subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:56
PREUREĐENjE DELA JEZGRA GRADA SLEDEĆE GODINE

Novi Trg republike, stari „Staklenac”

Prva faza preuređenja dela centralnog gradskog trga počinje 2018. – „Staklenac” još nije viđen za odstrel. – Autobuska stajališta na Trgu republike trebalo bi da budu uklonjena
Autor: Daliborka Mučibabićsubota, 12.08.2017. u 21:33
Пе­шач­ки део Тр­га ре­пу­бли­ке сре­ђи­ва­ће се без ра­ди­кал­них ин­фра­струк­тур­них за­хва­та. Би­ће по­пло­чан гра­ни­том де­бљи­не де­сет цен­ти­ме­та­ра и ди­мен­зи­ја ме­тар са ме­тар

Vla­sni­ci 40 lo­ka­la u TC „Trg re­pu­bli­ke”, po­pu­lar­nom „Sta­klen­cu”, uga­si­će 30 sve­ći­ca na ro­đen­dan­skoj tor­ti 2019. jer do ta­da obje­kat ko­ji je 1989. sa­gra­đen kao pri­vre­me­ni, ne­će bi­ti po­ru­šen. 

Go­di­na­ma se pri­ča o nje­go­vom ukla­nja­nju što je zva­nič­no po­tvr­đe­no 2015. po­bed­nič­kim re­še­njem ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­skog kon­kur­sa za ure­đe­nje Tr­ga re­pu­bli­ke ko­je na tom me­stu pred­vi­đa kul­tur­no zda­nje sa ga­le­ri­ja­ma, knji­ža­ra­ma i sa­la­ma za kon­fe­ren­ci­je, dok bi is­pod nje­ga tre­ba­lo da bu­de ga­ra­ža sa 500 par­king me­sta. Da­tum iz­grad­nje no­vog objek­ta za­sad ni­ko sa si­gur­no­šću ne mo­že da po­tvr­di, a od nje­ga za­vi­si ka­da će po­pu­ca­ti sta­kle­ne no­ge tr­žnog cen­tra, a cen­tral­ni be­o­grad­ski trg ko­nač­no bi­ti re­gu­li­san.

Ob­no­va Tr­ga Ni­ko­le Pa­ši­ća i Te­ra­zi­ja za dve godine
Re­kon­struk­ci­ja Tr­ga Ni­ko­le Pa­ši­ća i Te­ra­zi­ja pre­ma pro­jek­tu ar­hi­te­ka­ta Zo­ri­ce Sa­vi­čić i Zo­ra­na Dmi­tro­vi­ća po­če­će 2019. go­di­ne, na­ja­vlju­je Mi­lu­tin Fo­lić, grad­ski ur­ba­ni­sta. Ovaj ar­hi­tek­ton­ski dvo­jac pred­vi­deo je da se po­sto­je­ća fon­ta­na na Tr­gu Ni­ko­le Pa­ši­ća za­me­ni vo­do­sko­kom sa mla­zni­ca­ma iz po­da i ona će za­u­ze­ti ma­nju kva­dra­tu­ru od sa­da­šnje. De­ko­ra­tiv­no pod­no osve­tlje­nje na ula­zu u Dom sin­di­ka­ta na­gla­si­će zna­čaj ove kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je, a klu­pe će bi­ti re­di­zaj­ni­ra­ne. Is­pred Do­ma Na­rod­ne skup­šti­ne osmi­sli­li su ras­ko­šnu fon­ta­nu dok bi auto­mo­bi­le sa par­kin­ga iz­me­sti­li u pod­zem­nu ga­ra­žu ko­ja će se gra­di­ti u Vlaj­ko­vi­će­voj uli­ci. Gu­sti dr­vo­re­di ulep­ša­li bi obe stra­ne Te­ra­zi­ja, a ob­no­vlje­ni pod­zem­ni pro­la­zi po­sta­li bi no­vi in­fo punk­to­vi pre­sto­ni­ce.

Ali se zna da pr­va fa­za sre­đi­va­nja Tr­ga re­pu­bli­ke, od­no­sno pro­sto­ra iz­me­đu Na­rod­nog mu­ze­ja, Do­ma štam­pe i Na­rod­nog po­zo­ri­šta star­tu­je sle­de­će go­di­ne. Naj­pre se ob­na­vlja 10.000 kva­drat­nih me­ta­ra, po­ja­šnja­va Zo­ri­ca Sa­vi­čić, ar­hi­tek­ta ko­ja je sa Zo­ra­nom Dmi­tro­vi­ćem osvo­ji­la pr­vu na­gra­du za ure­đe­nje tri cen­tral­na jav­na pro­sto­ra – Tr­ga re­pu­bli­ke, Ni­ko­le Pa­ši­ća i Te­ra­zi­ja. 

– Pe­šač­ki deo Tr­ga re­pu­bli­ke sre­đi­va­će se bez ra­di­kal­nih in­fra­struk­tur­nih za­hva­ta. Bi­će po­plo­čan gra­ni­tom de­blji­ne de­set cen­ti­me­ta­ra i di­men­zi­ja me­tar sa me­tar. Pred­vi­de­li smo i ukla­nja­nje žar­di­nje­ra jer do­dat­no blo­ki­ra­ju iona­ko ma­li pro­stor za pe­ša­ke. Od­re­đi­va­nje ga­ba­ri­ta ne­ka­da­šnje Stam­bol ka­pi­je ko­ja se na­la­zi­la u tom pro­sto­ru mo­glo bi da uspo­ri ob­no­vu jer su po­treb­na ar­he­o­lo­ška is­pi­ti­va­nja. Ne oče­ku­je­mo da na­đe­mo ostat­ke ka­pi­je, ali će­mo zna­ti oda­kle do­kle se pro­sti­ra­la i taj pro­stor će bi­ti dru­ga­či­je po­plo­čan ka­ko bi po­lo­žaj ka­pi­je iz vre­me­na ka­da je Be­o­grad bio opa­san šan­cem bio uoč­lji­vi­ji – is­ti­če Sa­vi­či­će­va. 

Da bi Trg re­pu­bli­ke po­stao trg i car­stvo za pe­ša­ke, osim no­vog kul­tur­nog objek­ta na me­stu „Sta­klen­ca” ar­hi­tek­te su
pred­lo­ži­le iz­me­šta­nje auto­bu­ske okret­ni­ce i po­sta­vlja­nje dr­ve­ne kal­dr­me do Do­ma voj­ske
(Fo­to D. Jevremović)

Auto­bu­ska sta­ja­li­šta na Tr­gu re­pu­bli­ke tre­ba­lo bi da bu­du uklo­nje­na, je­di­no bi tro­lej­bus u pr­voj fa­zi mo­gao da sa­o­bra­ća usta­lje­nom tra­som sve dok se ne iz­me­sti okret­ni­ca sa Stu­dent­skog tr­ga, a Va­si­na uli­ca pre­tvo­ri u pe­šač­ku.

Da bi Trg re­pu­bli­ke za­i­sta po­stao trg i car­stvo za pe­ša­ke, osim no­vog kul­tur­nog objek­ta na me­stu „Sta­klen­ca” ar­hi­tek­te su pred­lo­ži­le iz­me­šta­nje auto­bu­ske okret­ni­ce i po­sta­vlja­nje dr­ve­ne kal­dr­me do Do­ma voj­ske. Bu­du­će kul­tur­no zda­nje ima­će 15.000 kva­drat­nih me­ta­ra i bi­će iste vi­si­ne kao Na­rod­no po­zo­ri­šte. Bez ob­zi­ra na to što ar­hi­tek­te Sa­vi­čić i Dmi­tro­vić na me­stu „Sta­klen­ca” ni­su vi­de­li zgra­du ope­re, ni­je is­klju­če­no da bu­du­ći obje­kat bu­de dom i za ope­ru i za ga­le­ri­ju. 

– Si­gur­no je da će zgra­de ko­ja će za­me­ni­ti „Sta­kle­nac” bi­ti na­me­nje­na za kul­tu­ru što je po­tvr­đe­no i plan­skim do­ku­men­tom. Za­to pre­go­va­ra­mo sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re ka­ko bi­smo do­šli do naj­bo­ljeg re­še­nja, a u igri su ope­ra, ba­let i ga­le­ri­ja pa čak i kom­bi­na­ci­ja ne­kih od tih sa­dr­ža­ja. Mo­žda ak­ti­vi­ra­mo sta­re ide­je za tu lo­ka­ci­ju. Ni­je ne­iz­vo­dlji­vo i da se ras­pi­še no­vi kon­kurs za bu­du­će zda­nje kul­tu­re na Tr­gu re­pu­bli­ke – ob­ja­šnja­va Mi­lu­tin Fo­lić, grad­ski ur­ba­ni­sta. 

Ako iz­bor pad­ne na ope­ru, na do­bit­ku će bi­ti za­go­vor­ni­ci ini­ci­ja­ti­ve sta­re po­la ve­ka da se na tom me­stu na­đe baš ta­kav obje­kat. Za to se bo­ri­lo i Udru­že­nje „Ope­ra na Tr­gu re­pu­bli­ke” sa Ži­va­nom Sa­ra­man­di­ćem na če­lu. Ono je pri­hva­ti­lo pro­je­kat ar­hi­tek­te Mi­la­na Pa­li­ša­škog (pre­mi­nuo pro­šle ne­de­lje) ko­ji je na Pla­tou Zo­ra­na Đin­đi­ća pred­vi­đao oba objek­ta: ga­le­ri­ju i ope­ru. 

Zda­nje ope­re pre­ma nje­go­voj za­mi­sli ima­lo bi sce­nu, gle­da­li­šte i gar­de­ro­bu i bi­lo bi po­ve­za­no pod­zem­nim pro­la­zom sa Na­rod­nim po­zo­ri­štem. No­vi­je am­bi­ci­je za pro­stor da­na­šnjeg Pla­toa Zo­ra­na Đin­đi­ća i „Sta­klen­ca” u fo­kus su sta­vi­le ga­le­ri­ju za ko­ju je pre 13 go­di­na or­ga­ni­zo­van kon­kurs a ope­ra je od­ba­če­na jer se sma­tra­lo da je pro­stor ne­do­volj­no ve­li­ki za ta­kvu zgra­du. Po­bed­nič­ko re­še­nje po­di­glo je ve­li­ku me­dij­sku pra­ši­nu i su­ko­bi­lo ar­hi­tek­te, što ni­je ne­u­o­bi­ča­je­no i pre je prak­sa ne­go iz­u­ze­tak. Za­to se re­še­nje za taj deo Tr­ga re­pu­bli­ke tra­ži du­že od šest de­ce­ni­ja.  

 

Pri­vre­me­na za­me­na pri­vre­me­nim objek­ti­ma 

(Foto D. Ćirkov)

„Sta­kle­nac” je po­dig­nut kao za­me­na za dru­ge pri­vre­me­ne objek­te – me­tal­ne ki­o­ske ko­ji su do 1988. go­di­ne bi­li na tom me­stu. U to vre­me re­kon­stru­i­sa­no je i Na­rod­no po­zo­ri­šte jer je tre­ba­lo ulep­ša­ti grad za sa­mit Po­kre­ta ne­svr­sta­nih 1989. go­di­ne. Iz­grad­nja TC „Trg re­pu­bli­ke” po­ve­re­na je „Enos Ener­go­pro­jek­tu” ko­ji je fi­nan­si­rao taj po­sao, bio iz­vo­đač i pro­jek­tant objek­ta od oko 2.500 kva­drat­nih me­ta­ra sa sta­kle­nom fa­sa­dom. Sve do­zvo­le su iz­da­te na de­set go­di­na, a lo­ka­li su pro­da­va­ni za po 4.000 ta­da­šnjih ne­mač­kih ma­ra­ka, ka­že Du­šan Pa­de­ža­nin, uprav­nik „Sta­klen­ca”. Vla­sni­ci obje­ka­ta, do­da­je on, ni­ka­da ni­su do­bi­li zva­nič­no oba­ve­šte­nje da će tr­žni cen­tar bi­ti po­ru­šen, a sva­ka me­dij­ska ob­ja­va na tu te­mu ne­ga­tiv­no se od­ra­ža­va na po­slo­va­nje „Sta­klen­ca”. 

