla je od SANU i Matice srpske, još 1990. godine, da bi Zakon o srpskoj enciklopediji bio usvojen tek 2005. godine. Tada su dve pomenute nacionalne institucije zaključile ugovor sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj da ono svake godine finansira projekat sa 25 miliona dinara. Planirano je bilo da izađe ukupno deset tomova u narednih deset godina (znači do 2015. godine). To bi značilo da bi država uložila u taj kapitalni projekat oko 250 miliona dinara (tj. negde oko 2,2 miliona evra, po sadašnjem kursu). Poređenja radi, negde sam pročitao da je Hrvatska u svoj odgovarajući nacionalni projekat uložila pet miliona evra!

Što je najvažnije i najtužnije, ovde se ne radi samo o novcu, već o nečemu mnogo ozbiljnijem. Naime, ta ista Hrvatska je radila na svojoj nacionalnoj enciklopediji zaista samo deset godina (1999–2009) i taj posao završila sa izdatih 11 tomova. Slovenija je svoju nacionalnu enciklopediju radila u period 1987–2002. i završila sa izdatih 16 tomova. Srbija je za ovih proteklih 12 godina izdala dva toma Srpske enciklopedije (u tri sveske). Ako bi se rad nastavio tom dinamikom, kompletnu Srpsku enciklopediju mogli bismo da dobijemo tamo negde oko 2030. ili 2040. godine?!

Pitam se, posle svega navedenog, i mislim da je krajnje vreme da u javnost sa svojim stavovima u vezi sa Srpskom enciklopedijom, izađu dve nacionalne institucije koje na njoj rade (SANU i Matica srpska), ali i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo finansija. Bojim se da će javnost, odnosno svi mi, ostati uskraćeni za odgovarajuće reakcije i aktivnosti pomenutih institucija i državnih organa. Ako tako i bude, nazdravlje nam svima bilo!

Mladen Obradović


Komentari20
69d6a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mikajlo
Srbija ima svoju Medicinsku enciklopediju. I zamislite, autori su je sami napisali bez dinara pomoci od drzave. I stampana je bez drzavnih para, takodje.
Prohor
U kom veku vi, covece, zivite? Zemlje nemaju svoje nacionalne enciklopedije. Velike kulture imaju vise enciklopedija iz vremena kada je to bilo moderno. Fino je imati ukoricen pregled lokalnih odrednica, dogadjaja, ljudi, ali nuzan element nacije to svakako nije. Stavise, izdati tomovi srpske enciklopedije su toliko graficki ruzni, da je pametnije bilo nista ne izdavati.
Vladislav Marjanovic
Cemu enciklopedije na papiru u vreme interneta i elektronike? Ko jos kupuje silne tomove raznoraznih nacionalnih enciklopedija kada podaci u njima zastarevaju jos pre nego sto izadju iz stampe? U predigitalnom dobu one su jos imale smisla. Danas, medjutim, tu je funkciju odavno preuzela elektronika, a u prvom redu Vikipedija. Naucni rezultati u oblasti nauke i kulture svih zemalja moraju biti dostupne svakoj zainteresovanoj licnosti bez obzira gde zivi, a to omogucava upravo digitalna tehnologija. Pa i Britanci su odustali od stampanja svoje cuvene enciklopedije, jer im se to vise nije isplatilo. Umesto skupih, prestiznih publikacija, akademije nauka svih zemalja ukljucujuci srpsku bi bolje uradile da se usredsrede na podsticanje naucnih istrazivanja, na zastitu polozaja istrazivaca pogotovu u oblasti drustvenih nauka, na izgradnju sistema vrednovanja naucnih rezultata i na afirmisanju profesionalne etike jos uvek ugrozene politickim, privrednim, ideoloskim i verskim pritiscima.
Vladislav Marjanovic
R.Tosicu: Nisam suprotstavio Vikipediju nijednoj enciklopediji vec sam samo napisao da je funkciju enciklopedije vec odavno preuzela elektronika, u prvom redu Vikipedija. Misljenje da bi enciklopedije trebalo da iznesu zbnanja i cinjenice koje ne zastarevaju je tesko ostvariva jer se saznanja u svim oblastima upotpunjavaju i menjaju. Stoga i enciklopedije zastarevaju, danas jos brze nego u ranijim vremenima. Otud se stampoanje enciklopedija na hartiji vise ne isplati. Prednost digitalnih enciklopedija je da se podaci mogu brzo i efikasno aktualizovati. Naravno, savrsenih enciklopedija nema. Nije to ni Vikipedija. Sve su one, svaka na svoj nacin, tendenciozne, ukljucujuci i Vikipediju. Ali, svidelo se kome ili ne, i Vikipedija je efikasna polazna tacka za produbljenija informisanja o odredjenim temama, ni bolja ni gora od Larusa, Bertelsmana ili Britanike. Ko to ne uvidja, pokazuje potpunu nekompetentnost za bilo kakvu raspravu o ovom pitanju.
Preporučujem 1
R. Tošić
Nije ovde pitanje da li će encklopedija biti na papiru ili digitalna. Svakako bi trebalo da bude i digitalna. Svrha enciklopedije i jeste da izloži znanja i činjenice koje ne zastarevaju. Ali ako vi jednoj takvoj enciklopediji suprotstavljate Vikipediju, onda pokazujete potpunu nekompetentnost za bilo kakvu raspravu o ovom pitanju.
Preporučujem 22
DjordjeS
Добро је да је покренуто ово питање и надам се да ћемо добити одговоре на њега од прозваних надлежних институција. Мало је безвезе да се питања оваквог значаја покрећу из новина и рубрике "Међу нама", али је макар и то начин да се до одговора дође.
Драган Пик-лон
Још је Крлежа однео Крмчију од Светог Саве у Ѕагреб да пише Југо-енциклопедију.Догурали су до слова п.Но Крмчија још увек чами у Лијепој Њиховој!Бојим се да ће је прогласити за хрватску културну баштину!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja