ponedeljak, 23.10.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03

Veliki povratak Karla Marksa

On nije pokopan pod ruševinama Berlinskog zida. Tek sada se pojavljuje u svoj svojoj veličini i značaju. Još bi se moglo dogoditi da postane najuticajniji mislilac 21. veka”, piše Fransis Vin, autor knjige o nastanku i potonjem životu „Kapitala”
Autor: Ana Otaševićčetvrtak, 10.08.2017. u 22:00
(Д. Стојановић)

Kada se krajem osamdesetih u srednjim školama u Beogradu bežalo sa časova marksizma, dok su se na Berlinskom zidu stvarale prve pukotine, a Sovjetski Savez odbrojavao poslednje trenutke, ko je mogao da pomisli da će 2015. godine na Bijenalu u Veneciji jedan od centralnih događaja biti javno čitanje „Kapitala”.

„Daleko od toga da je pokopan pod ruševinama Berlinskog zida, Marks se tek sada pojavljuje u svoj svojoj veličini i značaju. Još bi se moglo dogoditi da postane najuticajniji mislilac 21. veka”, piše Fransis Vin u knjizi o nastanku i potonjem životu „Kapitala” koju je upravo objavila izdavačka kuća „Mali vrt”.

Janis Varufakis (Foto Rojters) i Slavoj Žižek (Foto Vikipedija)

Šta je tajna Marksovog uskrsnuća kada se njegovo ime dugo dovodilo u vezu sa doktrinarnim, birokratskim i represivnim aparatom, bilo da je u pitanju sovjetski, jugoslovenski ili kineski model?

Vin, britanski novinar koji je i autor Marksove biografije, navodi razgovor koji u oktobru 1997. godine prenosi ekonomski novinar „Njujorkera” Džon Kasidi sa jednim britanskim bankarom zaposlenim u Njujorku. „Što sam duže na Volstritu, to sam ubeđeniji da je Marks bio u pravu”, rekao je ovaj bankar.

Na drugoj strani nekadašnje „gvozdene zavese”, Svetlana Aleksijevič, beloruska novinarka i književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost, u jednom intervjuu iz 2014. godine za specijalni broj francuskog „Filozofskog magazina”, posvećen pitanju da li je komunistička ideja preživela istoriju, objasnila je da je u istočnoj Evropi narod postao nostalgičan za komunizmom, uprkos tome što su pod prethodnim režimom toliko propatili.

„Devedesetih godina, nakon pada Sovjetskog Saveza, mi, liberalni intelektualci, imali smo romantičnu predstavu. Verovali smo da se sloboda nalazi iza prozora i da je dovoljno da se otarasimo komunizma da bi je dosegnuli.  (…) Sanjali smo o narodu koji je antikomunistički, liberalni i demokratski. On je postojao samo u našim glavama”, objasnila je stremljenja generacija liberalnih intelektualaca iz istočne Evrope koji su u Zapadu videli oličenje slobode kojoj su težili.

Pozivanje na Marksa je danas šik među mladima, čiji su idoli Žižek i Varufakis. Mnogo više marksista je, međutim, na Zapadu nego u bivšim komunističkim zemljama, što je samo naizgled paradoks

Danas priznaje da nisu bili spremni za ono što će uslediti, zatvaranje fabrika, nezaposlenost, marginalizovanje intelektualaca, divlji kapitalizam u kome su se najbolje snašli dojučerašnji pripadnici poražene komunističke elite. „Sama ideja rušenja (komunizma) nam je izgledala kao garancija slobode. Nismo imali nikakvo iskustvo građenja normalnog društva, iskusili smo samo nasilje”, rekla je beloruska književnica.

Da li komunističke ideje imaju budućnost? Devet godina nakon velike ekonomske krize koja je ogolila destruktivnu stranu savremenog kapitalizma koji se naziva neoliberalizmom, pitanja radničke borbe, ravnopravne raspodele kapitala i eksploatacije su u centru političkih i filozofskih debata. Odgovor na potrese koje je prouzrokovao nekontrolisani finansijski kapitalizam, čiji su krah iz 2008. godine najviše osetili najsiromašniji u Evropi, Americi i širom sveta, bili su antikapitalistički pokreti i partije nove levice koje su marksističkim idejama dale novi zamah.

Pozivanje na Marksa je danas šik među mladima, čiji su idoli Žižek i Varufakis. Mnogo više marksista je, međutim, na Zapadu nego u bivšim komunističkim zemljama, što je samo naizgled paradoks. Dok je u komunističkim državama od Albanije do Zimbabvea definiciju marksizma ustanovljavala vlada, primećuje Vin, na Zapadu su ideje koje je razvio Marks u svojim delima tokom 20. veka bile predmet ozbiljnih studija, žestokih polemika i iznijansiranih pokušaja prevrednovanja.

Zato ne zvuči anahrono kada mislioci poput Antonija Negrija, Badijua ili Žižeka u svojim delima i javnim nastupima dokazuju da komunističke ideje nisu izgubile na snazi i da je drugačiji svet moguć.