– Čim se po­me­ne ru­še­nje, za­kup­ci ot­ka­zu­ju i tek po­sle dva-tri me­se­ca uspe­va­mo da iz­da­mo lo­ka­le. „Sta­kle­nac” do­bro po­slu­je, sa­mo je­dan lo­kal je pra­zan. Obje­kat re­dov­no odr­ža­va­mo, pro­me­ni­li smo ke­ra­mi­ku na ula­zu, re­flek­to­re, oti­ra­če, spu­sti­li smo pla­fo­ne… Pla­ća­mo po­rez na imo­vi­nu u eks­tra zo­ni, obez­be­đe­nje, za­jed­nič­ku stru­ju – na­bra­ja Pa­de­ža­nin.  

Vla­sni­ci lo­ka­la po­ku­ša­li su da le­ga­li­zu­ju obje­kat, ali u to­me ni­su uspe­va­li za­to što pri­vre­me­na gra­đe­vin­ska do­zvo­la ni­je do­kaz o re­še­nim imo­vin­sko­prav­nim od­no­si­ma, a bez svo­jin­ske osno­ve ne mo­že se iz­da­ti na­knad­na gra­đe­vin­ska i upo­treb­na do­zvo­la ko­ju bi do­bi­li da lo­ka­le mo­gu da oza­ko­ne.     


Komentari5
672fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

beogradjanka
Glavni problem sa sredjivanjem Trga Republika je u tome sto je ispod njega planirana da bude "Metro stanica Trg Republike" koja u ovom sredjivanju se nigde ne spominje e tek kad tu bude prolazio metro i stanica ispod trga ima smisla da se sredjuje trg po tom konkursu!!!!
citallac Politike
protestvujem sto nisete objavili moj komentar od juce.Pridruzujem se protivnicima kaldrmisanja trgova i ulica u centru, i citirao napise iz rubrike Medju nama gde se trazi da se ostavi drvece i saobracaj u centru,jer to sve cini zivot a ne samo prostor za setnju!
arh. Mitar Mitrović
Ko ukloni fontanu sa trga Nikole Pašića taj stvarno nije čist!
Marina
Ако Трг Републике буде изгледао као на приказаној слици, биће то још једна безлична камена површина као што је то урађено са Цветним тргом (потпуни промашај). Жардињере нису никада сметале пешацима, зеленило оплемењује сваки простор, а омиљеност овог трга је управо у томе што се ту осећа пулсирање живота. Овако ће постати безличан, донекле грандомански, поглед ће да лута по празним каменим плочама, изгубиће душу коју сада има. Да ли ико пита Београђане шта мисле о том пројекту? Можете ли бар једном да их питате?
Miloss
Arhitekte cija se cela valorizacija sastoji iz uklanjanja autobuskih stanica, ne zasluzuju naziv arhitekata. Trg republike najlepse je izgledao dok je bio ziva saobracajna celina. Postoje mesta nastala pre automobila i tramvaja kao Dubrovnik ili neki rimski gradovi, koji su unisteni saobracajem. I postoje mesta i prostori razvijena sa kolima, tramvajima, automobilima, ogromnim masama ljudi. Takva mesta se unistavaju prikracivanhem linija, izmestanjem stanica..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja