utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 12.08.2017. u 22:00 J. Petrović-Stojanović

Trošimo 60 odsto više struje od Evropljana

Kada bi naša zemlja imala pet puta veću potrošnju električne energije od evropskog proseka, kako se bombastično ističe, to bi značilo da tamo samo pale sijalice, što nije realno
Ста­ри про­зо­ри је­дан од раз­ло­га ве­ће по­тро­шње стру­је (Фото Пиксабеј)

Potrošnja struje u Srbiji jeste veća od evropskog proseka, ali ne pet puta kako se to poslednjih dana bombastično navodi u javnosti. Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u našoj zemlji je oko 400 kilovata.

Da je tačno da je pet puta veća od evropskog proseka to bi značilo da Evropljani mesečno troše manje od 100 kilovata, što nije realno, kaže za „Politiku”, prof. dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike.

– Kada bismo trošili 100 i manje kilovata to bi značilo da Evropljani samo pale sijalice. Ne uključuju frižidere, mašine, klime, kompjutere, što nije moguće – objasnio je Ružić.

Evropski prosek potrošnje struje je oko 250 kilovata, što realno jeste manje od srpskog, ali ne treba zaboraviti da se kod nas i dalje veliki broj građana greje na struju, što u Evropi nije praksa jer je struja znatno skuplja i ne isplati se.

– U Srbiji se poslednjih 15 godina potrošnja uopšte nije menjala. Onaj ko se greje, ili dogreva na struju, nastavio je to da čini i dalje. Još uvek sistemski nije rešeno pitanje grejanja u svim delovima Srbije. Osim toga, nije se dostigao ni planirani nivo gasifikacije gde je bilo planirano da se oko 450.000 domaćinstava u Srbiji priključi na gas. Ovaj energent koristi oko 250.000 korisnika što je takođe razlog veće potrošnje struje kod nas, ističe naš sagovornik.

Jedan od razloga veće potrošnje struje je i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno, loša izolacija, stari prozori kroz koji odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje, zimi dogrevaju na struju, ističe on i dodaje da na veću potrošnju utiču i stari, dotrajali kućni aparati.

Najnovije analize pokazuju da je oko 35 odsto građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo novu stolariju i toplotnu izolaciju što je svakako smanjilo potrošnju. Istraživanje „Ninamedije” pokazalo je da 62 odsto građana nema ugrađenu izolaciju i to najviše u Beogradskom regionu, a kao osnovni razlog za štednju električne energije 86 odsto njih navodi manji račun pa samim tim i manje para za plaćanje struje. Na pitanje šta bi ih dodatno motivisalo da štede struju, trećina građana Srbije nije znala da odgovori.

Račune diktira potrošnja, pa je više od trećine ispitanika navelo da vodi računa da ne ulazi u crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Ako se bojler uključuje samo noću kada je struja četiri puta jeftinija može da smanji i do 30 posto račun za struju.

Stefan Sikimić, inženjer elektrotehnike, govoreći o načinima kako svako domaćinstvo u Srbiji može da uštedi racionalnim korišćenjem kućnih aparata, ističe da samo jedan centimetar leda u frižideru povećava potrošnju ovog aparata za deset odsto, te je neophodno, poručuje, redovno otapati frižider.

– Najosnovnije je i da obične sijalice zamenimo štedljivim led sijalicama koje traju i do šest puta duže i mogu da se recikliraju. Televizor, na primer, iako je isključen troši 24 odsto energije, te ga je potrebno isključiti iz struje nakon izlaska iz stana – objasnio je on.

Na pitanje koliko je u ovom času realna cena struje u Srbiji, Ružić kaže, da treba objasniti šta je to realno.

– Realna cena nije i tržišna, koja zavisi od odnosa ponude i tražnje, pa je kilovat pre nekoliko godina na berzi koštao 14 centi, a kada je počela ekonomska kriza pao je na osam ili devet. Kada se govori o ekonomski opravdanoj ceni to znači da je reč o ceni koja osim toga što pokriva troškove proizvodnje struje iz uglja ili vode i troškove zaposlenih i mehanizacije, omogućava u ovom slučaju EPS-u da od te cene može nešto i da investira. Kod nas to nije slučaj – kaže on.

Ekonomski opravdana cena struje trebalo bi u Srbiji da bude oko 7,5 do osam centi. Ona je sada oko 4,5 za domaćinstva i oko 5,9 za industriju. Podaci pokazuju da je u EU struja najskuplja u Danskoj, najjevtinija u Bugarskoj. Prema kupovnoj moći struja za domaćinstva najskuplja je na Kipru, u Nemačkoj i Poljskoj, dok je relativno jevtinija u Francuskoj i Rumuniji.

Komentari24
239f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Сретен
По статистикама холандских енергетских компанија просечна четворочлана породица (отац, мајка и двоје деце) троши 4700 киловат-часова електричне енергије и 1720 кубних метара гаса годишње.
Mladen Branković
Ja sam , u centralnom grejanju i toploj vodi u Novom Sadu , leti 120kWh a zimi zbog dogrevanja do 220kWh , manje nije moguće !
Jeremija
Jest, moguće je. Teoretski.
Бранко тесла
Да ли је струја роба или сервис још увек се расправља, можда нешто комбиновано?
милица новаковић
Шта вреди да штедимо (а штедимо) кад мало-мало па сви читачи бројила у Србији случајно погрешно прочитају бројила и то тако да је потрошња већа од стварне.
Миша Милас
Теме је актуелна и добро је да се пише, али АНАЛИЗА се ради на основу свеобухватних елемената, а не само на основу сумарних статистичких извештаја. Прво, потрошња о којој је реч односи се на индустрију која због застареле технологије троши више струје по јединици производа. Друго, у Србији имамо станоградњу која није по европским стандардима, тако да за грејање станова трошимо око 30% више енергије због лоше изолације и фалпш столарије. Треће, у Европи се троши много више гаса за грејање, што аутоматски повлачи мање рачуне за струју. Четврто, ми смо познати по недомаћинском односу према свему оном што је заједничко, па и лично. Пето, код нас се струја краде навелико! Причају о неким грађевинским предузимачима на Бановом Брду који у троспратним кућама имају подно грејање, али струја за њега "заобилази" бројило. Шесто, пренос струје има велике губитке. То су чињенице, веровали у њих или не. Забадање главе у песак није решење. Пренос струје је такође проблематичан јер има много губитака.
Nataša
Još da dodam da se kod nas svaki dan kuva, a u Evropi imaju pauze za ručak i hrane se po ekspres restoranima i sl.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja