Donald Tramp i Kim Džong Un za sada su svojim nuklearnim projektilima uspeli da opustoše svetske – berze. Na njima su investitori, zbog drastičnog pada deonica u strepnji od toga da će između SAD i Severne Koreje početi da lete bombe, proteklih dana izgubili čak bilion dolara. Ali, uprkos tome što Vašington i Pjongjang i dalje razmenjuju pretnje, nakon poslednje poruke Kine umanjene su šanse da svet zadesi nuklearni holokaust.

Udaljenija je i mogućnost da američka vojska pokuša „preventivni napad” na protivnički režim uzdajući se u to da njena domovina neće snositi posledice, jer još nije sigurno da li Severna Koreja uopšte može svojim raketama dosegnuti kopno SAD.

Na prvi pogled, Peking je mnogo više zapretio Americi nego Severnoj Koreji. List „Global tajms”, za koji se povremeno veruje da prenosi nezvanične stavove kineskih vlasti, izneo je mišljenje kako bi Kina trebalo da se ponaša u slučaju rata. Ako Severnokorejci prvi udare na SAD, ocenio je taj list, Kini bi valjalo da ostane neutralna. Ukoliko, pak, Amerikanci i Južnokorejci izvedu prvi napad, smatra „Global tajms”, Peking se mora suprotstaviti.

Koliko god ta pozicija delovala priklonjeno Pjongjangu, ovim su kineske vlasti upozorile obe strane da nijedna ne sme sebi dozvoliti da puca prva. Poslušaju li ih, od rata neće biti ništa.

Vašingtonu je stavljeno do znanja da ne pomišlja na to da ovaj verbalni rat iskoristi kao izgovor za invaziju na državu koja je Kini tampon-zona prema američkim trupama u Južnoj Koreji. Americi neće biti dozvoljeno da promeni severnokorejski režim i dovede svoje vojnike na južnu granicu Kine.

Istovremeno, Kim Džong Un će ostati sam, bez saveznika, ako se usudi da prvi povuče obarač. Učini li to, zna šta će mu biti sudbina. Jer, Severna Koreja nema snagu da pobedi u ratu ako ga ne pretvori u sukob između Kine i SAD. Prepuštena sebi, biće sravnjena sa zemljom.

Izgleda da su i u Beloj kući na taj način, kao izbalansiraniju nego što može delovati, protumačili neformalnu poruku Kine. Istina je da je Tramp, kako je preneo Rojters, kazao da su njegove ranije reči o „ognju i besu” koji će se obrušiti na Severnu Koreju možda bile i previše blage, te da su američka „vojna rešenja” za situaciju „napunjena i zapeta”. Ali, i američki predsednik je, mada je prethodnih dana u pretnjama Pjongjangu prednjačio u odnosu na svoje saradnike, naglašavao kako će te strahote veće od „ognja i besa” snaći Severnu Koreju – ako bude povela napad na SAD.

I američki državni sekretar Reks Tilerson je objašnjavao da je Tramp svojim poslednjim komentarima hteo reći samo to da SAD imaju sredstva da se odbrane od bilo kakvog napada. Sekretar za odbranu Džejms Matis je, javlja Rojters, izjavio da bi „postupci” (napad) Severne Koreje bili „višestruko nadmašeni našima (američkim)”. Dakle, i on je naznačio da će rat planuti tek ako Kim Džong Un zapuca.

Naravno da i isticanje toga može biti tek propagandna priprema za „preventivnu” akciju protiv Severne Koreje. Ali, uz upozorenje Kine, šanse za to ipak se smanjuju.

Sve ovo ne važi u slučaju da je Kim Džong Un „ludak”, kako ga neretko predstavljaju zapadni mediji. Njegov režim jeste duboko autoritaran. No, nema razloga da se pretpostavi da je on lično, uprkos ekscentričnostima, sišao s uma. Priče o tome kako je sopstvene rođake koji su otpali od njegove milost davao na pogubljenje protivtenkovskim raketama, kao i ostale glasine koje bi trebalo da ilustruju njegovu manijakalnost, nisu potvrđene. Do daljeg, može se verovati da on naprosto radi ono što i njegovi prethodnici u Pjongjangu: oružjem vitla ne da bi ga upotrebio, nego zato da uceni protivnike da ga ostave na vlasti.