Badiju i Žižek su 2009. godine u Londonu organizovali skup na temu „Komunistička hipoteza”, koji se narednih godina ponovio u Berlinu, Njujorku, Seulu, sa motom „Istorijski komunizam je propao, spasimo ideju!”. Za najpoznatijeg savremenog francuskog filozofa, čije ideje su nadahnule pokrete poput „Okupiraj Vol strit” u Sjedinjenim Državama i „Ogorčeni” („Indignados”) u Španiji, „samo komunizam nudi alternativu ‘kapitalo-parlamentarizmu”, podrazumevajući pod tim uvreženost kapitalističke ekonomije i parlamentarne demokratije.

Za njegove kritičare ideja komunizma je šik, ali jalova. „U medijsko-robnoj klimi u kojoj plivamo, komunistička hipoteza je poput atraktivnog brenda, etiketa koja prodaje i po kojoj se njeni sledbenici izdvajaju”, odgovorio je Badijuu francuski filozof i istoričar Marsel Goše, branilac liberalne demokratije, u ukrštenom intervjuu u pomenutom broju „Filozofskog magazina”. Za direktora jedne od najprestižnijih francuskih škola za visoko obrazovanje (EHESS) i uticajne revije „Debata”, savremeni kapitalistički model mora da se izmeni iz korena, da se razbije njegova dominacija, ali je to moguće uraditi unutar postojećeg demokratskog modela. Za Badijua i neokomuniste takva transformacija je nemoguća iz razloga što smo od osamdesetih godina naovamo „svedoci gotovo potpune fuzije između ekonomskih centara moći i navodnih političkih ‘predstavnika’”. Dok Goše, koji se u svom poslednjem delu bavi ukrštenom analizom fašizma, nacizma i komunizma, insistira na „totalitarnoj” prirodi komunističkih režima u 20. veku, Badiju govori o državnom komunizmu kao oksimoronu. Za njega, kao i za mnoge današnje neomarksiste koji komunizam i staljinizam vide kao antagonističke, nemački filozof bi se teško prepoznao u kolektivističkim režimima njegovih sovjetskih naslednika koji su umesto proleterske revolucije izveli birokratsku kontrarevoluciju.

Još jedan intelektualac čiji uticaj daleko prevazilazi granice njegove zemlje, Negri, idol altermondijalista, objašnjava da „biti komunista danas znači podržavati da se bogatstvo vrati onima koji su doprineli da se stvori”. Dakle  radnicima.


Komentari18
44bb4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milos Petrovic
Autor o kojem je rec u ovom tekst, Fransis Vin (Francis Wheen), je podrzavao NATO bombardovanje Srbije. Toliko o njegovom levicarstvu...
David U.
Lepo je sanjati o Luju Vitonu kada se posmatra samo u izlogu. Marks je objasnio šta stoji izmedju čoveka i te skuplje torbe. U Marksovo vreme većina je ipak sanjala o malo hrane i prozoru na podrumskoj sobi u Londonu. Negirati ljudski rad najgori je oblik mizantropije. Ali i gluposti! Zato što svaka vrednost u ekonomiji potiče iz ljudske aktivnosti (alokacije resursa).
Milivoje Radaković
Šta podrazumevate pod resursima? Ugalj, gvožđe i šta još?
Preporučujem 1
Zvonko
MRadakovič ne priznaje marketing u ljudski rad koji povećava vrednost robe, a toliki novac se ulaže u njega, Očigledno ne poznaje ni Marksovu filozofiju. Ono o čemu govori MR je ideologija marksizma koja je napravljena za neke druge potrebe koje uključuju i iskazane strasti.
MiljanV
Kako vi Radakoviću možete da Marksa nazovete šarlatanom, a on izabran na glasanju u Engleskoj za mislioca milenijuma, pazite u najburžoaskijoj naciji 19. veka! A doktorirao je filozofiju u Jeni! Ne razlikujete vrednost i prometnu vrednost, totalno neznanje (jer pominjete nekakve Guči torbe)! Po načinu napada na klasike marksizma rekao bih da pripadate sitnoj buržoaziji, tako da je vaše društveno biće kivno na Marksa nerazumevajući da je za vaš položaj, propadanje malograđanske klase i prelazak u proletarijat ili lumpenproletarijat kriva krupna buržoazija, tj. monopolski kapitalizam!
Aleksandar Veljović
Čestitam Ani Otašević i Politici za tekst "Veliki povratak Karla Marksa"! To je rehabilitacija Marksa. U udžbenicima filozofije (za sve đake u Srbiji) i ne spominju Marksa - "najuticajnijeg mislioca 21. veka". Srdačan pozdrav, Aleksandar Veljović, profesor sociologije u penziji Kraljevo
Milivoje Radaković
Marks zaista beše najuticajniji u prethodnom veku, Veljoviću, ali ne zbog posebnog kvaliteta svoje filozofije, nego šbog oružane sile Savjetskago Sajuza! Štaviše, ta je filozofija prostačkog materijalizma neprikosnoveni primer za ubersimplifikaciju i falš-naučnost, no upravo zahvaljujući tome je našla poklonike... Prelistejte gradivo još jednom i uverite se da se nijedno njegovo "naučno" predviđanje nije ostvarilo!
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja